Википедија

Kukuteni-Tripolje kultura

Kukuteni-Tripolje kultura, poznata i kao Tripoljska kultura, je neolitsko - halkolitska arheološka kultura (okvirno od 5500. do 2750. p. n. e.) istočne Evrope. Protezao se od Karpatskih planina do regiona Dnjestra i Dnjepra, sa centrom u današnjoj Moldaviji i pokrivajući značajne delove zapadne Ukrajine i severoistočne Rumunije, obuhvatajući površinu od 350,000 km2 (135,136 sq mi), prečnika 500 km (300 mi; otprilike od Kijeva na severoistoku do Brašova na jugozapadu).[1][2]

Koreni kulture Kukuteni–Tripilja nalaze se u kulturi Starčeva i Vinče od 6. do 5. milenijuma,[3] sa dodatnim uticajem kulture Bug–Dnjestar (6500–5000 pre nove ere).[4] Tokom ranog perioda svog postojanja (u petom milenijumu pre nove ere), kultura Kukuteni–Tripilija je takođe bila pod uticajem kultura linearnotrakaste keramiee sa severa i kulture Bojana sa juga.[3]

Arheološka kultura je imala tri faze a među naučnicima se vodi debata o tome kako je došlo do kraja kulture Kukuteni-Tripilje.

Većina naselja ove kulture bila je male veličine, velike gustine (udaljena 3 do 4 kilometra), koncentrisana uglavnom u dolinama reka Siret, Prut i Dnjestar.[5] Tokom srednje faze (oko 4000. do 3500. p. n. e.), populacije koje su pripadale kulturi Kukuteni–Tripiljci izgradile su najveća naselja u neolitskoj Evropi, od kojih su neka sadržavala čak tri hiljade objekata i verovatno ih je naseljavalo 20.000 do 46.000 ljudi.[6][7][8]

Jedan od najznačajnijih aspekata ove kulture bilo je periodično uništavanje naselja, pri čemu je svako jedno naseljeno mesto imalo životni vek od otprilike 60 do 80 godina.[3] Svrha spaljivanja ovih naselja predmet je debate među naučnicima; neka naselja su više puta rekonstruisana na vrhu ranijih stambenih nivoa, uz očuvanje oblika i orijentacije starijih objekata. Jedna lokacija, lokacija Poduri u Rumuniji, otkrila je trinaest nivoa stanovanja koji su izgrađeni jedan na drugom tokom mnogo godina.[3]

Nomenklatura

uredi
 
Tri halkolitske keramičke posude (s leva na desno): zdela na postolju, posuda na postolju i amfora, ca. 4300–4000 pre nove ere; iz Skanteje u Rumuniji i izložena u kompleksu Nacionalnog muzeja Moldavije

Kultura je prvobitno dobila ime po selu Kukuteni u okrugu Jaši, Rumunija. Godine 1884, Teodor T. Burada, nakon što je video keramičke fragmente u šljunku koji se koristio za održavanje puta od Targu Frumosa do Jašija, istražio je kamenolom u Kukuteniju odakle je iskopavan materijal, gde je pronašao fragmente grnčarije i figurica od terakote. Burada i drugi naučnici iz Jašija, uključujući pesnika Nikolaja Beldičeanua i arheologa Grigorea Butureanua, Dimitrija K. Butkuleskua i Džordža Dijamandija, kasnije su započeli prva iskopavanja u Kukuteniju u proleće 1885.[9] Njihovi nalazi su objavljeni 1885.[10] i 1889.[11] i predstavljeni na dve međunarodne konferencije 1889. godine, obe u Parizu: Butureanu na Međunarodnoj uniji za praistorijske i protoistorijske nauke[9] i na sastanku Društva Antropologija Pariza od Diamandija.[12]

U isto vreme, prva ukrajinska nalazišta koja se pripisuju kulturi otkrio je Vincenc Čvojka (Vikentiy Khvoyka), ukrajinski arheolog češkog porekla, u Kijevu u ulici Kirilovska 55. Godina njegovih otkrića se različito navodi kao 1893,[13] 1896[14] i 1887.[15] Nakon toga, Vincenc Čvojka je predstavio svoja otkrića na 11. kongresu arheologa 1897. godine, koji se smatra zvaničnim datumom otkrića tripilske kulture u Ukrajini.[13][15] Iste godine, slični artefakti su iskopani u selu Tripilja (ukr. Трипiлля), u Kijevskoj oblasti, Ukrajina. Kao rezultat toga, ova kultura je identifikovana u ukrajinskim publikacijama (a kasnije i u Sovjetskoj Rusiji), kao 'Tripoljska' (ili 'Tripolje', od ruskog Tripolьe).

Danas su nalazi iz Rumunije i Ukrajine, kao i iz Moldavije, priznati kao pripadajući istom kulturnom kompleksu. Uopšteno se naziva kultura Kukuteni u Rumuniji i Tripiljska kultura u Ukrajini. Na engleskom se „kultura Kukuteni–Tripolje“ najčešće koristi za označavanje cele kulture,[16] pri čemu je ukrajinski izraz „kultura Kukuteni–Tripolje“ postao popularan nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Geografija

uredi
 
Halkolitske kulture Jugoistočne Evrope, sa glavnim arheološkim nalazištima (uključujući tipske lokalitete)

Kultura Kukutreni-Tripolje je cvetala na teritoriji današnje Moldavije, istočne i severoistočne Rumunije i delova zapadne, centralne i južne Ukrajine.

Kultura se tako prostirala na severoistok od sliva reke Dunav oko Gvozdenih vrata do Crnog mora i Dnjepra. Obuhvatao je centralne Karpatske planine, kao i ravnice, stepe i šumske stepe sa obe strane lanca. Njegovo istorijsko jezgro je ležalo oko srednjeg do gornjeg Dnjestra (Podoljsko uzvišenje).[2] Tokom atlantskih i subborealnih klimatskih perioda u kojima je kultura cvetala, Evropa je bila najtoplija i najvlažnija od kraja poslednjeg ledenog doba, stvarajući povoljne uslove za poljoprivredu na ovim prostorima.

Od 2003. godine identifikovano je oko 3.000 kulturnih lokaliteta,[3] od malih sela do „ogromnih naselja koja se sastoje od stotina stambenih objekata okruženih višestrukim jarcima“.[17]

Hronologija

uredi

Periodizacija

uredi

Tradicionalno odvojene šeme periodizacije korišćene su za ukrajinsku tripilsku i rumunsku kukutensku varijantu kulture. Kukuteni šema, koju je predložio nemački arheolog Hubert Šmit 1932. godine,[18] razlikovala je tri kulture: Pre-Kukuteni, Kukuteni i Horodištea–Foltešti.[19] Ukrajinsku šemu je prvi put razvila Tatjana Sergejevna Passek 1949.[20] i podelila je tripilsku kulturu u tri glavne faze (A, B i C) sa daljim podfazama (BI–II i CI–II).[19] U početku zasnovane na neformalnoj keramičkoj seraciji, obe šeme su proširene i revidirane od prvog predloženog, uključujući nove podatke i formalizovane matematičke tehnike za seriranje artefakata.[21]

Kultura Cucuteni–Tripillia se obično deli na rani, srednji i kasni period, sa različitim manjim pod-podelama obeleženim promenama u naselju i materijalnoj kulturi. Ključna tačka spora leži u tome kako ove faze odgovaraju podacima o radiokarbonu. Sledeći grafikon predstavlja ovo najnovije tumačenje:[19]

• Rani 5800 do 5000. p. n. e.
• Srednji   5000 do 3500. p. n. e.
• Kasni   3500 do 3000. p. n. e.
 
