Википедија

Кумин

Kumin (Cuminum cyminum)[2][2] je skrivenosemenica, poreklom sa Levanta i južne Azije.[3][4][5][6] Njegovo seme se koristi u kuvanju u formi celih zrna ili praha. Ima i lekovita svojstva. Liči na kim, ali je seme krupnije i drugačije arome. Iako se smatra da je kumin koristan u tradicionalnoj medicini, ne postoje visokokvalitetni dokazi da je bezbedan ili efikasan kao terapeutsko sredstvo.[7]

Kumin, Cuminum cyminum
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Ranunculales
Porodica:
Apiaceae
Rod:
Cuminum
Binomno ime
Cuminum cyminum

Etimologija

uredi
 
Seme i prah kumina

Termin dolazi preko srednjeengleskog i starofrancuskog od latinskog izraza cuminum. Ovo zauzvrat potiče od starogrčkog κύμινον (kúminon), semitske pozajmice povezane sa hebrejskim כמון (kammōn) i arapskim كمون (kammun). Sve ovo ultimatno potiče od akadskog 𒂵𒈬𒉡 (kamūnu).[8][9]

Istorija

uredi
 
Cuminum cyminum, Lin

Verovatno poreklom iz centralne Azije, jugozapadne Azije ili istočnog Mediterana,[10][11] kumin se koristi kao začin hiljadama godina.[12] Seme divljeg kumina eskavirano je u sada potopljenom naselju Atlit-Jam, datiranom u rani 6. milenijum pre nove ere.[6] Seme iskopano u Siriji dato je u drugom milenijumu pre nove ere.[13] Ono su takođe pominje u zapisima iz nekoliko nivoa staroegipatskih arheoloških nalazišta Novog Kraljevstva.[11][10] U staroegipatskoj civilizaciji, kumin se koristio kao način i kao konzervans u mumificiranju.[11][14]

Kumin su u Ameriku uveli španski i portugalski kolonisti. Crni i zeleni kumin se koristi u persijskoj kuhinji. Danas se ova biljka uglavnom uzgaja na Indijskom potkontinentu, severnoj Africi, Meksiku, Čileu i Kini.[12] Pošto se kumin često koristi kao deo hrane za ptice i izvozi u mnoge zemlje, biljka se može javiti kao uvedena vrsta na mnogim teritorijama.[15]

Kultivacija i produkcija

uredi
 
Mleveni kumin izložen na pijaci u Ortiđi, Sirakuza (Italija)
 
Komercijalno upakovano celo i mleveno seme kumina
 
Džira (kumin), indijsko jelo s pirinčom

Oblasti uzgoja

uredi

Indija je najveći svetski proizvođač kumina, sa oko 70%. Ostali značajne zemlje proizvođači kumina su Sirija (13%), Turska (5%), UAE (3%) i Iran.[16] Indija je proizvela 856.000 tona semena kumina u fiskalnoj godini 2020–2021.[17]

Klimatski zahtevi

uredi

Kumin je tropska ili suptropska kultura otporna na sušu. Ima sezonu rasta od 100 do 120 dana. Optimalna temperatura rasta je između 25 i 30 °C.[14] Za njegov rast najpogodnija je mediteranska klima. Uzgoj kumina zahteva dugo, toplo leto od tri do četiri meseca. Na niskim temperaturama, boja lista se menja od zelene do ljubičaste. Visoka temperatura može smanjiti period rasta i izazvati rano sazrevanje. U Indiji se kumin seje od oktobra do početka decembra, a berba počinje u februaru.[14] U Siriji i Iranu kumin se seje od sredine novembra do sredine decembra (moguća su produženja do sredine januara), a bere se u junu/julu.[14]

