Википедија

Avija Foker F.IX

(preusmereno sa Авиа Фокер F.IX)

Avia Foker F.IX / Avia Fokker F.IX je čehoslovački tromotorni, višesedi, visokokrilac avion, mešovite klasične konstrukcije koji se koristio kao putnički, transportni avion između dva i u toku Drugog svetskog rata.

Avia Foker F.IX

Avion Avia Foker F.IX
Avion Avia Foker F.IX

Opšti podaci
Namena putnčki transportni
Posada 2
Broj putnika 20
Poreklo  Čehoslovačka; Holandija
Proizvođač Fokker
Probni let 23. Avgust 1929.
Uveden u upotrebu 1930.
Povučen iz upotrebe 1943.
Status neaktivan
Prvi operater CSA; KLM
Broj primeraka 18
Dimenzije
Dužina 19,31 m
Visina 4,51 m
Raspon krila 27,16 m
Masa
Prazan 5.450 kg
Normalna poletna 9.000 kg
Pogon
Motori Gnome-Rhône 9A
Broj motora 3
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 3 h Gnome-Rhône 9A Jupiter 9-cyl
Snaga KEM-a 360 kW
Snaga KEM-a u ks 480 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 210 km/h
Ekonomska brzina 172 km/h
Dolet 1.150 km
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

uredi
 
Glavni konstruktor AVIE inž. František Novotni
 
Motor Gnome-Rhone 9A Jupiter aviona Avia Foker F.IX
 
Avion Avia Foker F.IX na stajanci
 
Motor Walter Pegas III-M2 aviona Avia Foker F.IX

Tokom 1930.-e godine čehoslovačka firma za proizvodnju aviona AVIA kupila je licencu za proizvodnju aviona Foker F-IX. Na osnovu te licence napravljen je putnički avion Avia Foker F.IX D a inž. František Novotni je vodio projekt adaptacije putničkog aviona Foker F-IX u teški bombarder, koji je dobio naziv Avia Foker F 39. Prvi probni let ovaj avion je obavio 17. februara 1932. godine[1].

Tehnički opis

uredi

Avion Avia Foker F.IX D je jednokrili, slobodnonoseći visokookrilni, višesedi tromotorni avion mešovite konstrukcije. Dva motora su mu ugrađena u visećim gondolama ispod krila aviona a treći se nalazi u nosu (kljunu) trupa aviona. Ovakva konstrukcija rasporeda motora je bila uobičajena za konstrukciju transportnih i bombarderskih aviona toga vremena[2].

Trup aviona Avia Foker F.IX D je bio pravougaonog poprečnog preseka, bio je prostran tako da se u njega bez problema mogla smestiti kompletna posada i putnici sa prtljagom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao rešetkasta zavarena konstrukcija napravljena od tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće a obloga trupa je bila delimično od duraluminijumskog lima, drvene lepenke i impregniranog platna (kljun aviona je bio obložen limom, srednji deo trupa putnička kabina je bio obložen drvenom lepenkom a ostatak dela trupa i rep su bili obloženi impregniranim platnom). Ulaz u avion sa stepeništem se nalazio na levoj bočnoj strani trupa aviona. Kokpit pilota je bio smešteni u zatvorenoj kabini, koja se nalazila u kljunu trupa aviona, do koga se stizalo prolazima kroz putničku kabinu. Sedišta su bila u rasporedu 2+1 u redu a avion je imao 7 redova. Na kraju putničke kabine (u repu) nalazio se toalet. Kabina je bila opremljena stalažom za odlaganje ručnog prtljaga.

Pogonska grupa: Dva motora su mu ugrađena u visećim gondolama ispod krila aviona a treći se nalazi u nosu (kljunu) trupa aviona. Avion je bio opreman različitim vazduhom hlađenim radijalnim motorima. Za Čehoslovačko vazduhoplovstvo to su bili motori Walter Pegasus II M2, sa 9 cilindara, snage 404 kW sa trokrakim metalnim elisama fiksnog koraka a u eksportne avione ugrađivani su francuski motori Gnôme Rhône Jupiter snage 360 kW sa dvokrakom drvenom elisom fiksnog koraka i prečnika 2,8 m. Radijalni motori su bili obloženi limenim prstenom u cilju poboljšanja hlađenja motora.