Figurica boginje


Ekonomija

uredi
 
Dnjestarski pejzaž u Ternopoljskoj oblasti, Zapadna Ukrajina

Tokom 2.750 godina svog postojanja, kultura Cucuteni–Tripillia bila je prilično stabilna i statična; međutim, došlo je do promena. Ovaj članak se bavi nekim od ovih promena koje se odnose na ekonomske aspekte. To uključuje osnovne ekonomske uslove kulture, razvoj trgovine, interakciju sa drugim kulturama i očiglednu upotrebu barter žetona, ranog oblika novca.

Pripadnici kulture dele zajedničke karakteristike sa drugim neolitskim društvima, uključujući:

  • Gotovo nepostojeće društveno raslojavanje
  • Nedostatak političke elite
  • Rudimentarna ekonomija, najverovatnije egzistencijalna ili poklon ekonomija
  • Pastoralno stočarstvo i potrošačka poljoprivreda

Ranija društva plemena lovaca-sakupljača nisu imala društvenu stratifikaciju, a kasnija društva bronzanog doba su imala primetnu društvenu stratifikaciju, u kojoj je došlo do stvaranja profesionalne specijalizacije, države i društvenih klasa pojedinaca koji su pripadali elitnim vladajućim ili [religioznim klasama, ratnici sa punim radnim vremenom i bogati trgovci, za razliku od onih pojedinaca na drugom kraju ekonomskog spektra koji su bili siromašni, porobljeni i gladni. Između ova dva ekonomska modela (plemena lovaca-sakupljača i civilizacije iz bronzanog doba) nalazimo kasnija neolitska i eneolitska društva kao što je kultura Kukuteni–Tripilj, gde su počele da se pronalaze prve naznake društvene stratifikacije. Međutim, bilo bi pogrešno prenaglašavati uticaj društvene stratifikacije u kulturi Kukuteni–Tripilja, pošto je ona još uvek (čak iu svojim kasnijim fazama) bila u velikoj meri egalitarno društvo. I naravno, društvena stratifikacija je bila samo jedan od mnogih aspekata onoga što se smatra potpuno uspostavljenim civilizovanim društvom, koje je počelo da se javlja u bronzanom dobu.[4]

Kao i druga neolitska društva, kultura Kukuteni-Tripilje nije imala skoro nikakvu podelu rada. Iako su naselja ove kulture ponekad rasla i postala najveća na Zemlji u to vreme (do 15.000 ljudi u najvećem),[22] nema dokaza i o specijalizaciji rada. Svako domaćinstvo je verovatno imalo članove šire porodice koji bi radili u polju da uzgajaju useve, išli u šumu da love divljač i donesu ogrev, radili pored reke da bi doneli glinu ili ribu i sve druge obaveze. Suprotno popularnom verovanju, neolitski ljudi su iskusili znatno obilje hrane i drugih resursa.[2]

Svako domaćinstvo je uglavnom bilo samodovoljno i bilo je vrlo malo potrebe za trgovinom. Međutim, postojali su određeni mineralni resursi koji su, zbog ograničenja zbog udaljenosti i rasprostranjenosti, činili rudimentarnu osnovu za trgovinsku mrežu koja je pri kraju kulture počela da se razvija u složeniji sistem, o čemu svedoči sve veći broj artefakata iz drugih kultura koji su datirani u potonji period.[5]

Pred kraj postojanja kulture Kukuteni–Tripilje (od otprilike 3000. p. n. e. do 2750. godine pre nove ere), bakar kojim se trgovalo iz drugih društava (naročito sa Balkana) je počeo da se pojavljuje širom regiona, a pripadnici kulture Cucuteni–Tripillia počeli su da stiču veštine neophodne za korišćenje za kreiranje raznih predmeta. Uz sirovu bakarnu rudu, gotova bakarna oruđa, lovačko oružje i drugi artefakti doneti su i iz drugih kultura.[2] Ovo je označilo prelaz iz neolita u eneolit, takođe poznat kao halkolit ili bakarno doba. Bronzani artefakti počeli su da se pojavljuju na arheološkim nalazištima pred sam kraj kulture. Primitivna trgovačka mreža ovog društva, koja je polako postajala sve složenija, zamenjena je složenijom trgovinskom mrežom proto-indoevropske kulture koja je na kraju zamenila kulturu Kukuteni–Tripilje.[2]

Galerija

uredi

Ishrana

uredi

Kultura Kukuteni-Tripolje bila je društvo poljoprivrednika koji su se bavili samostalnim radom. Obrada zemlje (koristeći oranicu ili plug), žetvu useva i čuvanje stoke je verovatno bilo glavno zanimanje većine ljudi. Tipično za neolitsku kulturu, većina njihove ishrane sastojala se od žitarica . Uzgajali su klupsku pšenicu, ovas, raž, proso, ječam i konoplju, koji su se verovatno mleli i pekli kao beskvasni hleb u glinenim pećima ili na zagrejanom kamenju u domu. Uzgajali su i grašak i pasulj, kajsiju, šljivu i vinsko grožđe – iako nema čvrstih dokaza da su zaista proizvodili vino.[23] Postoje i dokazi da su možda čuvali pčele.[24]

Zooarheologija lokaliteta Kukuteni-Tripolje ukazuje da su se stanovnici bavili stočarstvom. Njihova domaća stoka se sastojala prvenstveno od goveda, ali je uključivao manji broj svinja, ovaca i koza. Postoje dokazi, zasnovani na nekim od sačuvanih umetničkih prikaza životinja sa lokaliteta Cucuteni–Tripillia, da je vol korišćen kao tegleća životinja.[23]

Na lokalitetima Kukuteni-Tripolje otkriveni su i ostaci i umetnički prikazi konja. Međutim, raspravlja se o tome da li su ovi nalazi pripitomljenih ili divljih konja. Pre nego što su pripitomljeni, ljudi su lovili divlje konje radi mesa. S druge strane, jedna hipoteza o pripitomljavanju konja ga smješta u stepski region u blizini kulture Kukuteni-Tripolje otprilike u isto vrijeme (4000–3500. p. n. e.), tako da je moguće da je kultura bila upoznata sa domaćim konjem. U to vreme konji su se mogli držati i za meso ili kao radna životinja.[25] Direktni dokazi ostaju neubedljivi.[26]

Lov je dopunio ishranu ljudi. Koristili su zamke da bi uhvatili svoj plen, kao i razna oružja, uključujući luk i strelu, koplje i batine. Da bi im pomogli u igri uhođenja, ponekad su se maskirali kamuflažom.[25] Ostaci vrsta divljači pronađeni na lokalitetima Kukuteni-Tripoljea uključuju crvenog jelena, srndaća, jelena, divlju svinju, lisicu i mrkog medveda.[traži se izvor]

So

uredi

Najranija poznata solana na svetu je Poiana Slatinei, blizu sela Lunca u Vanatori-Njamc, Rumunija. Prvi put je korišćen u ranom neolitu, oko 6050. godine pre nove ere, u starčevačkoj kulturi, a kasnije u kulturi Kukuteni-Tripolje u periodu pre-kukuteni.[27] Dokazi sa ovog i drugih lokaliteta ukazuju da je kultura ekstrakovala so iz izvorske vode pune soli kroz proces briketiranja. Prvo, boćata voda sa izvora je kuvana u velikim grnčarskim posudama, stvarajući gustu salamuru. Slanica je zatim zagrevana u keramičkoj posudi za briket sve dok sva vlaga nije isparila, a preostala kristalizovana so se prilepila na unutrašnje zidove posude. Zatim je posuda za briket razbijena, a so sastrugana sa krhotina.[28]

Snabdevanje solju predstavljalo je veliki logistički problem za najveća naselja Kukuteni-Tripolje. Kako su se počele oslanjati na hranu od žitarica u odnosu na slano meso i ribu, neolitske kulture su morale da uključe dodatne izvore soli u svoju ishranu. Slično tome, domaća goveda treba da dobiju dodatne izvore soli izvan njihove uobičajene ishrane ili se njihova proizvodnja mleka smanjuje. Procenjuje se da je za mega-lokacije Kukuteni-Tripolje, sa populacijom od verovatno hiljada ljudi i životinja, bilo potrebno između 36.000 i 100.000 kg soli godišnje. Ovo nije bilo dostupno lokalno, pa je moralo da se premešta na veliko iz udaljenih izvora na zapadnoj obali Crnog mora i u Karpatskim planinama, verovatno rekom.[29]

Tehnologija i materijalna kultura

uredi

Kukutensko-Tripiljska kultura poznata je po prepoznatljivim naseljima, arhitekturi, zamršeno ukrašenoj grnčariji i antropomorfnim i zoomorfnim figurinama, koje su sačuvane u arheološkim ostacima. Na svom vrhuncu to je bilo jedno od tehnološki najnaprednijih društava u svetu u to vreme[5] koje je razvijalo nove tehnike za proizvodnju keramike, stambenu izgradnju, poljoprivredu i proizvodnju tkanog tekstila (iako one nisu preživele i poznate su posredno).

