Unix

Породица рачунарских оперативних система који потичу од оригиналног -{AT&T}- Јуникса
(preusmereno sa Јуникс)

Juniks (engl. Unix, zaštićeno kao UNIX, IPA/ˈjuː.nɪks/ YOO-nicks) je porodica multiprocesnih, višekorisničkih računarskih operativnih sistema koji vode poreklo od originalnog Juniks sistema razvijenog 1970-ih[1] u AT&T Belovim laboratorijama od strane grupe programera među kojima su se nalazili Ken Tompson, Denis Riči i Daglas Mekilroj.[3]

Juniks
Verzija operativnog sistema Juniks
Evolucija Juniksa i juniksolikih sistema
ProgramerKen Tompson, Denis Riči, Brajan Kirnihan, Daglas Mekilroj, Džo Osana, Bel Labs
Napisan uC
Radno stanjerazvija se
Izvorni modelotvoren kod
Pušten u
proizvodnju
Razvoj je počeo 1969.
Prvi priručnik objavljen interno u novembar 1971. (1971-11)[1]
Objavljen je izvan Bel Labsa u oktobar 1973. (1973-10)[2]
Dostupan naengleski
Tip kernelamonolitno jezgro
Licencavlasnička
Zvanični veb-sajtunix.org
UNIX logo

Ovaj sistem se od svog nastanka razgranao u mnoštvo sistema, kako akademskih tako i komercijalnih, raznih proizvođača, uključujući Univerzitet Kalifornije, Berkli (BSD), Majkrosoft (Xenix), IBM (AIX) i San majkrosistems (Solaris). Trenutni vlasnik zaštitnog znaka „Juniks” je Otvorena grupa. Samo sistemi koji potpuno zadovoljavaju kriterijume Jedinstvene specifikacije Juniksa nose naziv „Juniks”. Drugim rečima, Juniks je skup specifikacija koje jedan operativni sistem treba da ima da bi nosio naziv Juniks. Definiciju tih specifikacija drži Otvorena grupa. Obično su rađeni za servere i radne stanice. Većina njih rade samo na računarskoj opremi proizvođača koji je i napravio tu verziju Juniksa.

Porodično stablo Juniksa i juniksolikih operativnih sistema

Prvobitno namenjen za upotrebu unutar Bel Sistema, AT&T je licencirao Juniks spoljnim korisnicima tokom kasnih 1970-ih, što je dovelo do niza akademskih i komercijalnih varijanti Juniksa zaslugom raznih proizvođača uključujući Univerzitet u Kaliforniji, Berkli (BSD), Majkrosoft (Kseniks), San Majkrosistems (SunOS/Solaris), HP/HPE (HP-UX), i IBM (AIX). Početkom 1990-ih, AT&T je prodao svoja prava na Juniks kompaniji Novel, koja je zatim prodala svoje Juniks poslovanje Santa Kruz Operaciji (SCO) 1995. godine.[4] Zaštitni znak UNIX prešao je na The Open Group, industrijski konzorcijum osnovan 1996. godine, koji dozvoljava upotrebu znaka za sertifikovane operativne sisteme koji su u skladu sa jedinstvenom specifikacijom Juniksa (SUS). Međutim, Novel nastavlja da poseduje autorska prava za Juniks, što je potvrđeno i sudskim slučajem SCO Group, Inc. v. Novell, Inc. (2010).

Juniks sisteme karakteriše modularni dizajn koji se ponekad naziva „Juniks filozofija“. Prema ovoj filozofiji, operativni sistem treba da obezbedi skup jednostavnih alata, od kojih svaki obavlja ograničenu, dobro definisanu funkciju.[5] Objedinjeni sistem datoteka zasnovan na inodima (Juniksov sistem datoteka) i mehanizam komunikacije među procesima poznat kao „cevi“ služe kao glavno sredstvo komunikacije,[3] a ljuske za skriptovanje i komandni jezik (Juniks ljuska) se koriste za kombinovanje alata za obavljanje složenih radnih tokova.

Juniks se razlikuje od svojih prethodnika kao prvi prenosivi operativni sistem: skoro ceo operativni sistem je napisan u programskom jeziku C, što omogućava Juniksu da radi na brojnim platformama.[6]

Pregled

uredi
 
Verzija 7 Juniksa, Istraživačkog Juniksa koji je predak svih modernih Juniks sistema

Juniks je prvobitno trebalo da bude podesna platforma za programere koji razvijaju softver koji će se pokretati na njemu i drugim sistemima, a ne za one koji nisu programeri.[7][8][9] Sistem je postajao sve veći kako je operativni sistem počeo da se širi u akademskim krugovima, i kako su korisnici dodavali sopstvene alate sistemu i delili ih sa kolegama.[10]

