Друштво мртвих песника

Društvo mrtvih pesnika (engl. Dead Poets Society) je američki film snimljen 1989. godine. Film je nagrađen nagradom Oskar za najbolji scenario, kao i nagradom BAFTA za najbolji film. Režirao ga je Piter Vir, a glavne uloge tumače Robin Vilijams, Robert Šon Leonard i Itan Hok.

Društvo mrtvih pesnika
Filmski poster
Izvorni naslov	Dead Poets Society
Žanr	drama
Režija	Piter Vir
Scenario	Tom Šulman
Producent	Pol Junger Vit Toni Tomas
Glavne uloge	Robin Vilijams Robert Šon Leonard Itan Hok Džoš Čarls Gejl Hansen Dilan Kasman Alelon Rudžiro Džejms Voterston Norman Lojd Aleksandra Pauers
Muzika	Moris Žar
Producentska kuća	Tačston
Godina	1989.
Trajanje	128 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
IMDb veza

Radnja

Radnja filma smeštena je u 1959. godinu. Sedam momaka, Nil Peri, Tod Anderson, Noks Overstrit, Čarli Dalton, Ričard Kameron, Stiven Miks i Džerard Pits, pohađaju prestižnu akademiju „Velton“ za dečake, koja se bazira na četiri principa: tradiciji, časti, disciplini i odličnosti.

Prvog dana nove školske godine, učenicima se predstavljaju sva pravila akademije. Međutim, njihov novi profesor engleskog jezika Džon Kiting govori učenicima kako mogu da ga zovu „O, kapetane! Moj kapetane!" (iz poeme Volta Vitmana o Abrahamu Linkolnu), ukoliko će im tako biti lakše na časovima. Njegova prva lekcija kosi se sa standardima akademije „Velton“. Kiting izvodi učenike u dvorište i govori im da se fokusiraju na ideju carpe diem (latinski: Iskoristi dan). Na narednom času, Nil čita uvod iz njihovog udžbenika za književnost, Razumeti književnost, fikcionalnog akademskog književnika dr Dž. Evansa Pitčarda, u kome se opisuje kako da se postavi kvalitet knjiga na skalu i da se oceni brojem. Kiting kaže kako je to jedna smešna matematička kritika i govori učenicima da iscepaju uvod iz svojih udžbenika. Takođe im preporučuje da ga uopšte ne koriste. Na jednom od naredni časova, Kiting govori učenicima da se popnu na svoje stolove i gledaju svet drugim očima, kao što je Henri Dejvid Toro mislio kada je napisao: „Univerzum je mudriji nego što naše oči to vide“.

Dečaci shvataju (kao i gledaoci) da autoritet treba poštovati samo kada smatramo da je to ispravno, kada nam srce tako govori. Oni ponovo osnivaju stari književni klub, čiji je Kiting nekada bio član, pod imenom Društvo mrtvih pesnika. Tod počinje da piše, shvatajući da zaista ima mnogo talenta. Čarli Dalton se ohrabruje i u školskim novinama objavljuje članak o tome kako treba dozvoliti i devojkama da pohađaju „Velton“. Članak govori o tome kako to treba dozvoliti kako bi momci imali makar malo zadovoljstva na akademiji. Zbog ovoga, on biva kažnjen od strane direktora i profesora, izuzev Kitinga.

Sloboda mišljenja i govora donosi nevolje jednom od momaka, Nilu. Nil želi da postane glumac, za šta zaista ima dara, a ne da studira medicinu, kako njegov otac želi. Kiting savetuje Nilu da kaže svom ocu o tome kako se oseća i pozove ga na premijeru predstave San letnje noći, u kojoj Nil igra ulogu Puka. Želeći da sakrije od oca da se bavi glumom, Nil mu ništa ne govori i laže Kitinga da jeste, govoreći kako je njegov otac nezadovoljan zbog svog tog „glumatanja“. Ipak, njegov otac saznaje istinu. Nakon premijere predstave, njegov otac ga vodi kući pre nego što se sa ostalima vratio u školu.

Ljut zbog toga što je njegov sin počeo da se bavi umetnošću, Nilov otac planira da ga ispiše iz akademije „Velton“ i pošanje ga u Vojnu akademiju „Brejden“, kako bi se što bolje spremio za studije na Harvardu i doktorsku karijeru. Nil ne želi da tako provede ostatak života, ali ne uspeva da kaže ocu o svojoj strasti prema glumi. Zbog toga, on izvršava samoubistvo revolverom svog oca.

Direktor Nolan vrši istragu na akademiji zbog ove tragedije. Nolan dobija pomoć od jednog od učenika, Ričarda Kamerona. Kada Čarli Dalton otkrije da je Kameron za sve okrivio profesora Kitinga, on napada svog bivšeg druga i biva izbačen sa akademije.

Nilov otac ne preuzima nikakvu odgovornost za smrt svoga sina i tvrdi da je Kiting odgovoran. Svi dečaci prisiljeni su da potpišu dokument o Kitingovoj krivici. Tod se najviše odupirao, ali je ipak potpisao. Kiting je, između ostalog, optužen da je obnovio Društvo mrtvih pesnika, iako su to uradili momci.

Na samom kraju filma, dečaci se vraćaju na čas engleskog, koji sada drži direktor Nolan, dok se ne nađe novi profesor. On želi da se pročita uvod i Pričardovog udžbenika, koji su dečaci prethodno iscepali. U tom trenutku, Kiting ulazi u učionicu, kako bi uzeo svoje stvari. Tokom njegovog odlaska, Tod se izvinjava Kitingu što su potpisali dokument, govoreći kako su bili naterani. Kiting mu govori kako je znao to, i da je sve u redu. Nolan naređuje Todu da bude i miran i zahteva od Kitinga da ode. Dok je Kiting izlazio, Tod se penje na svoj sto, viknuvši: „O, kapetane! Moj kapetane!". Besni Nolan mu naređuje da sedne, ali svi dečaci se penju na stolove, govoreći: „O, kapetane! Moj kapetane!". Jedini učenik koji to ne radi je Kameron. Kiting je dirnut i govori: „Hvala vam, momci. Hvala vam“, pre nego što izađe iz učionice.

Uloge

Glumac	Uloga
Robin Vilijams	Džon Kiting
Robert Šon Leonard	Nil Peri
Itan Hok	Tod Anderson
Džoš Čarls	Noks Overstit
Gejl Hansen	Čarli Dalton
Dilan Kasman	Ričard Kameron
Alelon Rudžiro	Stiven Miks
Džejms Voterston	Džerard Pits
Norman Lojd	direktor Nolan
Aleksandra Pauers	Kris Noal

Nagrade i nominacije

Oskar

• Oskar za najbolji scenario — Nagrađen
• Oskar za najboljeg glavnog glumca (Robin Vilijams) — Nominovan
• Oskar za najboljeg režisera (Piter Vir) — Nominovan
• Oskar za najbolju sliku — Nominovan

BAFTA

• BAFTA nagrada za najbolji film — Nagrađen

Muzika

Muziku iz filma komponovao je francuski kompozitor Moris Žar:

1. Carpe Diem (Carpe Diem)
2. Neil (Nil)
3. To the Cave (U pećinu)
4. Keating's Triumph (Kitingov trijumf)

Roman

1989. godine takođe je objavljen i roman pod nazivom Društvo mrtvih pesnika, inspirisan filmom. Roman je napisala Nensi H. Klajnbom.

Spoljašnje veze

• Društvo mrtvih pesnika na sajtu IMDb (jezik: engleski)