Što se tiče ukupne veličine, neka od lokalitetaKukuteni-Tripolje, kao što je Talianki (sa populacijom od 15.000 i koja pokriva površinu od 335[30] hektara) u provinciji Umanski okrug, Ukrajina, su velika ili možda čak veći od gradova-država Sumera u Plodnom polumesecu, a ova istočnoevropska naselja prethode sumerskim gradovima više od pola milenijuma.[31]

Arheolozi su otkrili veliki broj artefakata iz ovih drevnih ruševina. Najveće kolekcije artefakata Kukuteni–Tripilja nalaze se u muzejima u Rusiji, Ukrajini i Rumuniji, uključujući Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu i Arheološki muzej Pjatra Neamc u Rumuniji. Međutim, manje kolekcije artefakata čuvaju se u mnogim lokalnim muzejima raštrkanim širom regiona.[4]

Ova naselja su podvrgnuta periodičnom razaranju i ponovnom stvaranju, jer su spaljivana, a zatim obnavljana svakih 60–80 godina. Neki naučnici  teoretizirali su da su stanovnici ovih naselja vjerovali da svaka kuća simbolizuje organski, gotovo živi entitet. Svaka kuća, uključujući njene keramičke vaze, peći, figurice i bezbroj predmeta od kvarljivih materijala, delila je isti životni krug, a sve zgrade u naselju bile su fizički povezane zajedno kao veći simbolički entitet. Kao i kod živih bića, za naselja se možda smatralo da takođe imaju životni ciklus smrti i ponovnog rađanja.[32]

Kuće naselja Kukuteni-Tripolje građene su na nekoliko opštih načina:

  • Kuće pletarke
  • Kuće brvnare
  • Polupodzemne kuće koje se zovu bordei

Neke kuće Kukuteni-Tripolje bile su visoke na dva sprata, a dokazi pokazuju da su pripadnici ove kulture ponekad ukrašavali spoljašnjost svojih domova mnogim istim uskovitlanim dizajnom od crvenog okera koji se mogu naći na njihovoj grnčariji. Većina kuća imala je slamnate krovove i drvene podove prekrivene glinom.[31]

  •  
    Rekonstrukcija Majdanecke, v. 4000. p. n. e.
  •  
    Rekonstrukcija mega-lokacije Talianki
  •  
    Rekonstrukcija enterijera kuće
  •  
    Pogled odozgo na model kuće Kukuteni
  •  
    Model sela
  •  
    Hram Nebelivka, rekonstrukcija.[33]
  •  
    Velika kuća u Majdanjecku, c. 3700 pre nove ere, rekonstrukcija
  •  
    Ilustracija međusobno povezanih kuća iz Majdanjecka

Keramika

uredi
 
Model lončarske peći Kukuteni-Tripolje

Većina Kukuteni-Tripolje keramike je ručno pravljena od lokalne gline. Dugi kolutovi gline su stavljeni u krugove kako bi se prvo formirala osnova, a zatim i zidovi posude. Kada se postigne željeni oblik i visina gotovog proizvoda, stranice bi se zagladile kako bi se stvorila bešavna površina. Ova tehnika je bila najraniji oblik oblikovanja grnčarije i najčešća u neolitu; međutim, postoje neki dokazi da su koristili i primitivni tip grnčarskog točka koji se sporo okreće, inovaciju koja nije postala uobičajena u Evropi sve do gvozdenog doba.[25]

Karakteristično je da su posude bile detaljno ukrašene vrtložnim šarama i zamršenim dizajnom. Ponekad su se pre pečenja dodavali ukrasni urezi, a ponekad su punjeni obojenom bojom da bi se dobio dimenzionalni efekat. U ranom periodu, boje koje su se koristile za ukrašavanje grnčarije bile su ograničene na zarđalo-crvenu i belu. Kasnije su grnčari dodali dodatne boje svojim proizvodima i eksperimentisali sa naprednijim keramičkim tehnikama.[3] Pigmenti korišćeni za ukrašavanje keramike su bazirani na oksidu gvožđa za crvene nijanse, kalcijum karbonatu, gvožđem magnetitu i rudi mangana Jakobsita za crnu i kalcijum silikata za belu. Crni pigment, koji je uveden tokom kasnijeg perioda kulture, bio je retka roba: uzet iz nekoliko izvora i cirkulisao (u ograničenom stepenu) širom regiona. Verovatni izvori ovih pigmenata bili su Jakobeni u Rumuniji za rudu gvožđa magnetita i Nikopolj u Ukrajini za rudu mangana Jakobsite.[34][35] Nisu pronađeni tragovi pigmenta gvožđa magnetita koji je iskopan na najistočnjoj granici regiona Cucuteni–Tripillia u keramici iz zapadnih naselja, što sugeriše da je razmena na čitavom kulturnom području bila ograničena. Pored mineralnih izvora, za stvaranje različitih boja korišćeni su pigmenti dobijeni od organskih materijala (uključujući kost i drvo).[36]

  •  
    Rekonstrukcija grnčarskog kola
  •  
    Rekonstrukcija grnčarskog kola

U kasnom periodu kulture Kukuteni-Tripolje, za proizvodnju grnčarije korišćene su peći sa kontrolisanom atmosferom. Ove peći su bile konstruisane sa dve odvojene komore — komora za sagorevanje i komora za punjenje — odvojene rešetkom. Temperature u komori za sagorevanje mogu dostići 1000-1100 °C, ali su se obično održavale na oko 900 °C za postizanje ravnomernog i potpunog pečenja posuda.[34]

Pred kraj kulture Kukuteni-Tripolje, kako je bakar postao sve dostupniji, napredak u keramičkoj tehnologiji se izjednačio jer je veći naglasak stavljen na razvoj metalurških tehnika.

Keramičke figurice

uredi

Antropomorfni keramički artefakt otkriven je tokom arheološkog iskopavanja 1942. na brdu Cetatuia u blizini Bodeštija, okrug Neamt, Rumunija. Korišćen je kao oslonac ili postolje, a nakon njegovog otkrića pozdravljen je kao simbolično remek-delo kulture Kukuteni-Tripilje. Veruje se da su četiri stilizovane ženske siluete okrenute ka unutra u međusobno povezanom krugu predstavljale horu ili ritualni ples. Slični artefakti su kasnije pronađeni u Bereštiju i Dragušeniju.

