Martenica
Martenica ili martinka (bug. мартеница; mkd. мартинка; rum. mărțișor, mărțișorul) je ukras od bele i crvene vune koji se pravi i poklanja u slavu dolaska proleća. Ovaj običaj rasprostranjen je u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji. Ovaj ukras najčešće se nosi na ruci ili na odeći, a crvena i bela boja simbolizuju zdravlje, sreću i dug život. U seoskim sredinama martenicama se ukrašavaju grane voćaka, kako bi godina bila što rodnija, a često se ukras stavlja i na domaće životinje. Običaj je vezan za mitsku ličnost Baba Martu, koja simbolizuje ćudljivi mesec mart i smenu zime i proleća. Zato se ukrasi stavljaju 1. marta i nose se najčešće do 22. marta, odnosno praznika 40 mučenika i početka proleća. U Bugarskoj se 1. mart slavi i kao praznik Baba Marta.[1]
| Martenica | |
|---|---|
 Martenica vezana drvo, Pižo i Penda, simbol proleća | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Martenica |
| Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: |
| Referenca | 1287 |
| Upis | 2012. (17. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/cultural-practices-associated-to-the-1st-of-march-01287 |
Tradicija nošenja martenica održala se do danas u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, ali i među bugarskom nacionalnom manjinom u okolnim zemljama (Egejska Makedonija u Grčkoj, južna Srbija). Rumuni imaju sličan, ali ne i identičan običaj vezan za 1. mart, praznik Marcišor, odnosno marcišorul (ukras). Da li su i kako ova dva praznika u vezi i dalje je predmet rasprave među etnolozima.
Nošenje martenice je drevna paganska tradicija i Makedonska pravoslavna crkva je, kao takvu, sa običajima vezanim za praznoverje, ne podržava.[2]
Običaji vezani za proslavu 1. marta u Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Moldaviji uvršteni su 2012. godine na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao „kulturni događaji povezani sa proslavom 1. marta”.[3]
Poreklo i tradicija
urediTradicija se odnosi na drevnu istoriju paganskog Balkanskog poluostrva i na sve poljoprivredne kultove prirode. Neke od specifičnosti rituala, a posebno vezivanje belog i crvenog vunenog konca, rezultat su viševekovne tradicije i verovatno su tračkog (paleo-balkanskog), helenskog ili čak rimskog porekla.[4]
Ukras martenica tradicionalno se nosi u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji,[5] ali i u pojedinim delovima Južne Srbije, gde žive pripadnici bugarske nacionalne manjine.[6]
Sličan običaj je prisutan i u Rumuniji, mada u nešto izmenjenom obliku. Tamo se martenica naziva marcišor i nose je samo žene, a u severnoj Grčkoj (Egejska Makedonija) nose je samo deca, kao narukvicu od uvijene bele i crvene niti. Običaj je sačuvan i u južnim delovima Moldavije, gde živi oko 90.000 etničkih Bugara.[7]
Legenda
urediPrema legendi, prvu martenicu napravila je Ahinora, supruga kana Asparuha, u drugoj polovini 7. veka, kada je Asparuh prešao Dunav i otkrio Bugarima zemlje oko Balkana. Ahinora je dugo čekala svog ljubavnika i konačno vezala upletenu belu nit na nogu lastavice i pustila je da mu prenese tu poruku zdravlja i ljubavi. Ptica je dugo putovala, pa joj je tokom leta nit povredila nogu i krv se slivala niz belu nit, bojivši je u crveno. Na kraju je pronašla kana i prvog dana meseca marta sletela kod njega.[7]
Simbolika
uredi
Martenice se najčešće prave od crvenih i belih vunenih niti, često u obliku muškarca i žene koji se zovu „Pižo” i „Penda”, a nekada su niti jednostavno upletene u tračice koje se nose oko ruke. U Bugarskoj, rilikom izrade martenice, niti moraju biti uvijene ulevo. Nekada se martenicama dodaju i niti drugih boja, ali crvena i bela preovladavaju, a može da bude ukrašena i raznim amajlijama, poput zmijskih zuba,[8] puževe ljuske za zdravlje i snagu, perli protiv uroka, češnja belog luka za zaštitu od zlih demona ili zlatnog novčića za blagostanje.[9]
- Crvena boja simbolizuje, prema različitim narodnim verovanjima, ima moć sunca, daje zdravlje i vitalnost bilo kom stvorenju, štiti od bolesti. U bugarskoj tradiciji takođe je i simbol ljubavi, pobede, života i hrabrosti, svetlost izlazećeg i zalazećeg sunca.
