Vojnobezbednosna agencija

Vojnobezbednosna agencija
Pregled
Datum osnivanja	29. septembar 2003.
Sedište	Beograd, Srbija
Ministar	Miloš Vučević;
Rukovodioci	General-major Đuro Jovanić;
Veb-sajt	www.vba.mod.gov.rs

Vojnobezbednosna agencija (VBA) je organizaciona jedinica Ministarstva odbrane Republike Srbije nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Agencija obeležava 12. novembar kao Dan Vojnobezbednosne agencije.

Istorijat

Začeci vojne bezbednosti

Istorijat obaveštajne i kontraobaveštajne delatnosti u vojne svrhe u Srbiji može se pratiti od vremena Prvog srpskog ustanka. Prvi pravni akt koji je definisao vojnobezbednosnu delatnost jeste nastao 1836. godine, a reč je o Dužnostima vojnih komandanata, u kojem stoji da su vojni komandanti i sreske starešine dužne voditi računa da li se neko dogovara sa neprijateljima zemlje. Vojni zakon iz 1839. godine bliže je odredio dela i sankcije iz ove oblasti, uključujući i špijunažu.

Na osnovu uredbe od 10. aprila 1920. godine formirano je Obaveštajno odeljenje pri Glavnom đeneralštabu, zaduženo za vojnoobaveštajne i kontraobaveštajne poslove. Sa radom je počelo 6. maja 1920. godine, a njegove nadležnosti bliže su uređene novom uredbom od 14. septembra 1923. godine.

Od 1928. godine do Aprilskog rata 1941. godine delovali su kontraobaveštajni centri, a uoči rata je izvršena reorganizacija Đeneralštaba koji je dobio Obaveštajnu direkciju sa obaveštajnim, kontraobaveštajnim i odeljenjem za poslove šifri.

Drugi svetski rat

U maju 1942. godine, Vrhovni štab NOV i POJ izdao je uputstvo o organizaciji obaveštajne i kontraobaveštajne službe u partizanskim jedinicama, tako da su ubrzo formirane Obaveštajna služba i Služba bezbednosti. Septembra 1943. godine formirano je Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), koje naredne godine dobija i Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) kao svoj izvršni organ. U martu 1945. godine OZNA dobija 6 odseka, a Drugi odsek dobija zaduženje da se bavi kontraobaveštajnom aktivnošću na slobodnoj teritoriji, dok Treći odsek preuzima kontraobaveštajnu delatnost u jedinicama NOVJ. Do 1952. godine, UDBA je, kao naslednik Ozne, imala vojnu formaciju i strukturu.^[1]

Od KOS-a do Vojne službe bezbednosti (1946—2003)

Od Trećeg odseka Ozne je 13. marta 1946. godine formirana Kontraobaveštajna služba (KOS) sa zadatkom da obavlja poslove zaštite Jugoslovenske armije od obaveštajnih delatnosti. Na čelu KOS-a nalazio se pomoćnik ministra za narodnu odbranu. Pripadnici ove službe imali su pravo da hapse i isleđuju lica osumnjičena za špijunažu, sabotažu, diverziju, terorizam, neprijateljsku agitaciju i propagandu, banditizam i krivična dela koja su upravljena protiv države, naroda i pojedinaca.^[2]

Od 1948. godine Uprava KOS-a nalazila se u Generalštabu kao njegova Dvanaesta uprava. Od 1950. godine delovala je jednogodišnja Škola Kontraobaveštajne službe, a od 1952. godine dvomesečna Škola rezervnih oficira KOS-a. U novembru 1955. godine u Pančevu je formiran Školski centar bezbednosti sa Školom bezbednosti i Školom vojne policije.

Između 1955. i 1992. godine postojala je Uprava bezbednosti u okviru Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Sa formiranjem Vojske Jugoslavije 1992. godine, Uprava bezbednosti je premeštena u Generalštab.

Od 2. jula 2002. godina postoji Vojna služba bezbednosti, koja je iz Generalštaba premeštena u Ministarstvo odbrane. Ubrzo su razdvojene vojnopolicijska i kontraobaveštajna funkcija, te je VBA postala agencija Ministarstva odbrane, a Odeljenje Vojne policije deo Generalštaba.

Vojnobezbednosna agencija (2004—)

Naredbom ministra odbrane Prvoslava Davinića od 29. septembra 2003. godine formirana je Vojnobezbednosna agencija kao deo Ministarstva odbrane. Počela je sa radom 1. januara 2004. godine.

Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji donet je 2009. godine. Nadzor nad radom VBA dobili su generalni inspektor i Unutrašnja kontrola. Nekadašnji Školski centar bezbednosti u Pančevu od 28. februara 2009. godine funkcioniše kao Centar za usavršavanje kadrova Vojnobezbednosne agencije.

Dan VBA je 12. novembar u čast datuma kada je 1839. godine donet prvi Vojni zakon u Srbiji, a koji je uredio i vojnobezbednosnu delatnost.

Misija i zadaci

VBA je nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u okviru koje obavlja bezbednosne i kontraobaveštajne poslove i zadatke.

U tom pogledu, razlikuju se dva tipa poslova i zadataka:

Bezbednosni: bezbednosna zaštita snaga, objekata, sredstava, aktivnosti, tajnih podataka, bezbednosne provere lica, industrijska bezbednost i bezbednosna zaštita informaciono-telekomunikacionog sistema i kriptozaštite;
Kontraobaveštajni: suprotstavljanje obaveštajnoj, terorističkoj i organizovanoj kriminalnoj delatnosti uperenoj protiv MO i VS, otkrivanje i dokumentovanje krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, čovečnosti i međunarodnog prava u slučaju da se kao učinioci pojave zaposleni u MO i VS, krivičnih dela poput korupcije unutar MO i VS, kao i kontraobaveštajna zaštita lica, objekata i aktivnosti.

Direktori


Ime i prezime	Čin	Mandat
Momir Stojanović	pukovnik	1. 1. 2004.	26. 5. 2004.^[3]
Svetko Kovač	general-major	7. 10. 2005.	17. 1. 2014.
Petar Cvetković	brigadni general (2014—2018) general-major (2018—2021)	2014.	2018.
Đuro Jovanić	general-major	2018.	trenutno

Vidi još

Vojnoobaveštajna agencija

Reference

^ „II period – od 1941. godine do 13. marta 1946. godine”. Vojnobezbednosna agencija.
^ „III period – od 13. marta 1946. godine do 23. marta 1955. godine”. Vojnobezbednosna agencija.
^ „Smenjen Stojanović na VSO-u”. B92. 26. 5. 2004.

[1] „II period – od 1941. godine do 13. marta 1946. godine”. Vojnobezbednosna agencija.

[2] „III period – od 13. marta 1946. godine do 23. marta 1955. godine”. Vojnobezbednosna agencija.

[3] „Smenjen Stojanović na VSO-u”. B92. 26. 5. 2004.

[1]

[2]

[3]