Onore de Balzak
Onore de Balzak (fr. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.[1][2]
| Onore de Balzak | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. maj 1799. |
| Mesto rođenja | Tur, Francuska |
| Datum smrti | 18. avgust 1850. (51 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Univerzitet | Univerzitet Sorbona |
| Porodica | |
| Supružnik | Evelina Hanska |
| Lycée Charlemagne | |
Biografija
urediPorodica
urediOnore de Balzak je sin malograđanskih roditelja. Otac, Bernar Fransoa, rođen u Tarnu, regionu južne Francuske, bio je čuven po svojoj originalnosti. Majka mu je Parižanka, iz porodice koja je držala trgovinu gajtana i čoje. Imala je osamnaest godina kada se udala za supruga koji je imao pedeset godina. Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak.[3]
Detinjstvo i rana mladost
uredi
Detinjstvo je proveo na imanju svojih roditelja, obavljajući poljske radove. Od sedme do četrnaeste godine provodi dane u Vendomskom koledžu, ne videvši nijednom roditeljski dom. Njegov život u ovom kaluđerskom zavodu nije nimalo srećan. On, koji je bio navikao na slobodno vaspitanje, morao je da se povinuje strogim propisima ovog poluvojničkog, polukaluđerskog koledža, da živi između četiri zida, sedeći na klupi. Umesto da radi svoje školske zadatke, predavao se svojim unutrašnjim snovima. Ipak, u dvanaestoj godini bude se njegove književne sposobnosti. U četvrtom razredu stekao je reputaciju pisca. Ovaj učenik, najviše kažnjavan u razredu, postaje strastan čitalac. Ništa nije izgledalo nedostupno inteligenciji ovog čudesnog deteta koje je čitalo dela svih vrsta, istorijska, filozofska, naučna, književna. Čak je i rečnike čitao sa uživanjem. Nastavlja školovanje u rodnom mestu.[3] Balzak je prešao da živi u Parizu 1814. godine kada mu je otac tamo premešten. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu se poklopilo sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Bio je štampar, izdavač, slovolivac, vlasnik listova. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskog sloma dugovi će ga pratiti čitav život.[3]
O Balzaku
urediBalzak je bio veoma osećajne prirode. Sam je često govorio, sa žalošću u srcu, da ga je priroda namenila osećajnom životu, životu srca. Govorio je da ga je priroda stvorila za ljubav i nežnost, a sudbina ga je nagnala da ispisuje svoje želje, umesto da ih proživljava. Uprkos raznim nedaćama, Balzak se nikad nije osećao potpuno pobeđen. Njegova se hrabrost, izdržljivost i upornost pokazuju jačim od njegove bede i trenutne malodušnosti. On se na kraju uvek uspravljao i hrabro borio sa životom, čineći podvige u koje malo ko može da poveruje. Za deset dana je napisao Pjeretu, za osam dana je napisao trećinu velikog dela Izgubljene iluzije, za tri noći Matoru devojku, i to usred najvećih neprilika, trzavica i borbi. Da bi objavio jednu svoju pripovetku u prvom broju Pariske hronike, čiji je direktor postao, Balzak za noć smišlja, piše i štampa Bezbožnikovu misu. Balzak je veseo i dobar. Njegova dobrota ima u sebi nečeg detinjeg i prijemčivog što osvaja na prvi dodir. Balzak je i uobražen i ta njegova mana prelazi ponekad u nevaspitanje. Bio je sujetan, gord i samoljubiv. Nije mogao da savlada nagon za isticanjem svoje ličnosti. Voleo je da se pokaže, da se zapazi i istakne. Ne može da savlada ni poriv za precenjivanjem svog dela i govorio je najveće pohvale o svojim romanima, koji su “remek dela”, “veličanstveni spisi”, ”velike tvorevine”.[3]
Evelina Hanska
uredi
Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini je započela prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom Strankinjom koja se divi Balzakovim delima, razvila se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom se sastao najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska je odbila ruku Balzaka. Sa njom je zatim putovao po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčao se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.[3]
Društvena angažovanost
urediBio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839) je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom prilikom (1849) je dobio samo dva glasa.
