Osamnaesta slavonska udarna brigada
Osamnaesta slavonska udarna brigada NOVJ formirana je 11. februara 1943. u selu Mijači (kod Pakraca) od boraca 1. i 2. Slavonskog NOPO i Bilogorske čete. U svom sastavu imala je tri bataljona (aprila oko 750 boraca sa 566 pušaka, 20 puškomitraljeza, 4 mitraljeza, 4 minobacača i dr.). Bila je pod komandom Štaba 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske do 9. marta 1943, kad je ušla u sastav 40. slavonske divizije.[1]
| Osamnaesta slavonska udarna brigada | |
|---|---|
 Jedinice 18. slavonske brigade u borbama za Slavonsku Požegu 1944. | |
| Postojanje | 11. februar 1943 - 10. maj 1945. Mesto formiranja: Mijači |
| Formacija | tri bataljona |
| Jačina | oko 750 (1943); 2009 (1944); |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | |
| Komandanti | |
| Komandant | Savo Miljanović Petar Biškup Veno Nikola Miljanović Karaula |
| Politički komesar | Milan Tomić Petar Biškup Veno |
Ratni put brigade
urediDejstvujući u okolini Našica, ona je 21. februara 1943. razbila između Levanjske Varoši i Paučja jedan nemački i jedan domobranski bataljon, a 27. februara na Dilj-planini vodila borbu protiv nemačkih, ustaških i domobranskih snaga. U selu Ljeskovici zarobila je 5. marta 61 domobrana, dok je sa 12. Slavonskom brigadom zauzela 16. marta Veliku i 19. marta Vetovo. Od 20. marta do 8. aprila, za vreme psunjsko—papučke operacije, vodila je borbe na planini Papuk, 9. maja u rejonu Voćina, 29. maja učestvovala u zauzimanju ustaških uporišta Ferovca, Majura, Kutjeva i Kule. Prvog jula vodila je borbe protiv delova nemačke 187. rezervne divizije u selu Zrinskom (kod Bjelovara), 9. jula u rejonu sela Gornjeg Križa (kod Koprivnice) protiv delova nemačkog 54. puka i 10. jula kod sela Bačkovice, odakle se preko Bilogore prebacila u Slavoniju. Za vreme pokreta, 13. jula vodila je između Đulovca i Pivnice borbu protiv nemačke 100. lovačke divizije. Jake nemačke snage iz Virovitice, Grubišnog Polja i Rašenice počele su 25. avgusta čišćenje istočnog dela Bilogore, te su 18. slavonska i 16. omladinska brigada Joža Vlahović posle jačeg otpora u rejonu Lončarice i Miletinaca (kod Daruvara) prinuđene da se noću 25/26. avgusta prebace na severne padine planine Papuka. Od septembra do kraja decembra 1943. Brigada je u sastavu Divizije dejstvovala na komunikacijama, napadajući neprijateljeve kolone i pojedina uporišta (Đakovo, Gorjane). Njene značajnije akcije u 1944: 1. januara uništila je kod Medara i Trnave 2 nemačka tenka; 17. januara napala je u blizini Slavonskog Broda nemačku motorizovanu kolonu, zapalila jedan i oštetila 4 tenka; 24. januara porušila je prugu između Pleternice i Latinovca u dužini od 7 km, a 16. februara između St. Perkovaca i Vrpolja srušila je neprijateljev transportni voz; 17. marta između Andrijevaca i Starog Topolja uništila je 2 lokomotive i zapalila 60 vagona, 2 cisterne i 6 vagona sa artiljerijskom i drugom municijom; 4. i 5. aprila učestvovala je u borbama za oslobođenje Podravske Slatine, od 26. aprila do 10. maja u sastavu 12. divizije vodila je borbe protiv jakih nemačkih, ustaških i domobranskih snaga na Papuku, Ravan gori i Psunju, 24. i 25. maja učestvuje u borbama protiv nemačkih i domobranskih snaga na planini Dilju, a 29. maja između Vrpolja i Starih Perkovaca sa 12. brigadom izvršila je diverziju na pruzi i napala nemački transportni voz. U junu je dejstvovala u istočnoj Slavoniji, u okolini Osijeka i Đakova; u borbi kod Slobodne Vlasti, 1. jula, poginuo je Nikola Miljanovič Karaula, komandant Brigade (proglašen za narodnog heroja). Sa područja Đakova ova Brigada se prebacila u Požešku kotlinu; 7. jula zauzela je Jakšić, a 10. jula Kuzmicu. Od 28. jula 1944. u sastavu je 40. divizije NOVJ. Avgusta 1944. dejstvuje u Daruvarskoj kotlini; 14. septembra u sastavu Divizije učestvuje u zauzimanju Pakraca, 16. septembra sa Virovitičkom brigadom zauzima Daruvar, a 26. septembra, posle dvodnevnih borbi, Podravsku Slatinu. Naredbom Glavnog štaba Hrvatske od 1. oktobra 1944. dobila je naziv udarna. Od 13. do 16. oktobra učestvovala je u borbama oko Koprivnice, a 26. oktobra na putu Okučani—Novska uništila je nemačku kolonu (poginulo 105 Nemaca, uništeno 38 kamiona i 3 putnička automobila); 2. novembra porušila je prugu između Okučana i Novske na 15 mesta, a 13. novembra prugu Našice—Osijek na 66 mesta. Krajem decembra 1944. imala je 2009 boraca i rukovodilaca. Od januara do početka aprila 1945. dejstvuje u rejonu Koprivnice, Bjelovara i Slavonske Požege; 16. aprila učestvuje u oslobođenju Našica. Posle toga nadire grebenom i jugozapadnim padinama Papuka u pravcu Daruvara, učestvuje u oslobođenju Kutjeva, Vetova, Grubišnog Polja, a posle izbijanja u Lepoglavu, 10. maja, završava svoj borbeni put. Odlikovana je Ordenom zasluga za narod i Ordenom bratstva i jedinstva.[2]