Tekstil

uredi

Još uvek nisu pronađeni primeri korišćenog tekstila Kukuteni-Tripolje – očuvanje praistorijskog tekstila je retko i region nema odgovarajuću klimu. Međutim, otisci tekstila nalaze se na ulomcima grnčarije (jer je glina tu postavljena pre pečenja). Oni pokazuju da su tkane tkanine bile uobičajene u društvu Kukuteni-Tripolje.[37][38] Nalazi keramičkih tegova sa izbušenim rupama upućuju na to da su ovi izrađeni na razboju sa osnovnom težinom.[39] Takođe je sugerisano da su ovi tegovi, posebno „jednokratni” primerci napravljeni od gline lošeg kvaliteta i neadekvatno pečeni, korišćeni za utezanje ribarskih mreža. Oni bi verovatno bili često izgubljeni, objašnjavajući njihov lošiji kvalitet.[40]

Drugi ulomci grnčarije sa utiscima tekstila, pronađeni u Frumusici i Kukuteni, sugerišu da je tekstil takođe bio pleten (posebno korišćenjem tehnike poznate kao nalbinding).[41]

Oružje i alati

uredi
 
Tegovi za razboj
 
Kameni alati
 
Kameni alati
 
Koštani artefakti

Kukutensko-Tripilsko oruđe izrađivano je od brušenog i brušenog kamena, organskih materijala (kost, rog i rog), a u kasnijem periodu i bakra. Lokalni miorkanski kremen bio je najčešći materijal za kameno oruđe, ali se zna da su korišćeni i brojni drugi tipovi, uključujući kremen, jaspis i opsidijan. Pretpostavlja se da su ova oruđa bila sa drvetom, ali ovo nije sačuvano. Oružje je retko, ali nije nepoznato, što implicira da je kultura bila relativno mirna.[42]

Oruđe Tipični materijali
Obrada drveta Tesla Kamen, kremen, bakar
Burins
Strugač
Šila Kamen, rog, rog, bakar
Udubljenja/dleta Kamen, kost
Litička redukcija Alati za ljuštenje pod pritiskom, npr. abrazivni komadi, klipovi, alati za presovanje i retuširanje kamen
Nakovnji
Kovački kame
Meki čekići Rog, rog
Alati za poliranje Kost, kamen
Tekstil Igle za pletenje kost
Šatlovi
Igle za šivenje Kost, bakar
Vretena i vretena Glina
Tegovi za razboj
Poljoprivreda Motike Rog, rog
ARDS
Mleveni kamen / metate i brusne ploče kamen
Srpovi Komadi kremena umetnuti u rogove ili drvena sečiva
Ribolov Harpuni kost
Udica Kost, bakar
Drugi/višenamenski sekire, uključujući dvoglave sekire, sekire čekića i moguće bojne sekire Kamen, bakar
Klubovi kamen
Noževi i bodeži Kremen, kost, bakar
Saveti sa strelicama Kremen, kost
Ručke
Spatule

Točkovi

uredi

Neki istraživači, kao što je indolog Asko Parpola sa Univerziteta u Helsinkiju, smatraju da je kultura koristila točak sa vagonima.[43] Za sada su samo minijaturni modeli takvih nalaza pronađeni i smatra se da su to bile dečije igračke.[44][45]

Rituali i religija

uredi
 
Keramički oltar (replika).[46]
 
Tipičan fetiš "boginje" od gline

Pronađene su neke zajednice Kukuteni-Tripolje koje sadrže posebnu građevinu koja se nalazi u centru naselja, a koju su arheolozi identifikovali kao sveta svetilišta. Unutar ovih svetilišta pronađeni su artefakti, od kojih su neki namerno zakopani u zemlju unutar strukture, koji su očigledno religiozne prirode i daju uvid u neka verovanja, a možda i neke od rituala i strukture, članovi ovog društva. Pored toga, artefakti očigledne religiozne prirode takođe su pronađeni u mnogim domaćim kućama Kukuteni-Tripolje.

Mnogi od ovih artefakata su glinene figurice ili statue. Arheolozi su mnoge od njih identifikovali kao fetiše ili toteme, za koje se veruje da su prožeti moćima koje mogu pomoći i zaštititi ljude koji se brinu o njima.[21] Ove Kukuteni-Tripolje figurice postale su popularno poznate kao boginje; međutim, ovaj izraz nije nužno tačan za sve ženske antropomorfne glinene figurice, jer arheološki dokazi sugerišu da su različite figurine korišćene u različite svrhe (kao što je zaštita), pa nisu sve reprezentativne za boginju.[21] Toliko je ovih figurica otkriveno na lokalitetima Kukuteni-Tripolje[21] da mnogi muzeji u istočnoj Evropi imaju značajnu kolekciju njih, i kao rezultat toga, one su postale jedan od lakše prepoznatljivih vizuelnih markera ovog kulture mnogim ljudima.

Arheolog Marija Gimbutas zasnovala je barem deo svoje hipoteze o Kurganu i teorija staroevropske kulture na ovim glinenim figuricama Kukuteni-Tripolje.[nejasno — razgovor] Njeni zaključci, koji su uvek bili kontroverzni,  danas su diskreditovani od strane mnogih naučnika,[21]  ali ipak ima nekih naučnika  koji podržavaju njene teorije o tome kako su neolitička društva bila matrijarhalna, neratnička i obožavala „zemaljsku“ boginju majku, ali su kasnije zbrisana invazijama patrijarhalnih indoevropskih plemena koja su izbila iz stepa Rusije i Kazahstana počevši od oko 2500 pre nove ere, i koji je obožavao ratobornog Boga neba.[47] Međutim, Gimbutasove teorije su delimično diskreditovane od novijih  otkrića i analize.[5] Danas ima mnogo naučnika  koji se ne slažu sa Gimbutasom, ukazujući na nove dokaze  što ukazuje na mnogo složenije društvo tokom neolita nego što je ona smatrala.[48]

Jedno od neodgovorenih pitanja u vezi sa kulturom Kukuteni-Tripolje je mali broj artefakata povezanih sa pogrebnim obredima. Iako su arheolozi istraživali veoma velika naselja, dokazi o mrtvačnicama su gotovo nevidljivi. Praveći razliku između istočne Tripilije i zapadnih regiona Kukuteni geografske oblasti Kukuteni–Tripilija, američki arheolog Daglas V. Bejli piše:

Nema Kukuteni groblja i groblja Tripolje su otkriveni veoma kasno.[21]

Trenutno, jedino tripilsko nalazište na kome su dosledno pronađeni ljudski ostaci iz prve polovine 4. milenijuma pre nove ere je pećina Verteba u zapadnoj Ukrajini. Otkrivanje lobanja je češće od drugih delova tela, međutim, pošto još uvek nije sprovedeno sveobuhvatno statističko istraživanje svih skeletnih ostataka otkrivenih na lokalitetima Kukuteni-Tripolje, precizna analiza ovih otkrića nakon iskopavanja ne može se tačno utvrditi. u ovo vrijeme. Ipak, ostaju mnoga pitanja koja se tiču ovih pitanja, kao i zašto izgleda da uopšte nisu pronađeni muški ostaci.[49] Jedini definitivan zaključak koji se može izvući iz arheoloških dokaza jeste da u kulturi Kukuteni-Tripolje u velikoj većini slučajeva tela nisu bila formalno deponovana u okviru naselja.[21]

Arheogenetika

uredi

Prvu arheogenetsku analizu tripilskih ostataka izvršen je 2010. godine.[50] Oni su analizirali mtDNK pronađenu iz ljudskih osteoloških ostataka Kukuteni-Tripolje pronađenih u pećini Verteba (na obali reke Seret, Ternopoljska oblast, Ukrajina). Otkrilo je da sedam osoba čiji su ostaci analizirani pripadaju: dve haplogrupi HV(kH), dve haplogrupi H, jedna haplogrupi R0(kHV), jedna haplogrupi J i jedna haplogrupi T4, pri čemu je potonja takođe najstariji uzorak kompleta. Autori zaključuju da je populacija koja je živela oko pećine Verteba bila prilično heterogena, ali da široka hronološka starost primeraka može ukazivati na to da je heterogenost možda bila posledica prirodnog toka stanovništva tokom ovog vremenskog perioda. Autori takođe povezuju R0(kHV) i HV(kH) haplogrupe sa evropskim paleolitskim populacijama, a haplogrupe T4 i J smatraju obeležjima neolitskih demičkih intruzija sa jugoistoka (severno-pontski region), a ne sa zapada (tj. kultura linearne keramike).[51]