Stil pisanja
uredi
Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Napisao je čitavu biblioteku u relativno kratkom vremenskom periodu od dvadeset godina. Često je pisao i po 15-16 sati dnevno uz pomoć sveće ne bi li što pre objavio svoje delo.[1] Nije posvećivao neku naročitu pažnju ni frazama, ni slikama, ni nijansama stilskog savršenstva, izražavajući se često plačljivo, sentimentalno, kao najbanalniji pisci masovne pučke literature. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da većina njegovih dela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima grešaka u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni.[4]
Realizam
urediBalzak se smatra prethodnicom književnog realizma jer upotrebljava detalje, posebno detalje objekata za ilustraciju života svojih likova. Balzak je namerno i sistematski donosilac novina. Kao romansijer svestan je svoje originalnosti i smatra svoju tehniku širokom i podesnom za neočekivane obrte.[5][6] Likovi propalih karijerista, nesretnih ljubavnika, suludih škrtaca, deklasiranih dostojanstvenika bonapartističkog carstva predstavljaju uvod u novu modu književnog stvaranja, koja će se po svim evropskim književnostima razviti pod zajedničkim nazivom realizam.[4] Onore de Balzak i Gistav Flober imali su veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Žorž-Šarl Ismans, i u Engleskoj Džordž Eliot.
Likovi
urediBalzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. Princip ponovnog pojavljivanja ličnosti nema samo to preimućstvo da izaziva gotovo automatsko umnožavanje i pronalaženje strukture romana, on donosi i značajno rešenje problema odnosa između romana i stvarnosti, savršeno pravdajući uvođenje stvarnih ličnosti u okvire romanesknog sveta. Kod Balzaka postoje dve krajnosti: s jedne strane ličnosti kao što su kraljevi i carevi, ličnosti nezamenljive zato što su samom svojom prirodom predodređene da pojedinačno budu poznate kao takve, ali o kojima upravo zbog toga romanopisac ne može ništa reći; s druge strane nepoznate ličnosti o kojima može da kaže sve što hoće zato što samom svojom prirodom mogu biti zamenjene, što ih je uvek mnogo i jer je normalno da nam imena budu nepoznata.[6] Balzak je svojim književnim delom obuhvatio čitavo francusko društvo svoga vremena: rojalističku aristokratiju, koja se ne snalazi u vrtlogu stvaranja novog društva, i nove grube elemente mladih građanskih snaga u rađanju: pustolove, novorođene bogataše, propalice, deklasirane činovnike, korumpiranu administraciju, novinare, provincijalne gospođice, advokate, popove, legitimističko plemstvo itd.[4]
Dela
urediIako je odrastao daleko od Pariza, Balzak je bio dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja dela je napisao u Parizu ili o Parizu.
Ljudska komedija
uredi
Ljudska komedija (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u kojima je nastojao da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe.[1] U predgovoru Ljudskoj komediji (objavljenom 1842. godine) naglasio je da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi.[3] Predvideo je da Ljudska komedija sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze Golicave priče ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine.
Ovo delo je izuzetno uticalo na očeve komunizma.
„Fridrih Engels je u svom pismu Margaret Harnes napisao da je više naučio o francuskom društvu i njegovoj istoriji od Balzaka, nego što je to naučio od profesionalnih istoričara, ekonomista i statističara zajedno. Na osnovu autentičnih svedočenja, Marks je iskreno bio oduševljen Balzakovom Ljudskom komedijom, tvrdeći da će o njoj napisati posebnu studiju čim završi pisanje Kritike političke ekonomije. U Balzakovim delima, autentično je prikazano eksploatatorsko lice surovog liberalnog kapitalizma koje je bilo ključni predmet Marksove kritike. U ovim (Balzakovim) književnim delima, po klasicima marksizma, mogu se naći 'istine' o ljudskom društvu, ekonomskoj proizvodnji, društvenim odnosima i nehumanim uslovima života u kapitalizmu.”[7]
Studije naravi
urediStudije naravi razvrstane su po temama u šest grupa:
- Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
- Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
- Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
- Prizori iz političkog života (Jedna mračna afera, Poslanik iz Arsija),
- Prizori iz vojničkog života (Šuani),
- Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).
Filozofske studije
uredi- Šagrinska koža
- Traganje za apsolutnim
Analitičke studije
urediAnalitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled Fiziologija braka
Reference
uredi- ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 100. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Honoré de Balzac | French Novelist, Playwright & Journalist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ a b v g d đ Balzak : život i rad / Dušan Z. Milačić. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1949 (Beograd : Kultura). - 322 str. ; 19 cm. - (Srpska književna zadruga ; kolo 45, knj. 309)
- ^ a b v Enciklopedija leksikografskog zavoda. Sv. 1, A-Ćus / [glavna redakcija Nada Bogdanov ... et al.]. - [2. izd.]. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1966 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). - Str:371-372.
- ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. Sv. 5, P-Sjöström / [glavna redakcija Nada Bogdanov ... et al.]. - [2. izd.]. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1969 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske). - Str:377.
- ^ a b Izgubljene iluzije / Onore de Balzak ; [prevela s francuskog Jelisaveta Marković]. - 3. izd. - Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - Prevod dela: Illusions perdues. - Str: VII-XXIII: Balzak i stvarnost / Mišel Bitor.