Ocenjivanje

uredi
 
Eterično ulje kumina u prozirnoj staklenoj bočici
Seme kumina
Nutritivna vrednost na 100 g
Energija1.567 kJ (375 kcal)
44,24 g
Šećeri2,25 g
Prehrambeno vlakno10,5 g
22,27 g
Zasićene1,535 g
Mononezasićene14,04 g
Polinezasićene3.279 g
17,81 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(8%)
64 μg
(7%)
762 μg
Vitamin A1.270 IU
Tiamin (B1)
(55%)
0,628 mg
Riboflavin (B2)
(27%)
0,327 mg
Niacin (B3)
(31%)
4,579 mg
Vitamin B6
(33%)
0,435 mg
Folat (B9)
(3%)
10 μg
Vitamin B12
(0%)
0 μg
Holin
(5%)
24,7 mg
Vitamin C
(9%)
7,7 mg
Vitamin D
(0%)
0 μg
Vitamin D
(0%)
0 IU
Vitamin E
(22%)
3,33 mg
Vitamin K
(5%)
5,4 μg
Minerali
Kalcijum
(93%)
931 mg
Gvožđe
(510%)
66,36 mg
Magnezijum
(262%)
931 mg
Mangan
(159%)
3,333 mg
Fosfor
(71%)
499 mg
Kalijum
(38%)
1.788 mg
Natrijum
(11%)
168 mg
Cink
(51%)
4,8 mg
Ostali konstituenti
Voda8,06 g
Reference[18]
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Tri vrste semena kumina vredne pažnje na tržištu razlikuju se po nijansi semena, količini ulja i ukusu.[19]

Parametri uzgoja

uredi

Kumin se uzgaja iz semena. Semenu je potrebno 2—5 °C (36—41 °F) za nicanje, predlaže se optimalna temperatura od 20—30 °C (68—86 °F). Kumin je osetljiv na oštećenja od mraza, posebno u fazi cvetanja i ranog formiranja semena.[14] Metode za smanjenje štete od mraza su prskanje sumpornom kiselinom (0,1%), navodnjavanje useva pre pojave mraza, postavljanje vetrozaštitnih pojaseva ili stvaranje ranojutarnjeg pokrivača od dima.[14] Sadnice kumina su prilično male, a bujnost im je niska. Potapanje semena 8 sati pre setve poboljšava klijanje.[14] Za optimalnu populaciju biljaka preporučuje se gustina setve od 12—15 kg/ha.[14] Poželjna su plodna, peskovita, ilovasta zemljišta sa dobrom aeracijom, pravilnom drenažom i visokom dostupnošću kiseonika. pH optimum zemljišta kreće se od 6,8 do 8,3.[14] Sadnice kumina su osetljive na zaslanjenost i nicanje iz teških zemljišta je prilično otežano.

Za kumin se koriste dva načina setve, emisiona i linijska setva.[14] Za raširenu setvu, polje se deli na leje i seme se ravnomerno razmešta u tim lejama. Nakon toga se one prekrivaju zemljom pomoću grabulja. Za linijsku setvu, plitke brazde se pripremaju kukama na rastojanju od 20 do 25 cm (8 do 10 inča). Seme se zatim stavlja u ove brazde i prekriva zemljom. Linijska setva nudi prednosti za interkulturalne operacije kao što su plevljenje, okopavanje ili prskanje.[14] Preporučena dubina setve je 1–2 cm, a preporučena gustina setve je oko 120 biljaka po m2. Potrebe za vodom za kumin su niže nego kod mnogih drugih vrsta.[14] Uprkos tome, kumin se često navodnjava nakon setve kako bi se osiguralo da ima dovoljno vlage za razvoj sadnica. Količina i učestalost navodnjavanja zavise od klimatskih uslova.[14]

Upravljanje uzgojem

uredi

Relativna vlažnost u centru mesta porekla kumina je prilično niska. Visoka relativna vlažnost (tj. vlažne godine) favorizuje gljivične bolesti. Kumin je posebno osetljiv na patogen Alternaria i gljivice roda Fusarium. Rano posejani usevi pokazuju jače dejstvo bolesti od kasno posejanih useva. Najvažnija bolest je fuzariozno uvenuće, što dovodi do gubitka prinosa i do 80%.[14] Fusarium se prenosi semenom ili zemljom i zahteva različite temperature zemljišta za razvoj epidemija.[14] Neadekvatno đubrenje može pogodovati Fusarium epidemijama.[14] Pegavost kumina (Alternaria) se javlja u vidu tamnosmeđih pega na listovima i stabljikama.[14] Kada je posle cvetanja oblačno vreme, incidencija bolesti je povećana.[14] Druga, ali manje važna, bolest je pepelnica. Učestalost pepelnice u ranom razvoju može prouzrokovati drastične gubitke prinosa, jer se seme ne formira.[14] Kasnije u razvoju, pepelnica izaziva obezbojenje, sitno seme.[14]

