Википедија

Evangelos Zapas

грчки патриота, филантроп и бизнисмен

Evangelos ili Evangelis Zapas (grč. Ευάγγελος ili Ευαγγέλης Ζάππας; rum. Evanghelie Zappa; Labovo, 23. avgust 1800 – Jon Roata, 19. jun 1865) bio je grčki patriota, filantrop i biznismen. Veći deo života je proveo u Rumuniji.[1][2]

Evangelos Zapas
Portret Zapasa, 1960.
Datum rođenja(1800-08-23)23. avgust 1800.
Mesto rođenjaLabovo, Osmansko carstvo
Datum smrti19. jun 1865.(1865-06-19) (64 god.)
Mesto smrtiJon Roata, Ujedinjene Kneževine Moldavija i Vlaške

Danas je priznat kao jedan od osnivača modernih Olimpijskih igara koje su se održavale 1859, 1870, 1875. i 1888. godine i prethodile su Olimpijskim igrama koje su bile pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta.[3] Ove igre, poznate u to vreme jednostavno kao Olimpijske igre (grč. Ολύμπια Ολύμπια), organizovane su pre osnivanja samog Međunarodnog olimpijskog komiteta. Zapasova zaostavština, kao i zaostavština njegovog rođaka Konstantinosa upotrebljena je za finansiranje održavanja Olimpijskih igara 1896.[4]

On je u mladosti uzeo učešća u grčkom ratu za nezavisnost (1821–1832), napredovao je do čina majora i borio se u nekoliko značajnih bitaka. Nakon sticanja grčke nezavisnosti, preselio se u Vlašku gde je ostvario uspešnu karijeru biznismena, postavši jedan od najbogatijih ljudi tog vremena u istočnoj Evropi. Osim što je u to vreme bio jedini veliki sponzor olimpijskog preporoda, Zapasova filantropija je takođe uključivala doprinose osnivanju nekoliko grčkih institucija i škola, kao i sportskih i izložbenih objekata.

Biografija

uredi

Rani život, vojna karijera, rad u Vlaškoj

uredi

Evangelis Zappas je bio jedno od troje dece roditelja Vasileosa Zapasa i Sotire Meksi.[5][6] Bio je grčkog[2][7][8][9][10][11] ili cincarskog[12][13][14][15][16][17][18] porekla. Rođen je 23. avgusta 1800. godine u selu Labovo koje se nalazi u blizini Tepelene (današnji okrug Đirokastre, Albanija) kada je oblast još bila pod otomanskom vlašću.[19] Zapas nije stekao bilo kakvo obrazovanje tokom detinjstva.[2] Svoje selo je napustio sa 13 godina i postao je najamnik u osmanskoj miliciji lokalnog vladara Ali-paše Janjinskog.[20][21]

Zapas je postao član grčke patriotske organizacije Heterija i pridružio se borbi kada je izbio grčki rat za nezavisnost 1821.[21] Tokom ovog perioda, Zapas je dostigao čin majora u revolucionarnoj vojsci i postao lični prijatelj kapetana Markosa Bocarisa.[21][22] Nakon Bocarisove smrti 1823, Zapas je služio pod raznim vojnim komandantima u borbi za nezavisnost, kao što su Dimitrios Panurgijas, Kitos Cavelas i Mihail Spiromilios. Učestvovao je u nekoliko velikih oružanih sukoba, kao što su opsada Soulija, prva opsada Misolongija i bitka kod Pete. U kasnijoj prepisci sa jednim grčkim zvaničnikom tvrdio je da je tokom rata pet puta ranjavan.[20][23]

Godine 1831. Zapas je emigrirao u Vlašku i stekao bogatstvo u zemlji i poljoprivredi.[21] Tokom 1850-ih, Zapas je smatran jednim od najbogatijih preduzetnika u istočnoj Evropi.[24] U vreme njegove smrti 1865. godine, njegovo ukupno bogatstvo procenjeno je na šest miliona zlatnih drahmi.[25]