U 2017. Nikitin i dr. je predstavio mtDNK podatke o osam dodatnih osoba iz pećine Verteba,[52] od kojih sedam datira iz tripilskog perioda, a jedna iz gvozdenog doba. [53] Pojedinci starosti Tripila su nosili haplogrupe H, HV, HV0, H5a, kao i T2b, U8b1b i U8b1a2. Autori su povezivali H5a, T2b i U8b1 sa uticajem anatolskih neolitskih farmera (ANF) i ranih neolitskih farmera Evrope (ENF) na tripilsko stanovništvo u Vertebi. Pošto su predstavnici H klade mtDNK činili 28,6% uzorka, autori su predložili genetsku vezu između tripilske populacije u Vertebi i grupa kulture Levkastih čaša, koje su pokazale sličnu učestalost haplotipova koji nose H.

U 2020. objavljena je studija o četiri nepovezane žene sa dve lokacije kasnog CTCC perioda u Moldaviji.[54] Oni su nosili mtDNK haplogrupu K1a1, T1a, T2c1d1, U4a1 i „svi pojedinci su nosili veliku komponentu porikla iz neolita i bili su genetski bliži linearnoj keramiki nego anatolskim farmerima. Tri primerka su takođe pokazala značajnu količinu stepskog porekla, što ukazuje na priliv u genski fond od ljudi koji su povezani sa stepskim populacijama Severnog Pontija. Autori zaključuju da je „... stepska komponenta stigla u zemljoradničke zajednice istočne Evrope možda već 3500. godine pre nove ere“.[55]

Studija iz 2022. objavljena u Scientific Reports analizirala je 18 pojedinaca iz pećine Verteba u Ukrajini, od kojih su neki prijavljeni u prethodnim studijama. Što se tiče I-DNK haplogrupe, tri su nosile G2a2b2a3, dve G2a2a1a, jednu G2a2a1, G2a2a1a3, C1a, I2a1a2a-L161.1, I2a2a1 i I2c, dok su mtDNK haplogrupe, dve J1a, H10, H1a, H10, H1a, H102, J1c5, K1a1b1, K1b1, N1a1a1a, T2, T2c1d1, U5a i U5a2. Prema analizi primesa, svi proučavani ukrajinski tripilski uzorci „uglavnom su definisani komponentom predaka koja dominira u anadolsko-neolitskim pojedincima, što sugeriše jaku vezu sa evropskim neolitskim populacijama, slično prethodnim studijama. Međutim, ovi uzorci takođe pokazuju prisustvo komponenti EHG, CHG i VHG kao što je opisano, sa izuzetkom jedne osobe (I3151), za koju se čini da nema bilo kakvog EHG/CHG porekla". Fenotipski, svi su bili netolerantni na laktozu i skoro svi su imali mutaciju povezanu sa plavim očima.[56]

