Karneval u Veneciji

"Da nisam kralj Francuske, izabrao bih da budem građanin Venecije" Henri III od Francuske.

Karneval u Veneciji
Karneval u Veneciji
ŽanrKarneval
Datum(i)januar-mart
Osnovan1979. (moderni)
TrajanjeNekoliko dana
Tipturističko-zabavan
LokacijaVenecija,  Italija
OsnivačiGrad Venecija
Veb-sajt
Karneval u Veneciji

Karneval u Veneciji (ital. Carnevale di Venezia) manifestacija je koja se organizuje jednom godišnje. Početak i kraj karnevala su direktno vezani za crkveni kalendar Katoličke crkve (odnosno zavise od dana na koji će pasti Uskrs). Karneval se završava svake godine na katolički praznik Martedi Grasso, 40 dana pre Uskrsa.[1] Grad sa 400 mostova i 117 kanala u ovom periodu jedna velika pozornica ukrašena u svakom pogledu. Karneval se smatra državnim praznikom, te je obaveza da se maskira i niko ne sme da radi, osim onih koji zavise od turista. Samo za vreme karnevala lokalci dolaze u Veneciju da trguju, ostalih meseci žive rade u drugim delovima Italije. Zato je karneval jedini i najveći izvor privrednog i ekonomskog rasta. Nekada broj posetilaca premaši broj od 300.000, zato je Venecija uvela od 01.04.2023. taksu za ulaz u grad od 5eur kako bi opstao održivi razvoj grada i smanjio se protok ljudi. Karneval u Veneciji je kao narodni festival za turiste

Istorija

uredi

Prema predanju, početak karnevala datira iz dvanaestog veka (1162.godine) i pobede Venecijanske republike nad patrijaršijom Akvileja. Ushićeni vestima o pobedi, građani su se okupili na trgu Svetog Marka u Veneciji i otpočeli sa slavljem, kada se pretpostavlja da je karneval tada i počeo. Italijani su u 13.veku koristili maske da bi sakrili identitet. Maska je maglila granice između predstavnika različtih klasa i slojeva u društvu i pomagala uspostavljanju novih kontakata, što je u to vreme bilo nemoguće. U sedamnaestom i osamnaestom veku, Venecijanski karneval postaje nadaleko poznata manfiestacija. Ipak, 1797. godine austrijski car zabranjuje organizovanje ove manifestacije, kao i nošenje maski.Napoleon je pokušao da uništi Venecijanski karneval, ali nije uspeo u tome. Nakon što je Bonaparta osvojio Italiju, zabranio je karneval. Time je hteo da naglasi da je nezavosnost Italije izgubljena. Ova manifestacija je obnovljena tek 1979. godine na inicijativu italijanske vlade.[2]

Program

uredi

Karneval u Veneciji svake godine ima drugačiju temu karnevala. U suštini, to znači da već dobro poznat program karnevala, sa tačno definsanim manifestacijama svakog dana trajanja karnevala, može pretrpeti samo minijaturne izmene. Ugalvnom pada u periodu od januara do marta. Konkretno ove 2023, godine je bilo u znaku Marka Pola jer je 700 godina od njegove smrti, jednog od najpoznatijih italijanskih trgovaca i putnika.