Ponovno pokretanje Olimpijskih igara

uredi

Ideja o oživljavanju antičkih olimpijskih igara povremeno se pokretala početkom i sredinom 19. veka, inspirisana u izvesnoj meri romantizmom i rodoljubljem.[26] Tokom 1833. romantičarski pesnik Panagiotis Soutsos, u svom delu Dijalog mrtvih, predložio je obnovu Igara u novoformiranoj grčkoj državi, kao deo oživljavanja starogrčke tradicije.[27] Arheolog Ernst Kurcijus je 1852. tokom predavanja izjavio da će olimpijsko takmičenje biti oživljeno.[22]

 
Panoramski pogled na Stadion Panatinaiko (1906).

Zapas je bio posebno inspirisan Panagiotisom Soutsosom i odlučio je da ponovo pokrene tradiciju OI sopstvenim naporima i resursima.[28] Početkom 1856, poslao je pismo diplomatskim kanalima grčkom kralju Otu, nudeći finansiranje pokretanja Olimpijskih igara i da on obezbedi novčane nagrade pobednicima.[7] Međutim, ova inicijativa nije prošla bez protivljenja. Neki grčki političari su verovali da su atletske igre povratak u drevna vremena i da su neprikladne za modernu eru. Aleksandros Rizos Rangavis, grčki ministar spoljnih poslova i šef konzervativnog antiatletskog lobija u Atini, predložio je industrijsku i poljoprivrednu izložbu umesto atletske manifestacije.[29] Mesecima nije bilo zvaničnog odgovora grčke države. U julu 1856. članak u grčkoj štampi novinara i književnika Panajotisa Sutsosa predstavio je Zapasov predlog široj javnosti i pokrenuo je niz reakcija, događaja.[2] Kralj Oto je pristao da organizuje atletska takmičenja u intervalima od četiri godine, uz Zapino puno sponzorstvo, kako bi se poklopila sa industrijskim i poljoprivrednim izložbama. Zapas je grčkoj vladi obezbedio neophodna finansijska sredstva za osnivanje Olimpijskog povereničkog fonda.[22]

Prve Olimpijske igre održane su 15. novembra 1859. na gradskom trgu u centru Atine. Ova sportska takmičenja su bile prve Olimpijske igre modernog doba, sa pozivanjem na antičku tradiciju. Panatinaiko stadion, prvi put je korišćen za moderne Olimpijske igre 1870. godine i prvi put od drevne Panateneje i Olimpijskih igara. Sportisti su se takmičili u raznim disciplinama, sličnim onima na drevnim Olimpijskim igrama: trčanje, disk, bacanje koplja, rvanje, skakanje i penjanje na motke.[2]

Zapas je ostavio veliki iznos za finansiranje budućih olimpijada koje će se održavati na stadionu Panatinaiko. Umro je 1865. godine. Njegovo ogromno bogatstvo iskorišćeno je za izgradnju stalnih sportskih objekata u Atini, kao i za nastavak Olimpijade.[30] Takođe je ostavio instrukcije za zgradi izložbenog i konferencijskog centra Zapeion, koji je nazvan u njegovu čast i čast njegovog rođaka Konstantinosa Zapasa.[4]

Nasleđe

uredi

Osnivanje modernih Olimpijskih igara

uredi
 
Izložbeni centar Zapeion.
 
Statua Zapasa ispred Zapeiona, rad vajara Joanisa Kososa .

