Vrhovna komanda kopnene vojske Vermahta

Vrhovna komanda kopnene vojske Vermahta (nem. Oberkommando des Heeres, OKH), je bila organ koji je upravljao kopnenim jedinicama nemačke vojske - Vermahta. Osnovana je 1935. a raspuštena je 9. maja 1945.

Vrhovna komanda kopnene vojske
Osnivanje	1935−1945 Mesto formiranja: Nacistička Nemačka
Tip	Heer
Deo	Vrhovne komande Vermahta
Angažovanje	Drugi svetski rat
Komandanti
Komandant	Verner fon Frič Valter fon Brauhič Adolf Hitler Ferdinand Šerner

Osnivanje

Vrhovna komanda kopnene vojske (OKH je osnovana 1935. godine kao deo remilitarizacije Trećeg rajha koju je sprovodio Adolf Hitler. Zapovednik vrhovne komande kopnene vojske je držao poziciju: Glavnokomandujući kopnene vojske (nem. Oberbefehlshaber des Heeres). Od 1938. OKH - vrhovna komanda kopnene vojske je zajedno sa OKL - vrhovnom komandom ratnog vazduhoplovstva i OKM - Vrhovnom komandom mornarice, formalno potčinjena OKW - Vrhovnoj komandi Vermahta (sa izuzetkom Vafen-SS). Tokom rata OKH je imala odgovornost strateškog planiranja armija i armijskih grupa, dok se generalštab OKH bavio operativnim poslom. Svaka nemačka armija je imala Armijsku komandu (nem. Armeeoberkommando, AOK). Do nemačkog poraza kod Moskve decembra 1941. OKH je bila de facto najbitniji element u nemačkom ratnom planiranju. Vrhovna komanda Vermahta od tada preuzima ovu funkciju. Vrhovna komanda kopnene vojske je raspuštena 9. maja 1945. nakon kapitulacije Nacističke Nemačke.

OKH i OKW

Hitler je bio na čelu vrhovne komande Vermahta (OKW) od januara 1938. koja je imala za cilj koordinaciju između tri osnovna vida vojske koji su imali svoje vrhovne komande i funkcionisali nezavisno. Hitler je preko OKW-a izdavao naređenja ratnoj mornarici (OKM), vazduhoplostvu (OKL) i kopnenoj vojsci (OKH). Postojanje OKW i OKH je dovodilo do velikog rivaliteta ove dve strukture što je u nekim ključnim situacijama izazivalo sporo reagovanje na terenu i nepotrebna zadržavanja, usled čitavog niza komandnih struktura koje bi naređenje moralo da prođe. Nakon neuspeha u bici za Moskvu, Valter fon Brauhič je razrešen dužnosti (uglavnom zbog pogoršanja zdrastvenog stanja) i Hitler je imenovao sebe za vrhovnog zapovednika kopnene vojske i dalje zadržavajući poziciju vrhovnog zapovednika Vermahta. U isto vreme je ograničio zapovedništvo OKH na Istočni front, dajući direktno zapovedništvo vrhovnoj komandi Vermahta nad ostalim jedinicama. Ovo je omogućilo Hitleru da izjavi da jedino on ima potpunu svest o Nemačkoj strateškoj situaciji.

Zapovednici

Zapovednici OKH i glavnokomandujući kopnene vojske

Glavnokomandujući kopnene vojske (nem. Oberbefehlshaber des Heeres) u okviru Vermahta su bili:

• General-pukovnik Verner fon Frič, od 1935. do 4. februara 1938.
• Feldmaršal Valter fon Brauhič, od 4. februara 1938 do 19. decembra 1941.
• Firer i kancelar Adolf Hitler, od 19. decembra 1941. do 30. aprila 1945.
• Feldmaršal Ferdinand Šerner, od 30. aprila 1945. do 9. maja 1945.

Šerner, jedan od Hitlerovih omiljenih vojnih zapovednika je imenovan, od strane Hitlera u svom testamentu koji je on obznanio pre samoubistva 30. aprila 1945, za zapovednika vrhovne komande kopnene vojske. u međuvremenu. Vrhovna komanda kopnene vosjke je prebačena ponovo pod jurisdikciju vrhovne komande Vermahta, sa Feldmaršalom Vilhelmom Kajtelom kao glavnokomandujućim.

Zapovednici OKH generalštaba

• General-pukovnik Ludvig Bek, od 1935. do 31. oktobra 1938.
• General-pukovnik Franc Halder, od 31. oktobra 1938. do 24. septembra 1942.
• General-pukovnik Kurt Zajcler, od 24. septembra 1942 do 10. jula 1944.
• General-poručnik Adolf Hejsinger, od 10. jula 1944. do 20. jula 1944.
• General-pukovnik Hajnc Guderijan, od 21. jula 1944. do 28. marta 1945.
• General armije Hans Krebs, od 28. marta 1945. do 1. maja 1945.
• Feldmaršal Vilhelm Kajtel, od 1. maja 1945. do 13. maja 1945.
• General-pukovnik Alfred Jodl, od 13. maja 1945 do 23. maja 1945.

Literatura

• Barnett, Correlli (1989). Hitler's Generals. Grove. str. 497. ISBN 978-1555841614.