- Bela boja simbolizuje belinu snega, čistoću, nevinost, radost, lepotu i čini život dužim.[8]
Martenice i Baba Marta
urediKoreni mita o Baba Marti zalaze veoma duboko u istoriju. Mart je bio mesec kada su muškarci, posle zimske pauze, često kretali u vojne pohode, a žene, nesrećne i uplašene, za svoje muževe pravile male vunene figure kao amajlije protiv zlih duhova. Lutkice su ujedno imale zadatak da umilostive Baba Martu kako ne bi često menjala raspoloženje, odnosno prizovu lepo vreme.[8]
Prema narodnom verovanju, mitski lik Baba Marte personifikuje rano proleće. Mart se inače smatra nepredvidivim mesecom kada je vreme u pitanju, jer se brzo menja, pa jedan dan može biti hladan, čak sa snegom, a drugi sunčan i topao. Baba Marta je stara i umorna dama, zbog čega nosi gvozdeni štap. Po temperamentu se opisuje kao veoma ćudljiva, pa tako: kada se smeši sija sunce, a kada je ljuta nastupa hladno vreme (baš onako kako je i mesec mart često ćudljiv). Cilj većine rituala je da Baba Martu učine srećnom i milosrdnom.
Takođe postoji verovanje da Baba Marta posećuje samo čiste i uredne domove. Zbog toga ljudi krajem februara temeljno čiste kuće. Simbolično, ovo je prolećno čišćenje od svih loših, starih i neplodnih stvari iz prošle godine. Baba Marta takođe ima i posebne zahteve od ljudi koje će sresti prvog dana marta. Ona tada voli da sretne mlade devojke i žene, što je značilo da će vreme biti toplo i lepo. Zato je postojao običaj da toga dana stari ljudi rano ujutro ne izlaze iz kuća, da je ne bi naljutili.[10] Baba Marta je takođe, prema verovanju, srećna kada vidi martenice, pa se zato ljudi, kuće, domaće životinje i voćke kite ovim ukrasom - kako bi se ona nasmešila, a vreme bilo sunčano i toplo.[11]
Običaji vezani za martenicu
uredi
Običaji vezani za martenice unekoliko se razlikuju od regiona do regiona, ali su u osnovi slični. Po običaju, martenica se pravi od belih i crvenih vunenih niti, pa na taj način označava belinu snega koji odlazi sa zimom i tople crvene sunčeve zrake koji najavljuju dolazak proleća.[8]
Današnji običaji
urediSvakog 1. marta martenice se prave ili kupuju, za sebe ili se poklanjaju dragim ljudima. Njima se ukrašavaju ljudi, ulazna vrata, drveće i životinje, radi zdravlja, uspeha, rodne godine... Nose se tokom meseca marta, ali tu se običaji dosta razlikuju. Negde ih nose do praznika Svetih 40 mučenika, a negde do Blagovesti. Prema drugoj tradiciji, martenica se stavlja 14. marta.[5]
Prema drugim verovanjima, martenicu treba nositi sve dok osoba ne vidi rodu, kukavicu[7] ili drvo u cvatu. Roda se smatra vesnikom proleća i dokazom da je Baba Marta u dobrom raspoloženju i pred odlaskom, odnosno da proleće konačno smenjuje zimu.
Danas je takođe rasprostranjen i običaj da se za skidanje martenice odabere jedan dan između 1. i 22. marta. Zavisno od toga kakav će biti taj dan takva će biti i cela godina (ako je sunčan dan godina će biti uspešna, a ako je vreme ružno cela godina će biti takva).
Različiti su običaji i o tome šta uraditi sa martenicom kada se skine. Prema jednom verovanju, kada se vidi prvo procvetalo treba je odvezati i zakačiti za njega. Prema drugom, treba je skinuti kada se ugleda prva lasta i staviti je ispod prvog belog kamena. Ako se posle mesec dana ispod kamena nađu mravi, godina će biti puna sreće.[12] U Bugarskoj se uklanja kada se vidi prva roda, okači se o drvo i zaželi želja.[13]
Nekada su martenice nosile samo mlade žene i deca. Nosile su se na svim delovima tela, uključujući vrat i noge, a ponekad je to bilo povezano i sa socijalnim statusom. Na primer, mlade neudate devojke nosile su svoje martenice na levoj strani odeće, neoženjeni mladići su ih vezivali na mali prst leve ruke, a oženjeni muškarci stavljali su ih u desnu čarapu. Danas nose se obično nose na reveru ili kao narukvice, vezane oko ručnog zgloba, a mnogi nose i više od jedne martenice.[14]
U davnim vremenima matenica je bila prihvaćena kao amajlija za zaštitu od zlih duhova. U današnje vreme ova funkcija je gotovo zaboravljena, pa ona simbolizuje dolazak proleća.[10] Ipak, Bugari i dalje veruju da ukrašavanje martenicom štiti od zlih sila i donosi dugovečnost.[9]
Specifični običaji različitih regiona
urediU bugarskom gradu Razgradu postoji običaj da ujutru, pri izlasku sunca, svaka domaćica baci crvenu krpu na neku voćku u vrtu ili na rogove stoke, kako bi „nasmejala Baba Martu“.
U oblasti oko Haskova običaj je da baka ima zadatak da rano pre zore decu iz porodice okiti martenicama. Zato se tog jutra ona odeva tako da joj svi gornji delovi odeće budu crvene boje. Otuda potiče i popularno verovanje da je Baba Marta dolazi ljudima i usevima odevena u crvenu haljinu, sa crvenom maramom i u crvenim čarapama.[7]
U različitim delovima Bugarske martenice mogu biti i drugih boja. Na primer, u Rodopima su raznobojne, a u Sofijskoj i Melničkoj oblasti mogu biti plavo-crvene.[9]
Prema jednom od verovanja u Makedoniji, martenica, odnosno martinka se nikada ne kupuje za sebe, već se uvek prima na poklon, odnosno poklanja najmilijima i prijateljima.[13]
U nekim delovima Makedonije martenicom se ukrašava lonac u kojem se kuva prvo mleko na Đurđevdan, a takođe se na Ivanjdan povezuju biljke.[12]
Kulturološki značaj
uredi
Postoje mnoge varijante ove tradicije koja simbolizuje proleće i predstavlja radosni događaj, posebno deci. Simbol je novog života, začeća, plodnosti i pre svega novog života. Boje simbolizuju čistoću i harmoniju života.[5] U ovim običajima učestvuju svi članovi zajednica u kojima se praktikuju, bez obzira na njihovu starost, što doprinosi socijalnoj koheziji, međugeneracijskoj razmeni i interakciji sa prirodom, negujući različitost i kreativnost. Običaj se danas najčešće prenosi putem neformalnog obrazovanja. U ruralnim područjima najčešće kroz generacije ženskih članova porodice, dok u urbanim sredinama, osim u krugu porodice, takođe i šegrti uče od majstora zanatlija. U novije vreme različite institucije kulture, poput etnografskih muzeja, organizuju radionice izrade martenica i druge kulturne projekte u cilju očuvanja ove lepe tradicije.[3]
Reference
uredi- ^ Kubilius, Kerry. „Brzo upućivanje na bugarske nacionalne i vjerske praznike”. traasgpu.com. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ „Martinka i brojanička”. Zvanični veb-sajt. Bigorski manastir. 1. 3. 2018. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- ^ a b „Cultural practices associated to the 1st of March”. UNESCO. Pristupljeno 17. 5. 2021.
- ^ Centъr po trakologiя „Prof. Aleksandъr Fol"; Enciklopediя Drevna Trakiя i trakite - Martenicata, Vanя Lozanova., Pristupljeno 12. 4. 2013.
- ^ a b v „Nosenje martinka kako del od bitolskata tradicija”. babambitola.mk. 1. 3. 2017. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- ^ Ivanov, Božidar. „Učenici i učiteli v Bosilegrad zaedno praveha martenici”. portal Far. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- ^ a b v g „Istinskata istoriя za Baba Marta i pъrvata martenica”. Edna.bg. 1. 3. 2021. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- ^ a b v g „Ko je Baba Marta i zašto se nose vunene crveno-bele narukvice?”. Naissus.info. 3. 3. 2021. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- ^ a b v „Pъrvi mart – praznikъt na martenicite i proletta”. Bъlgarska istoriя. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ a b „Grandmother Marta, traditional Bulgarian custom (Baba Marta)”. Balkanfolk. 23. 2. 2021. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ „In Bulgaria – Martenitsa”. survivalbg.info. Pristupljeno 27. 5. 2021.[mrtva veza]
- ^ a b „In Macedonia – Martinka (Martinka)”. survivalbg.info. Pristupljeno 27. 5. 2021.[mrtva veza]
- ^ a b „MARTENITSA FOR HAPPINESS AND HEALTH (MARTINKA)”. Macedonian Cuisine. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ „MARTENICA - vuneni ukras za "isterivanje" zime”. Srbiju volimo. 2. 3. 2017. Pristupljeno 26. 5. 2021.
Spoljašnje veze
uredi
- Ivanova, Lina. „Martenica - ideje za ukrase”. pinterest.com. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- Petrović, Svetlana (2. 3. 2019). „Martenica – amajlija donosi zdravlje, sreću i dug život”. Niške vesti. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- „„Martenice“ – teraju zimu i život čine dužim”. RTS. 1. 3. 2020. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- „MPC se voznemiri od martinkite no ne gi”. tatkovina.info. 7. 3. 2017. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- „In Romania – Mărţişorul”. survivalbg.info. Pristupljeno 27. 5. 2021.[mrtva veza]