Nakon Zapasove smrti, i u potpunosti zbog toga što je grčka vlada ignorisala Zapasove instrukcije da se stadion obnovi u mermeru, bilo je neophodno da se drugi put obnavlja stadion Panatenaiko. Promenjeno je drvo i postavljan je mermer, kako bi sve bilo spremno za Olimpijske igre u Atini 1896. godine. Posle perioda suđenja oko Zapasovog testamenta, njegov rođak Konstantinos Zapas je nastavio i proširio filantropske aktivnosti vezane za OI i nastavio je napore za nastavak održavanja olimpijskog koncepta.[31][32] 1870. novi stadion, kapaciteta 30.000 gledalaca, bio je spreman za održavanje druge Zapasove olimpijadu.[33] Olimpijada organizovana 1870. godine, osim što je prva moderna međunarodna OI koje su se održavale na stadionu, igre su bile bolje posećene, što je omogućilo organizovanje više događaja i sportista, i bile su mnogo bolje organizovane uopšte.[33] Pored toga, izgrađena je prva moderna olimpijska zgrada u cilju da podrži takmičenja (i bila je domaćin događaja u mačevanju 1896.), kao i industrijska izložba koju su anti-sportski segmenti grčke vlade nametnuli prilikom organizovanja Igara. Ova zgrada, koja se nalazi u blizini gradske Nacionalne bašte, u potpunosti je finansirana Zapasovom zaostavštinom i dobila je ime Zapeion po njemu.[34] Zapeion je zvanično otvoren 20. oktobra 1888.[31] Dr Vilijam Peni Bruks, iz Ujedinjenog Kraljevstva, dalje je razvio sopstvene sportske događaje u klasi Olimpijaca koji su se održavali u Muč Venloku 1850-ih, usvojivši neke događaje sa Olimpijskih igara u Atini 1859. u program budućih Venlok Olimpijskih igara. Baron Pjer de Kuberten iz Pariza, Francuska, delom je bio inspirisan radom dr Bruksa i osnovao je Međunarodni olimpijski komitet 1894.[35]

Profesor Dejvid C. Jang, sa Univerziteta Florida, je primetio:

Da nije bilo Zapasa, Atinske igre 1896. sigurno se ne bi održale. Zapasovi postupci, njegova volja i prethodna tradicija Zapasovih olimpijskih igara učinili su da [prestolonaslednik] Konstantin I bude zagovornik Olimpijskih igara pre formiranja MOK-a 1894.[36]

Filantropija

uredi

Svojom filantropskom delatnošću Zapas je doprineo nacionalnom buđenju Grka, Rumuna i Albanaca.[37] Pored truda da ponovo obnovi Olimpijske igre, Evangelos Zapas je dao nekoliko donacija za osnivanje škola, biblioteka i drugih sličnih institucija širom sveta koji su okupirali Osmanlije, a posebno njihovog rodnog mesta, Epira. Grčke škole su osnovane i proširene u nekoliko sela i gradova naseljenih Grcima, kao što su Labovo, Lekli, Nivani, Drovian, Filiates, Delvina, Permet. U Carigradu su osnovane i obrazovne ustanove koje su obuhvatale jaslice, osnovne i srednje škole, koje su zajedno poznate kao Zapeionski institut.[38] Štaviše, velika suma novca je deponovana u Nacionalnoj banci Grčke za stipendiranje grčkih studenata poljoprivrede za izvođenje postdiplomskih studija u zapadnoj Evropi.[25]

Tokom antigrčkog septembarskog pogroma 1955. godine, objekte ženskog koledža Zapeion u glavnom gradu Turske je vandalizova rulja, a njegova statua je razbijena.[39]

Pored donacija grčkoj državi, Zapas je bio i finansijer Rumunske akademije, u kojoj mu je danas podignuta statua.[40][41][42] Zapas je bio vatreni grčki nacionalista; bio je pod uticajem dela Panajotisa Soucosa, grčkog devetnaestovekovnog pesnika.[43] Među akademskim projektima koje je finansirao bili su nova sinteza istorije Rumuna i rečenik rumunskog jezika.[37] Takođe je finansirao izdavanje novina i knjiga na albanskom jeziku u Rumuniji.[37]

Karakter i grobno mesto

uredi
 
Kripta Evangelosa Zapasa u Zapejonu.

