Niško čitalište
Niško čitalište je osnovano 1879. prilikom osnivanja Narodne biblioteke u Nišu. Ono je osim učenicima služilo i građanima Niša.
| Osnivanje | 1879. |
|---|---|
| Lokacija | Niš Kneževina Srbija |
Osnivači
urediNiško čitalište osnovano je odmah posle oslobođenja grada od Turaka, 1879. godine. Na raspis ministra prosvete od 1881. godine, izveštaj su podneli Niškom okružnom načelstvu predsednik čitaoničke uprave, direktor gimnazije, i delovođa Stevan Sremac, profesor. Izveštaj je pisao Stevan Sremac 8. februara 1881. godine.[1]
Istorijat
urediČitaonica je 1880. godine imala 107 članova, koji su plaćali po 12 dinara uloga za održanje ove ustanove. Prihod je od uloga bio 742 dinara, s napomenom da svi upisani članovi nisu platili ulog. Iz 1879. godine preneto je u 1880. godinu 16280 dinara gotovine, a u toku godine naplaćeno je od članova za prethodnu, prošlu godinu još 103 dinara. Takođe je bilo i dobrovoljnih priloga.
Od pokretne imovine Čitaonica ima: stolove, stolice, lapme, slike, orman za knjige. Mesec dana od osnivanja Čitaonice, Istok od 9. marta 1879. objavio je dopis iz Niša pod naslovom Javna blagodarnost.[2]
Fond
uredi
Godine 1880. na poklon je dobijeno 45 knjiga, i bila je pretplaćena na 22 domaća i strana lista i časopisa. 13. maja 1894. godine, vladika niški Jeronim Jovanović testamentom zaveštava svoju zgradu i 2.000 knjiga, mahom crkvenih.
Stevan Sremac je još za života zaveštao biblioteci 770 knjiga, koje su 1908. godine smeštene u njene fondove. Bugari će 1915. godine odneti 15.000 knjiga da bi 1924. godine vratili samo 1.000.
Do 1941. godine se obnavljaju fondovi uz rad jednog neplaćenog bibliotekara i starateljstvo direktora Gimnazije. Godine 1941. Nemci spaljuju 5.000 odabranih knjiga, a ostalom fondu se gubi trag.
Organizovanjem sabirne akcije, koja je oglašena 11. novembra 1944. godine, biblioteka obnavlja svoje fondove, ali će ih velika poplava 1948. godine ponovo uništiti. Tek posle toga, biblioteka počinje da se razvija, da obogaćuje knjižne fondove, poboljšava materijalni položaj, povećava i jača kadar, specijalizuje službe i postaje jedan od najznačajnijih faktora u kulturnom životu grada.[3]
Kulturni uticaj
urediGrađani tadašnje varoši Niša, znajući da je važan uticaj prosvete na opstanak i budućnost svakog naroda, rado su prihvatili misao da rade na svemu što bi podsticalo i pripomagalo širenje prosvete u njihovoj sredini, a kroz ovu i na buđenje zrelije građanske svesti o čvršćem opstanku i svetlijoj budućnosti srpskog naroda.
Prve znakove te svoje svesti i težnje ka prosveti oni su pokazali osnivanjem Čitaonice, kako bi se čitanjem odabranih spisa i listova, radilo na ostvarenju tog cilja.
U korist te Čitaonice priređivale su se besede sa igrankom, gde se donirao novac, te u najpoznatije priloge dolazi na prvo mesto prilog Njegovog Veličanstva knjaza od 120 dinara. Uprava niške Čitaonice je smatrala da treba da se oduži na učinjenim prilozima u korist čitaonice i tim putem izjavi najtopliju blagorodnost Njegovom Veličanstvu knjazu, oficirskom građanskom koru, niškom činovništvu i ostalim priložnicima iz unutrašnjosti Srbije.[2]
Reference
uredi- ^ „Narodna biblioteka u Nišu”. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 4. 4. 2016.
- ^ a b Kovijanić, Gavrilo (1986). Tragom čitališta u Srbiji. Beograd: Narodna knjiga. str. 303 — 306.
- ^ „Biblioteka u Nišu”. niscafe.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.
Literatura
uredi- Automatizovana revizija bibliotečke građe u Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac" u Nišu / Aleksandra Adžić / 2014. COBISS.SR 211957260
- Niška narodna biblioteka : dokument i svakodnevica / Aleksandra Vraneš / 2004. COBISS.SR 118043404
- Čitališta u Srbiji / Desanka Stamatović. - U: Bibliotekarstvo. - ISSN 0006-1832. - br. 30 (1984), str: 5-14.COBISS.SR 632079
- Čitališta u Srbiji u XIX veku / Desanka Stamatović. - 2. dopunjeno izd. - Pančevo : Gradska biblioteka, 2011 (Pančevo : Passage Group). - 374 str. COBISS.SR 182331660