Otvorena krošnja kumina je još jedan problem. Samo mali deo dolaznog svetla se apsorbuje. Indeks površine listova kumina je nizak (oko 1,5). Ovo može biti problem, jer korov može da se takmiči sa kuminom za esencijalne resurse kao što su voda i svetlost i samim tim umanji prinos. Spor rast i nizak rast kumina dodatno pogoduje konkurenciji korova.[14] Za suzbijanje korova potrebna su dva okopavanja i plevljenja (30 i 60 dana nakon setve). Tokom prvog okopavanja korova (30 dana nakon setve) treba izvršiti i proređivanje, kako bi se uklonile suvišne biljke. Upotreba herbicida pre sadnje ili pre nicanja je veoma efikasna u Indiji,[14] ali ova vrsta primene herbicida zahteva vlažnost zemljišta za uspešnu kontrolu korova.

Uzgoj

uredi

Kumin je diploidna vrsta sa 14 hromozoma (tj. 2n = 14). Hromozomi različitih varijanti imaju morfološke sličnosti bez izrazitih varijacija u dužini i zapremini. Većina varijanti koje su danas dostupne su selekcije.[14] Varijabilnosti prinosa i komponenti prinosa su velike. Sorte se razvijaju uparivanjem u zatvorenim komorama[14] ili biotehnologijom. Kumin je unakrsni oprašivač, odnosno rase su već hibridi. Stoga, metode koje se koriste za uzgoj su in vitro regeneracije, DNK tehnologije i transferi gena. In vitro kultivacija kumina omogućava proizvodnju genetski identičnih biljaka. Glavni izvori eksplantata koji se koriste in vitro regeneracije su embrioni, hipokotil, internodije izdanaka, listovi i kotiledoni. Jedan od ciljeva uzgoja kumina je poboljšanje njegove otpornosti na biotičke (gljivične bolesti) i abiotičke (hladnoća, suša, slanost) stresove. Potencijalna genetska varijabilnost za konvencionalni uzgoj kumina je ograničena, a istraživanja o genetici kumina su oskudna.[20]

Reference

uredi
  1. ^ „Cuminum cyminum information from NPGS/GRIN”. www.ars-grin.gov. Arhivirano iz originala 20. 01. 2009. g. Pristupljeno 13. 3. 2008. 
  2. ^ a b „Definition of CUMIN”. 
  3. ^ Reidy, Jamie. BACHELOR 101: Cooking + Cleaning = Closing. ISBN 9780578034638. 
  4. ^ Sheen, Barbara (7. 2. 2012). Foods of Indonesia. ISBN 9780737759501. 
  5. ^ Stanway, Penny (27. 10. 2009). Miracle of Spices: Practical Tips for Health, Home and Beauty. ISBN 9781780286341. 
  6. ^ a b Kislev, Mordechai E.; Hartmann, Anat; Galili, Ehud (2004-09-01). „Archaeobotanical and archaeoentomological evidence from a well at Atlit-Yam indicates colder, more humid climate on the Israeli coast during the PPNC period”. Journal of Archaeological Science (na jeziku: engleski). 31 (9): 1301—1310. ISSN 0305-4403. doi:10.1016/j.jas.2004.02.010. 
  7. ^ „Cumin”. Drugs.com. 2018. Pristupljeno 24. 2. 2018. 
  8. ^ „CUMIN | Meaning & Definition for UK English”. Lexico.com. Arhivirano iz originala 28. 06. 2021. g. Pristupljeno 2022-02-27. 
  9. ^ Heinrich Zimmern (1915) Akkadische Fremdwörter als Beweis für babylonischen Kultureinfluss (in German), Leipzig: A. Edelmann, page 57
  10. ^ a b Zohary, Daniel; Hopf, Maria (2000). Domestication of plants in the Old World (first izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 206. 
  11. ^ a b v Nabhan, Gary Paul (2014). Cumin, Camels, and Caravans: A Spice Odyssey. Univ of California Press. str. 234. ISBN 978-0-520-26720-6. 
  12. ^ a b „Cumin”. Encyclopaedia Britannica. 2018. Pristupljeno 24. 2. 2018. 
  13. ^ Pickersgill, Barbara (2005). Prance, Ghillean; Nesbitt, Mark, ur. The Cultural History of Plants. Routledge. str. 162. ISBN 0415927463. 
  14. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u Sastry, E. V. Divakara; Anandaraj, Muthuswamy. „Cumin, Fennel and Fenugreek” (PDF). Soils, Plant Growth and Crop Production. Encyclopedia of Life Support Systems (EOLSS). Pristupljeno 29. 11. 2013. 
  15. ^ Bird Seed Aliens in Britain
  16. ^ Rahman, Azad; Akbar, Delwar; Surya, Bhattarai; Michael, Thomson; Tieneke, Trotter; Sanjaya, Timilsina. „MARKET ANALYSIS OF CUMIN SEED”. CQ University Australia. Pristupljeno 31. 8. 2021. 
  17. ^ „CUMIN : AREA, PRODUCTION AND PRODUCTIVITY IN INDIA”. DASD Statistics. Directorate of Arecanut and Spices Development, Calicut. jun 2021. Pristupljeno 31. 8. 2021. 
  18. ^ „Cumin Seed”. FoodData Central, United States Department of Agriculture. 2017. Arhivirano iz originala 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 24. 2. 2018. 
  19. ^ „Cumin: commodity factsheet” (PDF). Mintec. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 03. 2017. g. Pristupljeno 8. 3. 2017. 
  20. ^ Ebrahimie E, Habashi AA, Ghareyazie B, Ghannadha M, Mohammadie M (2003). „A rapid and efficient method for regeneration of plantlets from embryo explants of cumin (Cuminum cyminum)”. Plant Cell, Tissue and Organ Culture. 75: 19—25. S2CID 13278163. doi:10.1023/A:1024676507010. 

