Lažni škorpioni[1] ili lažne skorpije (Pseudoscorpionida, Pseudoscorpiones) su veoma sitne, do 8 mm dužine, paukolike životinje iz klase arahnida koje jako podsećaju na skorpije. Rasprostranjene su na svim kontinentima i dosta su česte, ali zbog malih dimenzija ostaju nezapažene. Poznato je i opisano preko 3.000 vrsta lažnih skorpija. Žive na skrovitim, tamnim mestima, u pećinama, ispod lišća i kamenja, pod korom starog drveća, u gnezdima ptica i sisara, na travnatim površinama pa čak i u starim knjigama, slikama.

Lažni škorpioni
Vremenski raspon: 380–0 Ma devondanas
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Podtip: Chelicerata
Klasa: Arachnida
Red: Pseudoscorpiones
Haeckel, 1866
Natporodice

Telo je podeljeno na dva regiona:

Od skorpija se razlikuju po tome što nemaju postabdomen (redukovan je). Helicere su im dobro razvijene kao i kleštoliki pedipalpi. Otrovne žlezde se nalaze u osnovi pedipalpa, a na njihovim vrhovima se ove žlezde izlivaju. Hrane se sitnim zglavkarima tako što ih hvataju pedipalpima, koji su uvek istureni ka napred, i ubijaju ubrizgavajući otrov, a zatim se žrtva raskida helicerama i počinje maceriranje i predvarenje. Polusvarena hrana se usisava prednjim crevom.

Na vrhu pokretnog članka helicera otvaraju se kanali paučinaste žlezde. Sekret ovih žlezda služi za pravljenje gnezda.

Klasifikacija

uredi

Red Pseudoscorpiones deli se na podredove:

  • Chtthoniinea
  • Neobisiinea
  • Cheliferinea

U Srbiji živi više vrsta lažnih skorpija:

Familije

uredi

Rodovi

uredi

Vrste

uredi


Reference

uredi

Literatura

uredi
  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - biologija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Mark Harvey (2011). Pseudoscorpions of the World
  • Joseph C. Chamberlin (1931). „The Arachnid Order Chelonethida”. Stanford University Publications in Biological Science. 7 (1): 1—284. .
  • Clarence Clayton Hoff (1958): List of the Pseudoscorpions of North America North of Mexico. American Museum Novitates. 1875. PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jun 2007)
  • Max Beier (1967). „Pseudoscorpione vom kontinentalen Südost-Asien” (PDF). Pacific Insects. 9 (2): 341—369. 
  • Peter Weygoldt (1969). The biology of pseudoscorpions. Harvard University Press, Cambridge. ISBN 9780674074255. 
  • P. D. Gabbutt (1970). „Validity of Life History Analyses of Pseudoscorpions”. Journal of Natural History. 4: 1—15. .
  • W. B. Muchmore (1982): Pseudoscorpionida. In "Synopsis and Classification of Living Organisms." Vol. 2. Parker, S.P.
  • J. A. Coddington, S. F. Larcher & J. C. Cokendolpher (1990): The Systematic Status of Arachnida, Exclusive of Acari, in North America North of Mexico. In "Systematics of the North American Insects and Arachnids: Status and Needs." National Biological Survey 3. Virginia Agricultural Experiment Station, Virginia Polytechnic Institute and State University.
  • Mark S. Harvey (1991): Catalogue of the Pseudoscorpionida. (edited by V . Mahnert). Manchester University Press, Manchester.

Spoljašnje veze

uredi