Reference

uredi
  1. ^ „7,000 years ago, Neolithic optical art flourished – Technology & science – Science – DiscoveryNews.com”. NBC News. 2008-09-22. Arhivirano iz originala 2015-12-24. g. Pristupljeno 2015-12-24. 
  2. ^ a b v g d Mantu, Cornelia-Magda (2000). „Cucuteni–Tripolye cultural complex: relations and synchronisms with other contemporaneous cultures from the Black Sea area”. Studia Antiqua et Archaeologica. Iași, Romania: Iași University. VII: 267. OCLC 228808567. Arhivirano iz originala 2011-07-11. g. 
  3. ^ a b v g d đ Monah, Dan (2005), „Religie si arta in cultura Cucuteni” [Religion and art in Cucuteni culture], Ur.: Dumitroaia, Gheorghe, Primul muzeu Cucuteni din Romania [The first Cucuteni museum for Romania], Bibliotheca memoriae antiquitatis XV (na jeziku: rumunski), Piatra-Neamț, Romania: Editura Foton, str. 162—173, OCLC 319165024 
  4. ^ a b v Khol, Philip L. (2002). „Archeological transformations: crossing the pastoral/agricultural bridge”. Iranica Antiqua. Leiden: E.J. Brill. 37: 151—190. OCLC 60616426. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  5. ^ a b v g Mallory, James P (1989). In search of the Indo-Europeans: language, archaeology and myth. London: Thames and Hudson. ISBN 0-500-05052-X. OCLC 246601873. 
  6. ^ Diachenko, Aleksandr; Francesco Menotti (2012). „The gravity model: monitoring the formation and development of the Tripolye culture giant-settlements in Ukraine”. Journal of Archaeological Science. 39 (8): 2810—2817. Bibcode:2012JArSc..39.2810D. doi:10.1016/j.jas.2012.04.025. 
  7. ^ Müller, Johannes. „High precision Tripolye settlement plans, demographic estimations and settlement organization”. Arhivirano iz originala 13. 1. 2017. g. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  8. ^ Müller, Johannes; Rassmann, Knut; Videiko, Mykhailo (2016). Trypillia Mega-Sites and European Prehistory: 4100–3400 BCE. Taylor & Francis. str. 347. ISBN 978-1-317-24791-3. 
  9. ^ a b „Cucuteni-Trypillya: una grande civiltà dell'antica Europa” [Cucuteni–Trypillia: a great civilization of ancient Europe] (Saopštenje) (na jeziku: italijanski). Sapienza – Università di Roma. 16. 9. — 31. 10. 2008. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  10. ^ Beldiceanu, Nicolae (1885). „Antichitățile de la Cucuteni” [The Antiquities at Cucuteni]. Schiță Arheologică (na jeziku: rumunski). Iași. 
  11. ^ Butureanu, Grigore (1989). „Notita asupra sapaturilor si cercetarilor facute la Cucuteni” [Note on the Diggings and Research at Cucuteni]. Arhiva Societății științifice și Literare din Iași (na jeziku: rumunski). I. 
  12. ^ „In search of time past”. The Institute of archaeology in Iași. Arhivirano iz originala 4. 9. 2011. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  13. ^ a b „Welcome to the Trypillian e-Museum”. The Trypillian Civilization Society. Arhivirano iz originala 2008-06-07. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  14. ^ Videiko, Mykhailo. „Trypillian Civilization in the prehistory of Europe”. The Trypillian Civilization Society. Arhivirano iz originala 2008-06-21. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  15. ^ a b Taranec, Natalie. „The Trypilska Kultura – The Spiritual Birthplace of Ukraine?”. The Trypillian Civilization Society. Arhivirano iz originala 2008-06-21. g. Pristupljeno 21. 11. 2009. 
  16. ^ Ellis, Linda (1984). The Cucuteni–Tripolye culture: study in technology and the origins of complex society. BAR international series. 217. Oxford: British Archaeological Reports (B.A.R). ISBN 0-86054-279-3. OCLC 11385722. 
  17. ^ Mallory, J.P.; Adams, D.Q. (1997), Encyclopedia of Indo-European Culture, Chicago: Fitzroy Dearborn, OCLC 37931209 
  18. ^ Schmidt, Hubert (1932), Cucuteni in der oberen Moldau, Rumănien: die befestigte Siedlung mit bemalter Keramik von der Steinkupferzeit bis in die vollentwickelte Bronzezeit [Cucuteni in upper Moldova, Romania: the fortified settlement with painted pottery from the stone age to the copper age] (na jeziku: nemački), Berlin: W. de Gruyter, OCLC 4942033 
  19. ^ a b v Lazarovici, Cornelia-Magda (2010). „New data regarding the chronology of the Pre-Cucuteni, Cucuteni and Horodiștea–Erbiceni cultures”. PANTA RHEI: Studies on the Chronology and Cultural Development of South-Eastern and Central Europe in Earlier Prehistory Presented to Juraj Pavúk on the Occasion of His 75th Birthday: 71—94. 
  20. ^ Passek, Tatiana Sergeyevna (1949), Periodizatsiia tripolʹskikh poseleniĭ, iii–ii tysiacheletie do n. ė. [Trypillia settlement periodization…], Materialy i issledovaniia po arkheologii SSSR (na jeziku: ruski), 10, Moscow: Izd-vo Akademii nauk SSSR, OCLC 27000780, OL 22401126M 
  21. ^ a b v g d đ e Bailey, Douglass W. (2005). Prehistoric figurines: representation and corporeality in the Neolithic. London; New York: Routledge. OCLC 56686499. 
  22. ^ Chapman, John; Videiko, Mikhail Yu; Hale, Duncan; Gaydarska, Bisserka; Burdo, Natalia; Rassmann, Knut; Mischka, Carsten; Müller, Johannes; Korvin-Piotrovskiy, Aleksey (2014). „The Second Phase of the Trypillia Mega-Site Methodological Revolution: A New Research Agenda”. European Journal of Archaeology (na jeziku: engleski). 17 (3): 369—406. ISSN 1461-9571. doi:10.1179/1461957114Y.0000000062  . 
  23. ^ a b Comșa, Eugen (1973). „Cultura plantelor în cursul epocii neolitice pe teritoriul României” [Cultivated plants of the Neolithic current epoch in Romanian territory]. Terra Nostra: Culegere de Materiale Privind Istoria Agriculturii în România (Our Earth: Selections from a Material Perspective of Agricultural History in Romania). Bucharest: Consiliul Superior al Agriculturii. 3: 243—252. OCLC 72954112. 
  24. ^ Crane, Eva (1999), The world history of beekeeping and honey hunting, New York: Routledge, str. 40—41, ISBN 0-415-92467-7, OCLC 41049690 
  25. ^ a b v Cucoș, Ștefan (1999). „Faza Cucuteni B în zona subcarpatică a Moldovei” [Cucuteni B period in the lower Carpathian region of Moldova]. Bibliotheca Memoriae Antiquitatis (BMA) (Memorial Library Antiquities) (na jeziku: rumunski). Piatra Neamț, Romania: Muzeul de Istorie Piatra Neamț (Historical Museum Piatra Neamț). 6. OCLC 223302267. Arhivirano iz originala 2010-10-09. g. 
  26. ^ Dergachev, Valentin A. (2002), „Two studies in defense of the migration concept”, Ur.: Boyle, Katherine V.; Renfrew, Colin; Levine, Marsha, Ancient Interactions: East and West in Eurasia, McDonald Institute monographs, Oxford: Oxbow Books, str. 93—112, ISBN 1-902937-19-8, OCLC 52221476, Arhivirano iz originala 21. 2. 2012. g. 