Zanimljivosti o Marku Polu: Marko Polo je ostavio neizbrisiv trag u ljudskoj istoriji, ne samo kroz svoja putovanja, već i kroz stvari koje su po njemu dobile ime.Podvrsta ovaca poli (latinski naziv ovis ammon polii), opisana tokom prelaska planine Pamir, nosi ime po Marku Polu, kao znak priznanja za njegova otkrića. Takođe, 1851. godine, jedrenjak-kliper izgrađen u Sent Džonu, u Nju Brunsviku, nazvan je "Marko Polo", postavši prvi brod koji je oplovio svet za manje od šest meseci. Knjiga Marka Pola Il millione" predstavlja jedno od najznačajnijih dela u ljudskoj istoriji, zauzimajući treće mesto po broju prevoda i čitanosti, odmah posle Biblije i Kurana. Priče o dalekim zemljama i čudima koje je video nadahnule su hiljade pustolova i istraživača, uključujući i Kristofora Kolumba, da krenu u potragu za nepoznatim, želeći da dožive barem deo onoga o čemu je Marko Polo pričao. Njegove priče imale su ključni uticaj u dobu velikih otkrića, a geografske karte Dalekog istoka vekovima su crtane na osnovu njegovog putopisa. Zanimljivo je i kako je nastala reč "milion". Po povratku u Veneciju, Marko Polo je svojim pričama, često uveličavajući činjenice i brojke, postao poznat po megalomanskim opisima. U to vreme, za broj 1.000.000 nije postojao poseban izraz, već se koristilo "hiljadu hiljada". Budući da je drugo ime Marka Pola bilo Emilio, venecijanski narod je ubrzo počeo da koristi izraz "emilioni", iz koga je kasnije nastao naziv za novi broj - "milion". Sedam vekova nakon Marka Pola, njegovo ime i dalje živi kao simbol znatiželje, istraživanja i težnje za boljim razumevanjem sveta koji nas okružuje.[1]

Karneval u Veneciji otpočinje ceremonijom otvaranja, koju prati repriza ceremonije otvaranja sledećeg dana. Zatim slede: povorka Marija (dvanaest mladih venecijanskih devojaka), iščekivanje anđela i let anđela, iščekivanje orla i let orla. Poslednjeg dana karnevala održava se ceremonija zatvaranja na Trgu Svetog Marka, pri čemu se kruniše Marija, jedna od venecijanskih devojaka koja je pobedila na takmičenju za najlepšu Mariju trenutnog izdanja karnevala. Mlečani tada pale lutke i teraju zle duhove iz grada, slavi se do duboko u noć. Zvonima se oglašava kraj karnevala i tada zvanično počinje post.[3]

  • Bal pod maskama - sve se odvija pod maskama. I turisti i Italijani iz svih delova zemlje nose maske i tada Venecija postaje najposećeniji grad na svetu.
  • Let anđela - Spuštanje anđela s crkvenog tornja Bazilike svetog Marka na istoimeni trg tradicionalno je jedan od najvažnijih događaja Venecijanskog karnevala kao početka manifestacije uz zvuk zvona Katedrale i fanfara uživo.
  • Smotra gondola - Gondolijeri su takođe maskirani kada prevoze turiste. Danas postoji 400 gondolijera čiji se zanat prenosi sa oca na sina. Dugačke su 11m, široka od 1,40m do 1,60m i teška 600kg. Nagnutost treba da je u propoziciji sa težinom gondolijera, leva strana je 24cm šira od desne, pa su tako ujednačene težine- Karte su duplo skuplje od standardne cene ali je uzbudljiva perspektiva na karneval.
  • Koncerti i izložbe - sve je ukrašeno maskama, muranskim staklom, kostimima i ostalim ručnim radovima koje su umetnici izložili ukrašavajući izloge.
  • Izbor kraljice karnevala - uvek se zadnjeg dana karnevala bira najlepši kostim kroz defile učesnika. Jer se kostimi, koji su isključivo ručno rađeni sa unikatnim komadima sa materijlima visokog kvaliteta, izrađuju i po godinu, jer se svaki detalj gleda, od šminke ispod maske, preko rukavica do cipela. Te da bi neki kostim poneo sinomom "najlepši" bitna je perfekcija, originalnost i besprekornost.

Mesto održavanja

uredi

Dešavanja se održavaju širom Venecije na otvorenom i zatvorenom. Održavaju se na trgovima, na velikom broju kanala, sporednih ulica, na mostovima i posetioce zabavljaju svirači, akrobate, mađioničari. Takođe se mnoge manifestacije, poput izložbi unikatnih radova, maski, umetnina i koncerata, održavaju u palatama, crkvama i muzejima. Na ulicama ćete videti mnoge umetnike koji Vam stoje na rasplaganju ukoliko se odlučite na oslikavanje. Maske i kostime koji oslikavaju duh ondašnjeg vremena možete poneti, kupiti ili iznajmiti i dozvoljeno Vam je da budete šta god poželite. Organizuju se i raskošni balovi u nekim palatama. Centralna dešavanja su na Trgu Svetog Marka/Piazza San Marco. [4] Prostor trga je trapezoidnog oblika i dug je 170m, omeđen objektima kao teatarska scena.

