Džon Maršal Harlan II

Džon Maršal Harlan II
Džon Maršal Harlan II
	Džon Maršal Harlan II
Lični podaci
Datum rođenja	20. maj 1889.
Mesto rođenja	Čikago, Ilinois, SAD
Datum smrti	29. decembar 1971. (82 god.)
Mesto smrti	Vašington, SAD
Univerzitet	Balliol College, Univerzitet Prinston, Upper Canada College, New York Law School
Profesija	pravnik, sudija
Prethodnik
Mandati
Prethodnik
Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD
	17. mart 1955 — 23. septembar 1971.
Prethodnik	Robert H. Džekson
Naslednik	Vilijam Renkvist

Džon Maršal Harlan II (engl. John Marshall Harlan II, Čikago, Ilinois, SAD, 20. maj 1889 — Vašington, SAD, 29. decembar 1971) je bio američki pravnik koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država između 1955. i 1971. godine. Njegov deda, Džon Maršal Harlan, takođe je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda između 1877. i 1911. godine.

U Vrhovni sud ga je imenovao predsednik Dvajt Ajzenhauer, nakon smrti Roberta H. Džeksona. Njegovo imenovanje je potvrđeno u Senatu SAD glasovima 71 senatora, dok ih je 11 bilo protiv.^[2]

Harlan se često pridruživao mišljenjima Feliksa Frankfurtera,^[3] koji je bio njegov glavni mentor u Sudu. Bio je dobar prijatelj sa Hugom Blekom, iako su njih dvojica bili ideološki protivnici koji se nisu slagali u mnogim pitanjima, uključujući primenjivost Povelje o pravima na savezne države, odredbe o jednakoj zaštiti itd.

Pridavao je veliki značaj precedentima i vrlo retko je glasao za ukidanje zakona. Za razliku od Huga Bleka, harlan nije bio striktni tekstualista.

Harlana najčešće karakterišu kao člana konzervativnog krila Vorenovog suda. Zalagao se za ograničenu ulogu pravosuđa, napominjući da Vrhovni sud ne bi trebalo da postane „opšti raj za reformske pokrete“. Ovakvo gledište je vidljivo u njegovom izdvojenom nesaglasnom mišljenju u predmetu Rejnolds protiv Simsa:^[4]

Ove presude daju podršku trenutnom pogrešnom shvatanju Ustava i ustavne funkcije ovog suda. Prema ovom shvatanju, ukratko, svaka velika društvena bolest u ovoj zemlji može naći svoj lek u nekom ustavnom principu te bi ovaj sud trebalo da preuzme vodeću ulogu u promovisanju reformi kada druge grane vlasti ne deluju. Ustav nije lek za svaku povredu javnog interesa, niti bi ovaj sud, postavljen kao sudski organ, trebalo posmatrati kao opšti raj za reformske pokrete.

Harlan se povukao iz suda 23. septembra 1971, a umro je tri meseca kasnije, 29. decembra, od raka kičme.^[5]

Reference

^ „Federal Judicial Center: John Marshall Harlan II”. 12. 12. 2009. Pristupljeno 12. 12. 2009.
^ Epstein, Lee (2005). Segal, Jeffrey A.; Staudt, Nancy; and Lindstädt, Rene. „The role of qualifications in the confirmation of nominees to the U.S. Supreme court” (PDF). Florida State University Law Review. 32: 1145—1174. Arhivirano iz originala (pdf) 29. 10. 2008. g. Pristupljeno 24. 5. 2012.
^ Vasicko, Sally Jo (1980). „John Marshall Harlan: neglected advocate of federalism” (pdf). Modern Age. 24 (4): 387—395.
^ 377 U.S. 533, 589 (1964), Harlan J., dissenting
^ Writer, Staff (10. 6. 1972). „The Judges' Judge”. Time. Time Inc. Arhivirano iz originala 22. 10. 2010. g. Pristupljeno 15. 4. 2009.

Dodatna literatura

Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd izd.). Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2.
Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd izd.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.
Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ur. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
Hall, Kermit L., ur. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Goehlert, Robert U. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9.
Shapiro, David L. (1969). The Evolution of a Judicial Philosophy: Selected Opinions and Papers of Justice John M. Harlan. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. str. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8.
Woodward, Robert (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. Armstrong, Scott. New York: Avon Books. ISBN 978-0-380-52183-8.