  27. ^ Antiquity Vol 79 No 306 December 2005 The earliest salt production in the world: an early Neolithic exploitation in Poiana Slatinei-Lunca, Romania Olivier Weller & Gheorghe Dumitroaia Arhivirano april 30, 2011 na sajtu Wayback Machine
  28. ^ Andrei, Vasile. „Sarea, Timpul și Omul”. www.cimec.ro. Arhivirano iz originala 21. 2. 2009. g. Pristupljeno 6. 5. 2018. 
  29. ^ Chapman, J; Gaydarska, Bisserka (2003). „The provision of salt to Tripolye mega-sites” (PDF). Ur.: Korvin-Piotrovsky, A; Kruts, V; Ryzhov, S M. Tripolye settlements-giants. The international symposium materials. Kiev: Institute of Archaeology. str. 203—211. 
  30. ^ Harper, T. K. (2012). „Regarding the Problem of the Size of the Settlement Near Tal'yanki” (PDF). Title Forthcoming (in press). Kiev: Institut Arkheologii NAN Ukrainy. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-04-13. g. 
  31. ^ a b Menotti, Francesco (2007), „The Tripolye house, a sacred and profane coexistence!”, WAC-6, 6th World Archaeological Congress (WAC6), Dublin, OCLC 368044032, Arhivirano iz originala 13. 4. 2014. g. 
  32. ^ Gheorghiu, Dragoș (2006), „A fire cult in South European Chalcolithic traditions? On the relationship between ritual contexts and the instrumentality of fire”, Ur.: Barrowclough, David A.; Malone, Caroline, Explorations into the conditions of spiritual creativity in prehistoric Malta, Cult in context: comparative approaches to prehistoric and ethnographic religious practices, Oxford: Oxbow, str. 269—284, ISBN 978-1-84217-303-9, OCLC 309578661, Arhivirano iz originala 11. 5. 2008. g. 
  33. ^ Gaydarska, Bisserka (februar 2020). „Trypillia Megasites in Context: Independent Urban Development in Chalcolithic Eastern Europe”. Cambridge Archaeological Journal. 30 (1): 97—121. S2CID 208245898. doi:10.1017/S0959774319000301. 
  34. ^ a b „Phase and chemical composition analysis of pigments used in Cucuteni Neolithic painted ceramics” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2011-05-14. g. Pristupljeno 2010-01-17.  Phase and chemical composition analysis of pigments used in Cucuteni Neolithic painted ceramics. B. Constantinescu, R. Bugoi, E. Pantos, D. Popovici Documenta Praehistorica XXXIV (2007)
  35. ^ Investigation of Neolithic ceramic pigments using synchrotron radiation X-ray diffraction Roxana Bugoi and Bogdan Constantinescu "Horia Hulubei" National Institute of Nuclear Physics and Engineering, 077125 Bucharest, Romania Emmanuel Pantos CCLRC, Daresbury Laboratory, Warrington WA4 4AD, United Kingdom Dragomir Popovici National Museum of Romanian History, Bucharest, Romania
  36. ^ Horia Hulubei National Institute for Physics and Nuclear Engineering Scientific report 2003–2004 Arhivirano 2015-12-24 na sajtu Wayback Machine
  37. ^ Pasternak 1963
  38. ^ Brjusov 1951
  39. ^ Rekonstrukcija Ženske Odjeće U Eneolitiku Međuriječja Dunava, Drave I Save, Marina Milicevic
  40. ^ Prehistoric textiles: the development of cloth in the Neolithic and Bronze By E.J.W. Barber
  41. ^ Carmen Marian Mestesuguri Textile in Cultura Cucuteni ISBN 978-973-155-128-9. str. 102.
  42. ^ Boghian, Dumitru (7. 4. 2008). „The Cucutenian Communities in the Bahlui Basin”. Eneoliticul est-carpatic blog. Dumitru Boghian. Arhivirano iz originala 8. 7. 2011. g. Pristupljeno 22. 2. 2010. 
  43. ^ Christoph Baumer, The History of Central Asia: The Age of the Steppe Warriors. I.B.Tauris. Baumer, Christoph (2012). The History of Central Asia: The Age of the Steppe Warriors (Volume 1). Bloomsbury Academic. str. 90. ISBN 978-1780760605. 
  44. ^ Christoph Baumer, The History of Central Asia: The Age of the Steppe Warriors. I.B.Tauris. Baumer, Christoph (2012). The History of Central Asia: The Age of the Steppe Warriors (Volume 1). Bloomsbury Academic. str. 90. ISBN 978-1780760605. 
  45. ^ Hans J.J.G. Holm: The Earliest Wheel Finds, Their Archeology and Indo-European Terminology in Time and Space, and Early Migrations around the Caucasus. Archaeolingua Alapítvány, Budapest. 2019. ISBN 978-615-5766-30-5.
  46. ^ „The temple pediment from Trușești”. capodopere2019.ro. 2019. 
  47. ^ Collins, Gloria. „Will the "Great Goddess" resurface?: Reflections in Neolithic Europe”. Austin, Texas: University of Texas at Austin. Arhivirano iz originala 12. 10. 1999. g. Pristupljeno 1. 12. 2009.  This site was a student brief done for a class assignment.
  48. ^ Pre- & protohistorie van de lage landen, onder redactie van J.H.F. Bloemers & T. van Dorp 1991. De Haan/Open Universiteit. ISBN 90-269-4448-9, NUGI 644
  49. ^ Gimbutas, Marija Alseikaitė (1991), The civilization of the Goddess: the world of Old Europe, San Francisco: HarperSanFrancisco, ISBN 0-06-250368-5, OCLC 123210574, Pristupljeno 2009-12-11 
  50. ^ „http://iansa.eu/papers/IANSA-2010-01-02-nikitin.pdf” (PDF).  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  51. ^ Nikitin, Alexey G.; Sokhatsky, Mykhailo P.; Kovaliukh, Mykola M.; Videiko, Mykhailo Y. (14. 4. 2011). „Comprehensive Site Chronology and Ancient Mitochondrial DNA Analysis from Verteba Cave – a Trypillian Culture Site of Eneolithic Ukraine” (PDF). Interdisciplinaria Archaeologica – Natural Sciences in Archaeology. Archaeological Centre Olomouc, Government Funded Organisation. II (1–2): 9—18. doi:10.24916/iansa.2011.1.1  . Arhivirano iz originala (PDF) 24. 4. 2012. g. Pristupljeno 14. 5. 2013. 
  52. ^ Nikitin, Alexey G.; Potekhina, Inna; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Reich, David; Lillie, Malcolm (2017-02-24). Capelli, Cristian, ur. „Mitochondrial DNA analysis of eneolithic trypillians from Ukraine reveals neolithic farming genetic roots”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 12 (2): e0172952. Bibcode:2017PLoSO..1272952N. ISSN 1932-6203. PMC 5325568  . PMID 28235025. doi:10.1371/journal.pone.0172952  . 
  53. ^ Lillie, Malcolm C.; Budd, Chelsea E.; Potekhina, Inna D.; Price, Douglas; Sokhatsky, Mykhailo; Nikitin, Alexey G. (2017-12-27). „First isotope analysis and new radiocarbon dating of Trypillia (Tripolye) farmers from Verteba Cave, Bilche Zolote, Ukraine”. Documenta Praehistorica. 44: 306—325. ISSN 1854-2492. doi:10.4312/dp.44.18. 
  54. ^ Immel, Alexander; Țerna, Stanislav; Simalcsik, Angela; Susat, Julian; Šarov, Oleg; Sîrbu, Ghenadie; Hofmann, Robert; Müller, Johannes; Nebel, Almut (2020-03-06). „Gene-flow from steppe individuals into Cucuteni-Trypillia associated populations indicates long-standing contacts and gradual admixture”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 10 (1): 4253. Bibcode:2020NatSR..10.4253I. ISSN 2045-2322. PMC 7060214  . PMID 32144348. doi:10.1038/s41598-020-61190-0. 
  55. ^ Immel 2020.
  56. ^ Gelabert 2022.