Maske

uredi

Buongiorno, siora mascara” je čuvena izreka kojom se pozdravljaju maske, a rečenica je iz Mocartove opere kojom je i on sam lično dao pečat ovoj venecijanskoj tradiciji. Prave maske nikada ne razgovaraju jedna sa drugom - maksimalno, mogu da šapuću. Ne pokušavajte dagovorite sa maskom, jer će vam ona odgovoriti samo gestovima. Kada se sretnu maske se klanjaju jedna drugoj, čak i ako se sretnu nekoliko puta dnevno. Pod maskama je svako bio neprepoznativ i sakriven i to je omogućavalo slobodnije ponašanje, beg od sadašnjosti, ali i uživanje u porocima.[5] Maske imaju svoj kodeks ponašanja. Tradicionalna mačja maska nastala je zbog nedostatka ovih životinja. U Veneciji je bilo dosta mačaka i ljudi su se dosta zanimali za njih. Istoričari veruju da je upravo to razlog zašto se pojavila jedna od tradicioalnih maski - Mačka maska.

Pierre Cadin, modni dizajner postao je autor pesme karnevala, jer se karneval ne odvaja od sveta mode.

Lekar kuge je zaista postojao. U to vreme, kuga je besnela Evropom i bolest je poharala oko 80 miliona ljudi, a koszim doktora je postao simbol epohe. Maska nije slučajno ličila na ptičji kljun već je imala praktičnu namenu. U šupljinu je stavljana gomila lekovitovog bilja, a lekar je bio manje ugrožen pri udisanju.

Maske se slikaju sa svima i nikada ne zahtevaju naknadu za slike.

Izrada maski

uredi

Danas se maske a i kostimi kreiraju po skicama najboljih umetnika, a karneval postaje preteča trendova visoke mode. Smatralo se da su maske izrađivali sami venecijanski majstori koji su bili cenjeni umetnici sa velikim ugledom u društvu. Postoje različite vrste maski koje se nose na karnevalu. Izrađuju se od različitih materijala, papira ili kože. Mogu biti ukrašene gipsanim detaljima sa pozlatom, dragim i poludragim kamenjem, kao i da budu ručno oslikane.

  • Bauta
  • Kolumbina
  • Moreta
  • Maska sa belim kljunom (ital. Medico della peste)
  • Larva ili volto maska

Bauta je najpopularnija venecijanska maska. Prekriva gornji deo lica do obraza, tako da osoba koja nosi masku može da nesmetano razgovara, ali i da jede i pije.[2]

Kolumbina

uredi

Kolumbina prekriva samo oči, nos i gornji deo obraza. Nju su isključivo u prošlosti nosile žene, ali u današnje vreme mogu da se sretnu i muškarci sa tim maskama. Ove maske su se ukrašavale zlatom, srebrom, različitim kristalima i kožom.[2]

Moreta

uredi

Moreta je ženska maska ovalnog oblika koju su nosile žene. Bila je često sa baršunom i velom. Osobe koje su je nosile nisu mogle da govore. Postojali su samo otvori za oči.

Maska sa belim kljunom

uredi

To je najprepoznatljivija maska Karnevala u Veneciji. Prvobitno se koristila kao prevencija prilikom zaraznih bolesti, a kasnije kao karnevalska maska.

Larva

uredi

Larva je vrlo popularna venecijanska maska. Najčešće je bele boje i nosi se uz trorubi šešir i plašt. Napravljena je od voska i finih tkanina. Čuva celo lice, tako da osoba ne može da se prepozna.[2]

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Karneval u Veneciji”. Kasado. Arhivirano iz originala 14. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  2. ^ a b v g „Grad sakriven pod maskama”. Veb sajt. Arhivirano iz originala 14. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  3. ^ „Karneval u Veneciji”. Portal mladi. Arhivirano iz originala 14. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  4. ^ „Karneval u Veneciji”. Portal mladi. Arhivirano iz originala 14. 08. 2017. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  5. ^ Johnson, James (2011). Venice Incognito : Masks in the Serene Republic. str. 54-58. 

Spoljašnje veze

uredi