Evangelis Zapas je često opisivan kao usamljena i ekscentrična ličnost; nije imao dece. S druge strane, bio je čovek vizije, odlučnosti i patriota, koji je bio svestan veličine svojih dela.[4] Njegov rođak, Konstantinos Zapas, bio je nadležan za ispunjenje Zapasovog testamenta i nastavio je filantropska dela Evangelisa Zapasa, kroz njegovu zaostavštinu. Zapasova želja je bila da u početku bude sahranjen u Rumuniji, gde je proveo veći deo svog života. Posle četiri godine njegove kosti su ekshumirane i ponovo sahranjene u školskom dvorištu u Labovu gde je rođen, a njegova lobanja je pohranjena ispod spomen statue ispred Zapeiona u Atini, Grčka. Ceremonija pogreba održana je u 10 časova 20. oktobra 1888. u Zapeoonu.[32] Baron Pjer de Kuberten napravio je sličan gest tako što je naložio da se njegovo srce sahrani u Olimpiji.[34]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Golden 2009, str. 129; Trager 1979, str. 654.
  2. ^ a b v g d Young 1991, str. 103.
  3. ^ Young 1991, str. 108: "Zappas the real founder of the modern Games was aging and ailing, ready to pass the torch to a successor."
  4. ^ a b v „Zappeion Culture and Exhibition Center”. 2007. Arhivirano iz originala 27. 3. 2009. g. Pristupljeno 3. 11. 2010. 
  5. ^ Meksi, Fedhon (2010). Labova dhe Madhe dhe Labovitët: gjurmime në vite. Migjeni. str. 115. ISBN 9789995671891. „Vangjel Zhapa lindi më 23 gusht 1800. I ati quhej Vasil Zhapa, kurse e ëma Sotira Meksi, të dy nga Labova e Madhe.” 
  6. ^ Young 2005, str. 276.
  7. ^ a b Gerlach 2004, str. 25.
  8. ^ Hill 1992, str. 15.
  9. ^ Gerlach 2004, str. 37: "Zappas born to a Greek family in 1800 [...]"
  10. ^ Chatziefstathiou, D.; Henry, I. (30. 7. 2012). Discourses of Olympism: From the Sorbonne 1894 to London 2012 (na jeziku: engleski). Springer. str. 23. ISBN 978-1-137-03556-1. „Evangelios Zappas, a rich merchant of Greek origin” 
  11. ^ Entangled Histories of the Balkans - Volume One: National Ideologies and Language Policies (na jeziku: engleski). BRILL. 15. 7. 2013. str. 148. ISBN 978-90-04-25076-5. „his ethnic origin (Greek)” 
  12. ^ Elaine Thomopoulos (2012). The History of Greece. Abc-Clio. str. 85. ISBN 9780313375118. „Finally, Evangelis Zappas, a Vlach by descent, took the idea and ran with it, paving the way for the modern Olympics.” 
  13. ^ Pericles Smerlas (1999). About Greece. „Some of the biggest national benefactors and personalities of the Greek history belong to Vlach families, like Pavlos Melas, Evangelos and Konstantinos Zappas, Stefanos and Ion.” 
  14. ^ Ioannis Kaphetzopoulos (2000). The struggle for Northern Epirus. Hellenic Army General Staff, Army History Directorate. str. 21. ISBN 9789607897404. „It is an undisputed fact that the Vlachs joined their fate with that of Greece, and demonstrated their identity by their struggles and sacrifices, as well as in other ways... Kolletes and Spyridon Lampros were Vlachs. So were the great national benefactors George Averoff, Nicolaos Stournares, Tositsas, Sinas, Evangelos and Konstantinos Zappas...” 