Literatura

uredi
  • Constance, L. (1971). "History of the classification of Umbelliferae (Apiaceae)." in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 1–11. Academic Press, London.
  • Cronquist, A. (1968). The Evolution and Classification of Flowering Plants. Boston: Houghton Mifflin.
  • „Don't touch these plants! Six lookalikes you want to avoid”. Medium. U.S. Fish & Wildlife Service. 19. 7. 2017. Pristupljeno 11. 8. 2018. 
  • French, D. H. (1971). "Ethnobotany of the Umbelliferae." in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 385–412. Academic Press, London.
  • Hegnauer, R. (1971) "Chemical Patterns and Relationships of Umbelliferae." in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 267–277. Academic Press, London.
  • Heywood, V. H. (1971). "Systematic survey of Old World Umbelliferae." in Heywood, V. H. [ed.], The biology and chemistry of the Umbelliferae, 31–41. Academic Press, London.
  • Judd, W. S. et al. (1999). Plant Systematics: A Phylogenetic Approach. Sunderland, MA: Sinauer Associates, Inc.
  • Plunkett, G. M.; Downie, S. R. (1999). „Major lineages within Apiaceae subfamily Apioideae: a comparison of chloroplast restriction site and DNA sequence data”. American Journal of Botany. 86 (7): 1014—1026. JSTOR 2656619. PMID 10406725. S2CID 38655452. doi:10.2307/2656619  . 
  • Plunkett, G. M.; Soltis, D. E.; Soltis, P. S. (1996). „Higher Level Relationships of Apiales (Apiaceae and Araliaceae) Based on Phylogenetic Analysis of rbcL Sequences”. American Journal of Botany. 83 (4): 499—515. JSTOR 2446219. doi:10.2307/2446219. 
  • Plunkett, G. M.; Soltis, D. E.; Soltis, P. S. (1996). „Evolutionary Patterns in Apiaceae: Inferences Based on matK Sequence Data”. Systematic Botany. 21 (4): 477—495. JSTOR 2419610. doi:10.2307/2419610. 
  • Nieto Feliner, Gonzalo; Jury, Stephen Leonard & Herrero Nieto, Alberto (eds.) Flora iberica. Plantas vasculares de la Península Ibérica e Islas Baleares. Vol. X. "Araliaceae-Umbelliferae" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2014) (2003) Madrid: Real Jardín Botánico, CSIC (in Spanish).
  • Scavo, Tom (11. 8. 2011). „Wild Parsnip and Friends in Vermont”. Green Mountain Club. Pristupljeno 11. 8. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Kumin na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кумин&oldid=28868191”