Aj je pretposlednji faraon drevne 18. dinastije u Egiptu. Presto je držao relativno kratko - samo četiri godine (verovatno 13241320. p. n. e. ili 13271323. p. n. e., zavisno od hronologije), ali je pre toga bio najvažniji savetnik dvojici ili trojici faraona koji su mu prethodili i bio siva eminencija za vreme vladavine Tutankamona. Ajov prenomen ili kraljevsko ime Heper-heperu-Ra znači Večne su manifestacije Re, dok mu rođeno ime It-hetjer Aj znači Božji otac, Aj.[1] Za vreme Tutankamona je bio, najverovatnije, osoba zaslužna za povratak poštovanja egipatskog panteona posle eksperimenta sa monoteizmom pod Akhenatonom koji je napustio prethodne tradicije. Beleške i spomenici vezani uz Aja su retki, i to ne zbog kratke vladavine, nego zato što je sledeći faraon Horemheb započeo kampanju brisanja zapisa o njemu i drugih faraona vezanih uz Period Amarne. Neki naučnici podržavaju tvrdnju da je odgovoran za Tutankamonovu smrt.

Aj
Portret Aja, Berlinski muzej
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
R8M17X1
I9
M17A2M17M17

It-hetjer-Aj
GrobnicaWV23 Dolina kraljeva
Porodica
SupružnikTeja, Ankesenamun
Vladavina
Period vladavine1323–1319. p. n. e. ili 1327–1323. p. n. e. (Osamnaesta dinastija)
PrethodnikTutankamon
NaslednikHoremheb

Poreklo

uredi

Egiptolozi veruju kako je Aj poreklom iz Akhmima, našta ukazuje izgradnja kapele posvećene lokalnom božanstvu Minu za vreme Ajeve vladavine.[2]Takođe se kao popularna teorija navodi da je bio sin Juje, uticajnog plemića na dvoru faraona Amenhotepa III i oca Tije, Amenhotepove glavne kraljice.

Aj je uprkos relativno skromnom (po nekim izvorima i semitskom, odnosno azijskom) poreklu uspeo da napreduje kroz državnu hijerarhiju za vreme „heretičkog“ faraona Akhenatona. Neki smatraju da je to zato što su on i supruga Ti bili roditelji Akhenatenove glavne supruge Nefertiti, kao i Matnodžmet, koja će postati suprugom Ajevog naslednika Horemheba, dok drugi smatraju da je bio Akhenatonov ujak.

Ajev položaj na Akhenatonovom dvoru je postao tako visok, da mu je bilo dozvoljeno sagraditi grobnicu u prestolnici Akhetatenu, a uživao je i titulu „Nadzornika svih konja Njegovog veličanstva“, odnosno čin ispod generala u elitnoj jedinici bojnih kola[3].

Vladavina

uredi

Ajevoj vladavini je prethodila vladavina Tutankamona, koji je na presto došao sa nepunih deset godina, upravo u vreme kada su se počeli sukobljavati monoteisti i pristalice starog politeizma. Kao dva najbliža savetnika dečaku-faraonu su se nametnuli veliki vezir Aj i general Horemheb. U devet godina Tutankamonova vladavine Aj se nametnuo kao uticajniji savetnik, i kao takav je postepeno vratio Egipat starim bogovima, a stari Amunovi sveštenici su ponovo stekli uticaj izgubljen za vreme vladavine Akhenatenoma.

Egiptolog Bob Brier je sugerisao da je Aj ubio Tutankamona kako bi sam došao na presto, što se temelji na rendgenskim snimcima iz 1968. godine koji pokazuju deliće kostiju unutar Tutankamonove lobanje[4]. Posle toga su se pojavile alternativne teorije kako je Tutankamon umro prirodnom smrću, odnosno da je bio otrovan.

U trenutku smrti Tutankamon nije imao naslednika, a Aj je brzo reagovao kako bi ispunio taj vakuum, uprkos Horemhebove titule "idnw" ili Zamenik gospodara Dve zemlje koja je sugerisala da bi upravo Horemheb trebalo da postane novi faraon. Verovatno je Aj postao faraon činjenicom da se oženio sa Ankhesenamun, Tutankamonovom udovicom, i tako ozvaničio svoje preuzimanje prestola. Prilikom relativno kratke vladavine od četiri godine nastavio je sa politikom povratka starim bogovima. Za svog naslednika je odredio Nakhtmina, vojnog oficira za koga neki egiptolozi smatraju da je bio njegov sin.

Međutim, nakon njegove smrti Horemheb je, koristeći svoj položaj na čelu vojske, postao faraon. Nakon toga je krenuo u skrnavljenje Ajeovog groba i uništavanje njegovih spomenika.

Reference

uredi
  1. ^ Peter Clayton, Chronicle of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd. (1994). str. 136.
  2. ^ 18. dinastija, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. ^ Hindley, Marshall. Featured Pharaoh: The God's Father Ay, Ancient Egypt, April/May (2006). str. 27–28.
  4. ^ Hawass, Zahi. "Scanning Tutankhamun", KMT. Volume 16, Number 2. str. 33. Summer 2005.

Literatura

uredi
  • Jürgen von Beckerath, Chronologie des Pharaonischen Ägypten, MÄS 46 (Philip von Zabern, Mainz: 1997). стр. 201

Spoljašnje veze

uredi
Egipatski faraon
Osamnaesta dinastija