  15. ^ Tomara-Sideris, Matoula. „The contribution of Vlach benefactors in the shaping of modern Greece” — preko Academia.edu. 
  16. ^ Οι Βλάχοι της Ελλάδος: η αυτονομιστική κίνηση του πρίγκιπα Διαμάντη, επεμβάσεις της Ρουμανίας και της Ιταλίας στα χρόνια 1860-1994, η εθνική αντίσταση των Ελληνών και οι Ελληνοβλάχοι στα χρόνια 1941-1945 (na jeziku: grčki). Malliarēs paideia. 1998. str. 28. ISBN 9789602393581. „Ο Ευάγγελος Ζάππας Βλάχος στην καταγωγή γεννήθηκε στο Λάμποβο της Νότιας Αλβανίας (Β. Ηπείρου) το 1804 όπου και σήμερα ακόμη ζουν 200.000 βλάχοι.” 
  17. ^ Chatzēphōtēs, Iōannēs M. (2002). Hē kathēmerinē zōē tōn Hellēnōn stēn Tourkokratia (na jeziku: grčki). str. 167. „Από τους Βλάχους αναδείχθηκαν επιφανείς μορφές του Ελληνισμού όπως: [...] Γ. Αβέρωφ Γ. Αρσάκης, Στέργιος Δούμπας, Ευάγγελος και Κων. Ζάππας, Χρ. Ζαλοκώστας, Γεώργιος και Χρηστάκης.” 
  18. ^ Liușnea, Cristian Ștefan (2020). „Evanghelie Zappa–un filantrop și un precursor al Jocurilor Olimpice moderne”. Teologie și educație la Dunărea de Jos (na jeziku: rumunski). 18 (18): 235. doi:10.35219/teologie.2020.13. „S‑a vorbit despre Evanghelie Zappa ca despre un aromân din Epir, care vorbește și albaneza.” 
  19. ^ Brownell 2008, Susan Brownell, "Introduction: Bodies before Boas, Sport before the Launcher Left", pp. 1–58: [p. 36] "The wealthy Greek merchant who founded the Olympiad, Evangelis Zappas, had intended to revive the ancient Olympic Games."; Alexander Kitroeff, "Chapter 8: Greece and the 1904 "American Olympics", pp. 301–323: [p. 303] "Greece's own revival of the ancient Olympics, in the form of the Zappas Olympics, named after Evangelis Zappas, a Greek diaspora merchant who provided the funds [...]"
  20. ^ a b Ruches 1967, str. 79.
  21. ^ a b v g Matthews 1904, str. 45.
  22. ^ a b v Hill 1992, str. 16.
  23. ^ Decker 2005, str. 277.
  24. ^ Young 1996, str. 142.
  25. ^ a b Ruches 1967, str. 80.
  26. ^ Golden 2009, str. 133.
  27. ^ Matthews 1904, str. 42; Young 1991, str. 102, 114.
  28. ^ Matthews 1904, str. 46.
  29. ^ Brownell 2008, str. 36.
  30. ^ Gerlach 2004, str. 29.
  31. ^ a b Rühl 2004, str. 13.
  32. ^ a b Young 1996, str. 201.
  33. ^ a b Young 1996, str. 148.
  34. ^ a b Ruprecht 2002, str. 152.
  35. ^ Young 1991, str. 102.
  36. ^ Young 1996, str. 117.
  37. ^ a b v Iordachi 2013, str. 148.
  38. ^ Vassiadis 2007, str. 119.
  39. ^ „Σεπτέμβριος 1955: η τρίτη άλωση” (PDF). Η Καθημερινή: Επτά Ημέρες. 10. 9. 1995. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2012. g. Pristupljeno 25. 1. 2012. 
  40. ^ Constantinoiu, Marina (20. 2. 2020). „Primul mare donator al Societăţii Literare Române, devenită Academia Română, un Meccena pentru Ţara Românească”. Evenimentul Istoric. 
  41. ^ Academia Română (6. 2. 2020). „Comunicate de presa 2020”. Academia Română. 
  42. ^ Popescu, George (1. 11. 2016). „Evanghelie Zappa – un Meccena aromân pentru Ţara Românească”. Radio România Actualităţi Online. 
  43. ^ Reisler 2012, p. 24: "An ardent nationalist, Zappas had been inspired by works in the 1830s of the Greek poet Panayiotis Soutsos."

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Евангелос_Запас&oldid=28891999”