Vakuola
| vakuola | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 centralne vakuole kod ćelija Rhoeo discolor ispunjene pigmentom
| ||||||||||
| Karakteristike organele | ||||||||||
|
Vakuole su membranom oivičene organele pojedinih eukariotskih ćelija, obično sa mnoštvom različitih funkcija. Najčešće su to organele za magaciniranje i/ili sekreciju određenih metabolita, kao i za odigravanje pojedinih reakcija metabolizma. Vakuole su najkarakterističnije za biljnu ćeliju, mada su prisutne i kod drugih, ne-biljnih organizama. U ćeliji može postojati jedna, centralna vakuola, ili ih može biti više kada su najčešće manjih dimenzija.
Najznačajnije funkcije vakuola su:
- skladištenje hranljivih materija
- uklanjanje nepoželjnih i toksičnih metabolita
- skladištenje otpadnih materija
- skladištenje sekundarnih metabolita
- skladištenje i izlučivanje malih molekula
- odigravanje hemijskih metaboličkih reakcija koje zahtevaju |kiselu sredinu
- omogućavanje ubrzanog izduživanja ćelije, odnosno bilo kakvog menjanja zapremine ćelije
- autofagija
Vakuole protista
urediNeke vrste protista poseduju hranljive vakuole, kao deo fagocitotsko-endozomskog aparata. U njima se odvija varenje partikula unetih fagocitozom u ćeliju. Ispunjene su litičkim enzimima, i najčešće se kreću svuda kroz ćeliju izbacujući produkte varenja kroz membranu u citoplazmu.
Kontraktilne vakuole nekih trepljara služe ispumpavanju vode iz ćelije radi održavanja osmotske homeostaze. Najčešće su u vidu jedne ili više većih vakuola okruženih radijalnim kanalićima, koji ih pune vodom.
Biljne vakuole
urediVakuole biljne ćelije su obavijene jednostrukom membranom nazvanom tonoplast, koja je slična plamalemi, mada je nešto tanja. Tonoplast je pun proteinskih jonskih kanala koji omogućavaju održavanje unutrašnje homeostaze vakuole i njeno funkcionisanje.
U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomalne vezikule[1]. Ćelija može imati 1-2 veće, tzv. centralne vakuole, ili veći broj sitnih vakuola. U meristemskim ćelijama obično se nalazi više sitnih vakuola, dok se diferencijacijom ćelija uvećavaju tako da u nekim parenhimskim ćelijama mogu da zauzmu i do 80% zapremine ćelije[1]
U biljnoj vakuoli nalazi se tečnost nazvana ćelijski sok, koja sadrži vodu, enzime, neorganske soli, toksične metabolite. Ćelijski sok je kisela sredina, i u njoj se odigrava jedan deo katabolizma koji zahteva nisku pH vrednost sredine. Sem ovih, važna funkcija vakuole je u održavanju turgorovog pritiska ćelije na ćelijski zid, i u omogućavanju rasta ćelije magaciniranjem vode. U vakuolama kruničnih listića se magaciniraju pigmenti, važni za održavanje boje cveta.
Vakuole kvasaca
urediU ćelijama kvasaca vakuole služe kao kompartmani za magaciniranje aminokiselina i detoksifikaciju materija. Kada organizmi gladuju, u vakuolama dolazi do razgradnje proteina i pojedinih organela (autofagija). Vakuole kvasaca nisu dovoljne istražene.