Literatura

uredi
  • Bailey, Douglass Whitfield, Prehistoric figurines: representation and corporeality in the Neolithic. London; New York, Routledge. 2005. ISBN 0-415-33151-X. OCLC 56686499
  • Whittle, Alasdair W.R.; Cummings, Vicki (2005). Bailey, Douglass Whitfield, ur. (Un)settling the neolithic. Oxford: Oxbow. ISBN 1-84217-179-8.  Nedostaje |last1= u Authors list (pomoć) OCLC 62472378
  • Bartel, Brad, "Cultural associations and mechanisms of change in anthropomorphic figurines during the Neolithic in the eastern Mediterranean basin". World archaeology 13, no. 1. 1981.. Abingdon, UK: Routledge Journals ISSN 0043-8243 OCLC 2243103
  • Chapman, John (2000). Fragmentation in archaeology: People, places, and broken objects in the prehistory of south eastern Europe. London: Routledge. ISBN 0-415-15803-6.  OCLC 41886018
  • Ciuk, Krzysztof, ur. (2008). Mysteries of ancient Ukraine: the remarkable Trypilian (sic) culture, 5400–2700 BC. Toronto: Royal Ontario Museum. ISBN 978-0-88854-465-0.  OCLC 267124474
  • Drasovean, Florian; Popovici, Dragomir; Alamoreanu, Aledandru; Wullschleger, Manuela; Chamay, Jacques; van der Wielen-van Ommeren, Frederike. Neolithic art in Romania. Catalog for the exhibition held at the Historisches Museum in Olten, Switzerland, June 3 – Oct. 5, 2008; Naples, Italy: arte'm. 2008. ISBN 978-88-569-0001-9. OCLC 260224420
  • Ellis, Linda. The Cucuteni–Tripolye culture: study in technology and the origins of complex society. Volume 217 of the BAR international series; British Archaeological Reports (B.A.R): Oxford. 1984. ISBN 0-86054-279-3. OCLC 11385722
  • Gelabert, Pere (4. 5. 2022). „Genomes from Verteba cave suggest diversity within the Trypillians in Ukraine”. Scientific Reports. Nature Research. 12 (7242): 7242. Bibcode:2022NatSR..12.7242G. PMC 9068698  . PMID 35508651. doi:10.1038/s41598-022-11117-8. 
  • Immel, Alexander (6. 3. 2020). „Gene-flow from steppe individuals into Cucuteni-Trypillia associated populations indicates long-standing contacts and gradual admixture”. Scientific Reports. Nature Research. 10 (4253): 4253. Bibcode:2020NatSR..10.4253I. PMC 7060214  . PMID 32144348. doi:10.1038/s41598-020-61190-0. 
  • Lazarovici, Cornelia-Magda (2005). „Anthropomorphic statuettes from Cucuteni–Tripolye: some signs and symbols”. Documenta Praehistorica. 32: 145—154. OCLC 442196598. doi:10.4312/dp.32.10  . 
  • Makkay, János. Early stamp seals in South-east Europe. Budapest: Akadémiai Kiadó. 1984. ISBN 963-05-3424-X. OCLC 11436956
  • Mallory, James P. "Tripolye culture". Encyclopedia of Indo-European Culture, J. P. Mallory and D. Q. Adams (eds.), Chicago: Fitzroy Dearborn. 1997. ISBN 1-884964-98-2. OCLC 37931209
  • Mantu, Cornelia-Magda; Dumitroaia, Gheorghe; Tsaravopoulos, Aris, eds. Cucuteni: the last great Chalcolithic civilization of Europe. Catalog of an exhibit co-hosted by the Romanian Ministry of Culture, the Romanian Academy and the Hellenic Ministry of Culture, held at the Archaeological Museum of Thessaloniki, 21 September – 31 December 1997 – the English version of the catalog by Bogdan Stefanescu; Athena, Greece: Hypourgeio Politismou. 1997. ISBN 973-98191-6-8. OCLC 480166927
  • Mathieson, Iain (21. 2. 2018). „The Genomic History of Southeastern Europe”. Nature. Nature Research. 555 (7695): 197—203. Bibcode:2018Natur.555..197M. PMC 6091220  . PMID 29466330. doi:10.1038/nature25778. 
  • Renfrew, Colin. Problems in European prehistory: a collection of 18 papers, each with a new introduction and bibliography, and an original introductory essay. Edinburgh: Edinburgh University Press. 1979. ISBN 0-85224-355-3.  OCLC 6092588
  • Skeates, Robin (2007). „Neolithic stamps: cultural patterns, processes and potencies” (PDF). Cambridge Archaeological Journal. 17 (2): 183—198. OCLC 48477793. S2CID 162937371. doi:10.1017/S0959774307000248. 
  • Taylor, Timothy. "Aspects of settlement diversity and its classification in southeast Europe before the Roman period". World Archaeology 19, no.1. 1987.. Abingdon, UK: Routledge Journals ISSN 0043-8243 OCLC 2243103
  • The Tripolye Culture giant-settlements in Ukraine. Formation, Development and Decline. F. Menotti, A. Korvin-Piotrovsky ed.; Oxford: Oxbow Books, 2012
  • Sherratt, Andrew (1997). Economy and society in prehistoric Europe: changing perspectives. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 0-691-01697-6.  OCLC 36695149
  • Stratulat, Lacramioara, ed. Cucuteni–Trypilla: a great civilization of old Europe; Palazzo della Cancelleria, Rome–Vatican, 16 September – 31 October 2008. Catalog for an exhibit held at the Palazzo della Cancelleria museum in Vatican City from 16 September – 31 October 2008; Palazzo della Cancelleria: Rome–Vatican. 2008. ISBN 978-973-0-05830-7. OCLC 481221536
  • Mykhailo Videiko Ukraine: from Trypillia to Rus. Kyiv, Krion, 2010
  • Whittle, Alasdair W. R. Europe in the Neolithic: the creation of new worlds. Part of the Cambridge world archaeology series (revised edition of Neolithic Europe, 1985); Cambridge: Cambridge University Press. 1996. ISBN 0-521-44476-4. OCLC 32510827
  • Wilson, Andrew. The Ukrainians: unexpected nation. New Haven: Yale University Press. 2000. ISBN 0-300-08355-6.  OCLC 43985470
  • Chapman, John; Dumitroaia, Gheorghe; Weller, Olivier; et al, eds. Cucuteni: 120 ans de recherches. Le temps du bilan = 120 years of research: time to sum up. Volume 16 of the Bibliotheca memoriae antiquitatis series (Papers originally presented at a conference co-hosted by the Cucuteni Culture International Research Centre in Piatra-Neamț, and the Institute of Archaeology in Iași, on Oct. 21–24, 2004 in Piatra Neamț, Romania); Piatra-Neamț, Romania: Constantin Matasa. 2005. ISBN 973-7777-02-6. OCLC 243473152
  • Schmidt, Hubert. Cucuteni in der oberen Moldau, Rumänien: die befestigte Siedlung mit bemalter Keramik von der Steinkupferzeit bis in die vollentwickelte Bronzezeit. Berlin–Leipzig: W. de Gruyter, 1932. OCLC 4942033
  • Dumitrescu, V. Arta culturii Cucuteni. București: Editura Meridiane, 1979
  • Biblioteca Antiquitatis, The first Cucuteni Museum of Romania Foton, 2005
  • Studia Antiqua et Archaeologica, IX, Iași, 2003 The Human Bone with Possible Marks of Human Teeth Found at Liveni Site (Cucuteni Culture) Sergiu Haimovici
  • Marius Alexianu, Gheorghe Dumitroaia and Dan Monah, The Exploitation of the Salt-Water Sources in Moldavia: an Ethno-Archaeological Approach, in (eds.) D. Monah, Gh. Dumitroaia, O. Weller et J. Chapman, L'exploitation du sel à travers le temps, BMA, XVIII, Piatra-Neamt, 2007, pp. 279–298
  • Cucoș, Ștefan (1999). „Faza Cucuteni B în zona subcarpatică a Moldovei (Cucuteni B period in the lower Carpathian region of Moldova)”. BMA: Bibliotheca Memoriae Antiquitatis (Memorial Library Antiquities). Piatra Neamț, Romania: Muzeul de Istorie Piatra Neamț (Piatra Neamț Museum of History). 6. OCLC 223302267. Arhivirano iz originala 09. 10. 2010. g. Pristupljeno 23. 05. 2023. 
  • Arheologiя Ukrainskoй SSR, Kiev, 1985, t.1
  • Bibikov S. Rannetripolьskoe poselenie Luka-Vrubleveckaя na Dnestre. MIA n. 38. M. — P. 1953.
  • Zbenovič V. G. Pozdnetripolьskie plemena Severnogo Pričernomorья / AN USSR. NA. – K.: Nauk. dumka, 1974.
  • Zbenovič V. G. Ranniй эtap tripolьskoй kulьturы na territorii Ukrainы / AN USSR. IA. – K.: Nauk. dumka, 1989.
  • Kruc V. A. Pozdnetripolьskie plemena Srednego Podneprovья. – Kiev: Naukova dumka, 1977.
  • Markevič V. I. Pozdnetripolьskie plemena Severnoй Moldavii. – Kišinev: Štiinca, 1981.
  • Passek T. Rannezemledelьčeskie (tripolьskie) plemena Podnestrovья, MIA, n. 84. Moskva, 1961.
  • Passek T. Periodizaciя tripolьskih poseleniй. MIA, n. 10. M. — P. 1949.
  • Rыbakov B. A., Kosmogoniя i mifologiя zemledelьcev эneolita // Sovetskaя arheologiя, 1965, № 1—2.
  • Rыndina N. V. Drevneйšee metalloobrabatыvaющee proizvodstvo Vostočnoй Evropы, M., 1971.
  • Hvoйko V. Kamennый vek Srednego Podneprovья // Trudы odinnadcatogo arheologičeskogo sьezda v Kieve. І. Kiev, 1901.
  • Tripolьskaя kulьtura v Ukraine. Poselenie-gigant Talьяnki. – Kiev, 2008
  • Černыš E. K., K istorii naseleniя эneolitičeskogo vremeni v Srednem Pridnestrovьe // Neolit i эneolit юga Evropeйskoй časti SSSR, Moskva, 1962.
  • Černiš E. K. Эneolit Pravoberežnoй Ukrainы i Moldavii // Эneolit SSSR. – M., 1982. – S. 166—347.
  • Bіbіkov S. Tripіlьsьka kulьtura. Arheologія Ukraїnsьkoї RSR, t. І. Kiїv, 1971.
  • Doslіdžennя tripіlьsьkoї civіlіzacії u naukovій spadщinі arheologa Vіkentія Hvoйki. – Kiїv: Akademperіodika,2007. – Častini І—ІІ
  • Dudkіn V. P. Vіdeйko M. Ю. Arhіtektura Tripіlьsьkoї civіlіzacії: vіd poselenь do protomіst. – Kiїv: Mislene drevo, 2009.
  • Enciklopedія Tripіlьsьkoї civіlіzacії, Kiїv, Ukrpolіgrafmedіa, 2004, t. І—ІІ.
  • Zaharuk Ю. Pіznій etap tripіlьsьkoї kulьturi. Arheologія Ukraїnsьkoї RSR, t. I. Kiїv, 1971.
  • Pasternak Я. Arheologія Ukraїni. Toronto, 1961.
  • Tkačuk T. M. Semіotičniй analіz tripіlьsьko-kukutensьkih znakovih sistem (malьovaniй posud) / Tkačuk T. M., Melьnik Я. G.; Nacіonalьniй zapovіdnik "Davnій Galič"; Prikarpatsьkiй un-t іm. V. Stefanika. – Іvano-Frankіvsьk: Plaй, 2000.
  • Tripіlьsьka kulьtura, t. І, AN URSR, Іnstitut Arheologії. Kiїv, 1940.
  • Cvek O. V. Poselennя shіdnotripіlьsьkoї kulьturi (korotkiй naris). – Kiїv, 2006.
  • Černiš K. Rannьotripіlьsьke poselennя Lenkіvcі na Serednьomu Dnіstrі. AN URSR, Іnstitut Arheologії. Kiїv, 1959.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Кукутени-Трипоље_култура&oldid=28460954”