U početku, Juniks nije bio dizajniran da bude portabilan[6] ili za multiprocesan.[11] Kasnije, Juniks je postepeno dobijao prenosivost, multiprocesne i multikorisničke sposobnosti u konfiguraciji sa vremenskom raspodelom. Juniks sisteme karakterišu različiti koncepti: upotreba običnog teksta za skladištenje podataka; hijerarhijski sistem datoteka; tretiranje uređaja i određenih tipova međuprocesne komunikacije (IPC) kao fajlova; i korišćenje velikog broja softverskih alata, malih programa koji se mogu spojiti kroz interpretorske komandne linije koristeći cevi, za razliku od korišćenja jednog monolitnog programa koji uključuje sve funkcionalnosti. Ovi koncepti su zajednički poznati kao „Juniksova filozofija”. Brajan Kernighan i Rob Pajk sumiraju ovo u radu Juniksovo programsko okruženje kao „ideju da moć sistema potiče više od odnosa među programima nego od samih programa“.[12]

Do ranih 1980-ih, korisnici su počeli da smatraju Juniks kao potencijalni univerzalni operativni sistem, pogodan za računare svih veličina.[13][14] Juniks okruženje i programski model klijent-server bili su suštinski elementi u razvoju Interneta i preoblikovanju računarstva kao sistema centriranog na mrežama, a ne u pojedinačnim računarima.

Juniks i C programski jezik je razvio AT&T i distribuirao ih vladinim i akademskim institucijama, što je dovelo do toga da su oba portovana na širi spektar porodica mašina nego bilo koji drugi operativni sistem.

Lista Juniks sistema

uredi

Razvoj

uredi

Razvoj Juniksa je počeo u firmi AT&T krajem 60-ih i početkom 70-ih godina 20. veka. Najzaslužniji su Ken Tompson, Denis Riči i Daglas Mekilroj.

Reference

uredi
  1. ^ a b McIlroy, M. D. (1987). A Research Unix reader: annotated excerpts from the Programmer's Manual, 1971–1986 (PDF) (Tehnički izveštaj). CSTR. Bell Labs. 139. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 11. 2017. g. 
  2. ^ Ritchie, D. M.; Thompson, K. (1974). „The UNIX Time-Sharing System” (PDF). Communications of the ACM. 17 (7): 365—375. CiteSeerX 10.1.1.118.1214 . S2CID 53235982. doi:10.1145/361011.361061. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 6. 2015. g. 
  3. ^ a b Ritchie, D.M.; Thompson, K. (jul 1978). „The UNIX Time-Sharing System”. Bell System Tech. J. 57 (6): 1905—1929. CiteSeerX 10.1.1.112.595 . doi:10.1002/j.1538-7305.1978.tb02136.x. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  4. ^ „Novell Completes Sale of UnixWare Business to The Santa Cruz Operation | Micro Focus”. www.novell.com. Arhivirano iz originala 20. 12. 2015. g. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  5. ^ Raymond, Eric (19. 9. 2003). The Art of Unix Programming. Addison-Wesley. ISBN 978-0-13-142901-7. Arhivirano iz originala 12. 2. 2009. g. Pristupljeno 9. 2. 2009. 
  6. ^ a b Ritchie, Dennis M. (januar 1993). „The Development of the C Language” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 11. 6. 2015. g. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  7. ^ Raymond, Eric Steven (2003). „The Elements of Operating-System Style”. The Art of Unix Programming. Pristupljeno 16. 8. 2020. 
  8. ^ Brand, Stewart (1984). Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385191661. „UNIX was created by software developers for software developers, to give themselves an environment they could completely manipulate. 
  9. ^ Spolsky, Joel (14. 12. 2003). „Biculturalism”. Joel on Software. Pristupljeno 21. 3. 2021. „When Unix was created and when it formed its cultural values, there were no end users. 
  10. ^ Powers, Shelley; Peek, Jerry; O'Reilly, Tim; Loukides, Mike (2002). Unix Power Tools. ISBN 978-0-596-00330-2. 
  11. ^ Ritchie, Dennis M. „The Evolution of the Unix Time-sharing System” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 3. 4. 2017. g. Pristupljeno 9. 1. 2017. 
  12. ^ Kernighan, Brian W. Pike, Rob. The UNIX Programming Environment. 1984. viii
  13. ^ Fiedler, Ryan (oktobar 1983). „The Unix Tutorial / Part 3: Unix in the Microcomputer Marketplace”. BYTE. str. 132. Pristupljeno 30. 1. 2015. 
  14. ^ Brand, Stewart (1984). Tandy/Radio Shack Book: Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385191661. „The best thing about UNIX is its portability. UNIX ports across a full range of hardware—from the single-user $5000 IBM PC to the $5 million Cray. For the first time, the point of stability becomes the software environment, not the hardware architecture; UNIX transcends changes in hardware technology, so programs written for the UNIX environment can move into the next generation of hardware. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi