Letnje paraolimpijske igre 2000.
Letnje paraolimpijske igre 2000. ili XI Letnje paraolimpijske igre su održane u Sidneju, Novi Južni Vels, Australija, između 18. i 29. oktobra. Paraolimpijske igre u Sidneju su bile poslednji put da su Letnje paraolimpijske igre organizovala dva različita organizaciona komiteta. U ovom izdanju, rekordnih 3.801 sportista iz 120 nacionalnih paraolimpijskih komiteta učestvovao je u 551 događaju u 18 sportova, a do Igara Komonvelta 2006. održanih u Melburnu, to je bio drugi najveći sportski događaj ikada do tog datuma održan u Australiji i južnoj hemisferi. Sidnej je bio osmi grad koji je iste godine bio domaćin Olimpijskih i Paraolimpijskih igara na istim mestima, a prvi od Barselone 1992. koji su organizovane u potpunoj vezi sa Olimpijadom. To su takođe bile prve Paraolimpijske igre van severne hemisfere i takođe u Okeaniji. [1]
| Grad domaćin | Sidnej. Australija | ||
|---|---|---|---|
| Broj država | 120 | ||
| Broj sportista | 3.881 (od toga 990 u invalidskim kolicima) | ||
| Broj sportova | 18 | ||
| Broj takmičenja | 551 | ||
| Otvaranje igara | 18. oktobar 2000. | ||
| Zatvaranje igara | 29. oktobar 2000. | ||
| |||
Izbor domaćina
urediOd 9. do 13. septembra 1993. godine, tokom 10. sednice Izvršnog odbora Međunarodnog paraolimpijskog komiteta (MPK), entitet je izvršio procenu i objavio da četiri ( Peking, Berlin, Mančester i Sidnej ) od pet gradova finalista za Letnje olimpijske igre 2000. je ispunio posebne uslove da bude domaćin Paraolimpijskih igara.
Nije bilo obavezno da gradovi kandidati budu domaćini i Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, ali motivisan događajima uoči Letnjih paraolimpijskih igara 1996. godine, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 1993. odlučio da novoformirani Međunarodni paraolimpijski komitet (MPK) postao bi stejkholder u procesu izbora olimpijskih gradova. Ovo je omogućilo MPK-u priliku da proceni namere gradova kandidata oko održavanja Paraolimpijskih igara dodavanjem specifičnih tema u upitnike. Ovo je takođe omogućilo MPK-u da uspostavi sopstvenu komisiju za selekciju zajedno sa MOK-om; međutim, njih dvoje su funkcionisali nezavisno jedno od drugog. Kada je postalo javno da je 5 gradova završilo proces za domaćinstvo Letnjih olimpijskih igara 2000. godine, MPK je ocenio svaki posebno i poslao imena četiri grada koja su odgovarala njegovim očekivanjima da budu domaćini Paraolimpijskih igara. Tri grada ( Peking, Berlin i Mančester ) tretirala su Paraolimpijske igre kao sastavni deo svoje ponude, dok je Sidnej, zbog tadašnjeg australijskog zakonodavstva, predstavio posebnu ponudu koju je podržao Olimpijski komitet Sidneja (SOBC) koji je dao kasno, ali ključna podrška. Dok su Berlin, Peking i Mančester predstavili ekonomski jake ponude, Sidnej je predstavio jednostavniju dokumentaciju, ali tehnički bolju, što mu je od početka dalo prednosti. Za razliku od svojih konkurenata, australijska ponuda je bila adaptacija olimpijskog projekta i obećavala je iste uslove pristupačnosti i sportskih nastupa. Postao je konsenzus unutar MPK-a da je Sidnej jedina održiva ponuda, a potezom bez presedana, 94 nacionalna paraolimpijska komiteta na 10. sednici Izvršnog odbora MPK održanoj u Berlinu, u Nemačkoj, jednoglasno su im dodelili pravo domaćina uz aklamaciju.
Sidnej je izabran za domaćina XI Letnjih paraolimpijskih igara 11. septembra 1993, 12 dana pre nego što je MOK takođe izabrao grad za domaćina Letnjih olimpijskih igara 2000. godine. Zvanično saopštenje je odloženo do 4 dana nakon odluke MOK-a zbog toga što je MPK bio zainteresovana strana u procesu selekcije Olimpijskih igara, pa bi drugi domaćin mogao da otvori mogućnost da se izbor MPK-a meša u proces MOK-a. Ukoliko su rezultati bili drugačiji, MPK je imao priliku da ponovo pregovara sa gradom domaćinom Olimpijade. S obzirom na odvojene procese, komitet za Paraolimpijsku kandidaturu je morao da sačeka do kraja 1993. da bi potpisao ugovor sa gradom domaćinom, uz jasne uslove datim Sidneju da će pregovori sa Mančesterom biti pokrenuti ako australijski akteri dokažu da zaista imaju garancije i uslovi za pružanje istinske finansijske sigurnosti igrama, a oni su ispunjeni nakon nekoliko rundi pregovora između Savezne vlade Australije i Vlade države Novi Južni Vels.
Kontroverze
urediParaolimpijske igre u Sidneju 2000. bile su poremećene skandalom zbog kojeg je klasifikacija sportista uklonjena sa sledeće dve Letnje paraolimpijske igre. [2] [3] Fernando Visente Martin, bivši predsednik španske federacije za mentalno hendikepirane sportove, dozvolio je sportistima bez invaliditeta da se takmiče na Igrama kako bi osvojili zlatnu medalju. Tim u centru niza bio je košarkaški tim Španije, koji je osvojio zlatnu medalju u košarkaškom ID-u, pobedivši Rusiju sa 87–63, uprkos tome što je na terenu stavio tim koji se uglavnom sastojao od sportista bez intelektualnih teškoća. [3] [4] Tvrdilo se da najmanje 10 od 12 španskih igrača nije imalo invaliditet, već da su regrutovani da poboljšaju učinak tima i garantuju buduća sredstva. Martina je kasnije suspendovao MPK i izbacio Španski paraolimpijski komitet. [5]
Sportisti su brzo razotkriveni i MPK je reagovao tako što je uklonio sve događaje sa narednih Igara za sportiste sa intelektualnim invaliditetom. Odluka je poništena 12 godina kasnije u Londonu. Uz kontroverzu oko španske košarkaške reprezentacije, utakmice su pokazale 11 pozitivnih doping testova od ukupno 630. Od ovih 11 pozitivnih testova, 10 je bilo od muških sportista i 1 od sportistkinje. Ovo ostavlja igre sa najvećim brojem pozitivnih testova sa Paraolimpijskih igara 1992 – 2008. [6]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „A look back at the Sydney Paralympics”. Australian Bureau of Statistics. 25. 1. 2002. Pristupljeno 22. 8. 2015.
- ^ Tremlett, Giles (16. 9. 2004). „The cheats”. The Guardian. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ a b „Spain ordered to return golds”. BBC Sport. 14. 12. 2000. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ Kettle, Harry (25. 4. 2017). „Spain's moment of shame: The 2000 Summer Paralympics”. The Versed. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ Brittain, Ian (2010). The Paralympic Games Explained. Abingdon, Oxon: Routledge. str. 74–75.
- ^ „Is doping a bigger problem at the Paralympic Games than the Olympic Games?”. paralympicanorak. 3. 5. 2012. Pristupljeno 12. 10. 2015.
