Miroljub Stojanović (profesor)
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Miroljub Stojanović (Držina kod Pirota, 1941 — Niš, 20. maj 2016) bio je srpski profesor univerziteta, esejista, prozni pisac i prevodilac.
Miroljub Stojanović | |
---|---|
Datum rođenja | 1941. |
Mesto rođenja | Držina,, Kraljevina Jugoslavija |
Datum smrti | 20. maj 2016.74/75 god.) ( |
Mesto smrti | Niš, Srbija |
Biografija
urediOsnovnu školu i gimnaziju završio je u Pirotu, a Filozofski fakultet (Grupa za istoriju književnosti naroda SFRJ) u Skoplju 1964, gde je 1980. doktorirao s tezom Književno delo Staleta Popova. Radio je kao novinar u pirotskom nedeljniku Sloboda (1963—1968), kao profesor u Ekonomskoj školi (1968—1970), bio upravnik i umetnički direktor pozorišta u Pirotu (1970—1975) i Nišu (1975 -1980), urednik naučne literature u Izdavačkoj kući Gradina (1981—1983), direktor Narodnih novina (1983—1990). Od februara 1990. do penzionisanja (1. oktobar 2006) radi kao profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, na kome je predavao makedonsku književnost i srpsku književnost XX veka, a od 2000. i uporedno proučavanje južnoslovenskih književnosti.
Učestvovao je na više međunarodnih skupova u zemlji i inostranstvu, držao predavanja po pozivu u više gradova, na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Objavio je 19 knjiga i preko 300 ogleda, studija i kritika iz srpske i makedonske književnosti i kulture u domaćim i stranim časopisima i specijalističkim zbornicima.
Član je Udruženja književnika Srbije, počasni član Društva pisaca Makedonije, višegodišnji predsednik Kulturno-prosvetne zajednice, nosilac Racinovog priznanja, počasni član i dobitnik Povelje Slavističkog društva Srbije, nosilac Priznanja Velikotrnovskog univerziteta i Plakete Univerziteta Kiril i Metodij u Skoplju, počasni profesor Univerziteta Kiril i Metodij u Skoplju.
Knjige studija
uredi- Kniževnata ostavnina na Stale Popov, Biblioteka časopisa Sovremenost, kn. 69, Skopje, 1982,
- Književno delo Staleta Popova, monografija, Gradina, Niš, 1982,
- Zaplanjske balade, studija, Biblioteka Niškog zbornika, knj.1, Gradina, Niš, 1983,
- U potrazi za kulturnim identitetom, studija, Biblioteka Niškog zbornika, knj. 2, Gradina, Niš, 1985,
- Konstantin Petkovič i Crna Gora I, monografija, Makedonska kniga, Skopje, 1987,
- Svedočenja i predviđanja, studije i ogledi iz kulture, Sloboda, Pirot, 1987,
- Vo edrata na kniževnite nemiri, osvrti i prikazi, Studentski zbor, Skopje, 1987,
- Gane Todorovski. Poezija i poetika, studija, Makedonska revija, Skopje, 1987,
- Od motiva do metafore, ogledi i kritike, Narodne novine, Niš, 1992,
- Svrljiški književni krug, monografija, Naša reč/Grafosrem, Leskovac/Šid, 1993,
- Deobe i seobe Taška Georgievskog, monografija, Narodne novine/ Prosveta, Niš, 1995,
- Odzivi, (Studije i kritike iz srpske književnosti), Naša reč/Grafosrem, Niš/Šid, 1995,
- Delbite i preselbite na Taško Georgievski, monografija, Matica makedonska, Skopje, 1988,
- Uobličavanje pramagline (Tradicijsko i savremeno u poeziji Blažeta Koneskog), monografija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001,
- Pesnik traži pesmu (O poetičkim pitanjima u stihovima makedonskih pesnika), studije iz poetike, Zajednica nezavisnih izdavača Jugoslavije, Beograd, 2002,
- Pisac stvara domovinu (O samoosvešćenju makedonske književnosti), studije, Niš, 2004, *Ljudsko lice istorije u književnosti, Slavističko društvo Srbije, Beograd, 2007,
- Istorijska uslovljenost srpsko-makedonskih književnih veza, Učiteljski fakultet u Vranju, Vranje, 2008,
Roman
uredi- Rodoslov, Književne novine, Beograd, 1991, (drugo izdanje u biblioteci Ponovo novo, Prosveta, Niš, 1999, )
Reference
urediLiteratura
uredi- Zoran Pešić, Ranko Mladenovski, Vasil Tocinovski, Kritikata da ja zboruva vistinata, Sovremenost, 53/2, Skopje, 2005;
- Vasil Tocinovski, Pisac stvara domovinu, intervju, Gradina, br 12, Niš, 2006;[1]
- Godišnjak za srpski jezik i književnost, knj. X, Filozofski fakultet Niš, 2010. u celosti je posvećen profesoru Miroljubu M. Stojanoviću.
Spoljašnje veze
uredi- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 01. 07. 2016. g. Pristupljeno 28. 05. 2016.