- ^ Bešić, Miloš (2020). Metodologija društvenih nauka. str. 329.
Literatura
uredi- Prometej ili Život Balzakov / André Maurois ; [sa francuskog preveo Karlo Budor]. - Zagreb : Naprijed, 1969 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 699 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Veliki ljudi i njihova djela). - Prevod dela: Prométhée ou La vie Balzac. - Bibliografija: str. 656-[674].(COBISS)[mrtva veza]
- Balzak / Stefan Cvajg ; preveo s njemačkog originala Nika Milićević. - Sarajevo : Narodna prosvjeta, 1959 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 403 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Gama ; 33). - Prevod dela: Balsac. - Balzakov život i djela: pregled: str. 391-400. - pp. 401-[404]: Pogovor redaktora / Rihard Fridental.(COBISS)[mrtva veza]
- Iz stranih književnosti. 1 / Isidora Sekulić ; [priredili Miodrag Pavlović, Živorad Stojković]. - Novi Sad : Matica srpska, 1962 (Novi Sad : Budućnost). - 527 str, [1] list s autorovom slikom ; 20 cm : slika autora. - (Sabrana dela Isidore Sekulić ; knj. 7). - Napomene / Ž. S. [Živorad Stojković]: str. 517-525.(COBISS)[mrtva veza]
- Graditelji svijeta : Balzak - Dikens - Dostojevski / Stefan Cvajg ; preveli Isak Samokovlija i Miodrag Petrović. - Sarajevo : "Veselin Masleša", 1955 (Tuzla : Grafičar). - 156 str. - Prevod dela: Drei Meister.(COBISS)[mrtva veza]
- Figures et messages dans La Comédie humaine / Tahsin Yücel. - Tours : Mame, 1972. - 230 str. - (Univers sémiotiques)(COBISS)[mrtva veza]
- Romantični Balzak / Radivoje Konstantinović. - Predgovor. - U: Luj Lamber / Onore de Balzak. - Beograd : Srpska književna zadruga, - (Srpska književna zadruga ; kolo 92, knj. 609). 1999. ISBN 978-86-379-0687-2.. - Str. VII-XV.(COBISS)[mrtva veza]
- Od Stendala do Beketa : ogledi o francuskom romanu / Ivan Dimić. - Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1991 ([Novi Sad : Dobra vest]). - 303 str. - Bibliografska beleška: str. 301-302. - Sadržaj: Uvodna beleška: radoznali čitalac (7—11). - I deo (13—79): Stendal - sto godina ispred svoje epohe (15—25); Balzakova nežnija strana (Evgenija Grande) (26—33); Sreća u čitanju: obilje i moć (Dima)--- (34—39); ---Nežnost i humor (Dode) (40—44); Igo - prodor u tajne pripovedanja (45—47); Slučaj Simenon (48—53); Marten di Gar: zagonetna prozirnost (54—63); Intelektualna strujanja : Bergson (64—71); Povodom poetike Žila Romena (72—79). - II deo (81—299): Najdublja promena: Prustovo pripovedanje (83—102); Smisao nekih središnjih struktura u "Traganju" (103—115); Prve reči Kamijevog "Stranca" (116—132); Kamijevo duhovno klatno (133—145); Mišel Bitor i novi roman (146—159); Psihologija i vreme u Bitorovom traganju (160—177); Margerita Diras: iza privida ravnodušnosti (178—184); Natali Sarot: raspad lika--- (185—199); ---Pogled i vreme (200—216); Alen Rob-Grije: emocija i mentalni realizam (217—233); Klod Simon: fragmentarnost sveta i traganje za oblikom (234—253); ---Čarolija pripovedanja (254—280); Beketov "Moloa" ili zagonetka neprekidnog govora (281—299). Bibliografska beleška (301—302).(COBISS)[mrtva veza]
- Le théatre de Honoré de Balzac : d'après des documents nouveaux et inédits / Douchan Z. Milatchitch. - Paris : Librairie Hachette, 1930. - 432 str.(COBISS)[mrtva veza]
- Posesivne kategorije i konstrukcije u francuskom jeziku : (doktorska disertacija) / Vera D. Roglić. - Beograd : [s.n.], 1990. - 228 listova.
Spoljašnje veze
uredi- Balzak na projektu GutenbergPreuzeto 21.12.2015.
- Balzak kao antropologPreuzeto 21.12.2015.
- Audio knjige u javnom domenuPreuzeto 21.12.2015.
- Balzak kao modernistaPreuzeto 21.12.2015.
- Balzakov svetPreuzeto 21.12.2015.
