Državna politička uprava RSFSR
Državna politička uprava RSFSR (rus. Государственное политическое управление Российской Советской Федеративной Социалистической Республики), takođe poznata i kao GPU, bila je tajna policija Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike od februara 1922. do novembra 1923. godine. Bila je neposredni naslenik Čeke, i zamenjena je Objedinjenom državnom političkom upravom (OGPU).
| Pregled | |
|---|---|
| Datum osnivanja | 6. februar 1922. godine |
| Prethodnik | |
| Datum ukidanja | 15. novembar 1923. godine |
| Naslednik | |
| Tip | Tajna policija |
| Sedište | trg Lubjanka, Moskva RSFSR |
| Rukovodilac | |
| Nadređeni organ | NKVD |
Uspostavljanje
urediFormirana iz Čeka, originalne ruske službe državne bezbednosti, 6. februara 1922. godine, prvobitno je bila poznata pod ruskom skraćenicom GPU — što znači Državna politička uprava pri NKVD RSFSR (rus. Gosudarstvennoe političeskoe upravlenie pri NKVD RSFSR). Prvi šef bio je bivši rukovodilac Čeke, Feliks Dzeržinski.
Unutrašnja bezbednost
urediZvanično, nova služba trebalo je da deluje uzdržanije od Čeke. Na primer, za razliku od Čeke, nije imala pravo da strelja osumnjičene kontrarevolucionare po svom nahođenju. Svi osumnjičeni za političke zločine morali su biti izvedeni pred sudiju pod normalnim okolnostima.[1]
Obaveštajni rad
urediInostrano odeljenje GPU-a vodio je bivši boljševik i član Partije, Mihail Triliser.[2] Ovo odeljenje bilo je zaduženo za obaveštajne aktivnosti u inostranstvu, uključujući špijunažu i likvidacije neprijatelja naroda. Triliser je kasnije likvidiran tokom Velikog terora 1940. godine.
Ukidanje
urediSa osnivanjem SSSR u decembru 1922. godine, bila je potrebna ujedinjena organizacija za kontrolu državne bezbednosti širom novonastalog Saveza. Tako je 15. novembra 1923. godine GPU odvojen od ruskog NKVD i reorganizovan je u sve-saveznu Zajedničku državnu političku upravu. Njeno zvanično ime bilo je Objedinjena državna politička uprava pri Savetu narodnih komesara SSSR ili OGPU.
Osoblje
uredi| Oznaka | Politički čin | Vojni čin |
|---|---|---|
| nema | Službenik Cotrudnik |
Vojnik Crvene armije Krasnoarmeec |
|
Agent treće klase Agent 3-go razrяda |
Komandant odreda Komandir otdeleniя |
|
Agent druge klase Agent 2-go razrяda |
Zamenik komandanta voda Pomoщnik komandira vzvoda |
|
Agent prve klase Agent 1-go razrяda |
Starešina čete, baterije, bataljona, divizije Staršina rotы, batarei, batalьona, diviziona |
|
Službenik za posebne zadatke Sotrudnik osobыh poručeniй |
Komandant voda Komandir vzvoda |
|
Načelnik operativnog punkta Nač. operativnogo punkta |
Komandant čete (polu-eskadrona) Komandir rotы (poluэskadrona) |
|
Šef odeljenja za inspekciju; Pomoćnik šefa administrativno-istražnog odeljenja Nač. otdela inspekcii; Pom. nač. adm.-sledstvennoй časti |
Komandant bataljona (eskadrona) Komandir batalьona (эskadrona) |
|
Zamenik šefa odeljenja; Opunomoćenik odeljenja za pripremnu istragu; Šef administrativno-istražnog odeljenja Pom. nač. otdeleniя; Upolnomoč. otdela predvaritelьnogo doznaniя; Nač. adm.-sledstvennoй časti |
Komandant puka Komandir polka |
|
Vojni rukovodilac inspekcije Voenruk inspekcii |
Komandant brigade Komandir brigadы |
|
Načelnik odeljenja GPU Nač. otdeleniя GPU |
Načelnik i komesar divizije Načalьnik i komissar divizii |
|
Zamenik načelnika odeljenja GPU Zam. nač. otdela GPU |
Komandant korpusa; Zamenik šefa štaba vojske GPU Komandir korpusa; Zam. nač. štaba voйsk GPU |
|
Načelnik odeljenja GPU Nač. otdela GPU |
Zamenik predsednika GPU — Načelnik štaba vojske GPU Zam. Pred. GPU — Nač. štaba voйsk GPU |
Reference
uredi- ^ Overy, Richard (2004). „The Dictators: Hitler's Germany, Stalin's Russia”. London: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393020304.
- ^ Kindermann, Karl Gustav (1933). „In the Toils of the O.G.P.U.”. Hurst & Blackett.