Krila su bila debelog profila tako da su u njih bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo. Glavni rezervoari za gorivo su se nalazili u delu krila iznad trupa aviona. Kroz krilo su prolazili svi potrebni uređaji i instalacije. Rezervoari za ulje su se nalazili u gondolama iza motora. Oblik krila je bio jednakokraki trapez, sa zaobljenim krajevima. Osna linija krila je bila upravna na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve rešetkaste drvene ramenjače, a obloge delom od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Pokretni delovi krila su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna.

Repne površine: Repni delovi trupa iza putničke kabine, vertikalni i horizontalni stabilizatori i kormila pravca i visine su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregnitanog platna. Horizontalni stabilizatori su upornicama sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a sa gornje strane su bile pričvršćene za vertikalni stabilizator.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljani amortizer a oslanjao se na konstrukciju gondole krilnih motora. Razmak između točkova je bio dosta veliki a i koncentracija masa se nalazila unutar razmaka pa je stabilnost pri sletanju i poletanju ovog aviona bila zadovoljavajuća. Na kraju repa aviona nalazila se elastična drvena drljača kao treća oslona tačka aviona. Ova drljača je kasnije u toku eksploatacije zamenjena samoupravljivim gumenim točkom.

Verzije

uredi
  • F.39 - tromotorni bombarder za Čehoslovačko ratno vazduhoplovstvo
  • F.139 - dvomotorna verzija koja nije realizovana
  • F.IX D - tromotorni putnički avion za ČSA (Čehoslovačka avio kompanija)

Zemlje koje su koristile avion Avia Foker F.IX

uredi

Operativno korišćenje

uredi

Po završetku proizvodnje vojnih F.IX, iz fabrike AVIA su izašle još dve civilne mašine Avia-Foker F.IX D namenjene Čehoslovačkom državnom avioprevozniku (ČSA). Kapaciteti su im bili: dva pilota i sedamnaest putnika i u svoje vreme predstavljali su najveći transportni avion češke proizvodnje. Čehoslovačka avio-kompanija je preuzele obe mašine u leto 1935. One su bile raspoređene na domaćim i međunarodnim linijama od Praga do Bukurešta i od Praga do Venecije. Avioni su dobili registarske oznake: OK-AFF i OK-AFG. Avion oznaka OK-AFF je više puta oštećen i potom uništen 11. septembra 1937. u nesreći u Bratislavi. Ovaj avion je u oktobru 1938. zamenjen drugim, koji je bio prepravljen bombarder u transportni avion dobivši pri tom i novu oznaku OK-AFX. Prvobitno je to bio dvanaesti serijski bombarder sa novom unutrašnjošću, ali pokretan originalnim motorima. Ostao je u službi do okupacije, kada je rashodovan, dok je OK-AFG leteo pod nemačkom oznakom D-AAFG za Nemce. Za ČSA avioni Avia-Foker F.IX D su leteli ukupno 686.249 km, odnosno 4.085 sati[3][4].

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  2. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 08. 2022. g. Pristupljeno 31. 07. 2022. 
  3. ^ http://www.cs-letectvi.cz/letadla/avia-f-ix
  4. ^ http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20F9.html

Literatura

uredi
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. . Beograd. 2004.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Dimitrijević, Bojan B.; Miladinović, Predrag; Micevski, Milan (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo: Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941 - 1945, VIIVJ. . Beograd. 2000.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan; . Vek avijacije u Srbiji 1910—2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. . 2010. ISBN 978-86-913973-0-2.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Božo Lazarević, Vazduhoplovstvo u nardno oslobodilačkom ratu 1941 - 1945., VIZ. . Beograd. 1972.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. 
  • Weale, Elke (1985). Combat Aircraft of World War II. Simsbury, Connecticut: Bracken Books. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Avija Foker F.IX na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Авија_Фокер_F.IX&oldid=28316044”