Ji đing

Ji đing (kin: 易經, yì jīng — knjiga promena) spada u najstarije klasične kineske tekstove. Napisana je 1000. godina pre naše ere, i kao suština mudrosti, tokom 3000 godina služila je kao priručnik za proricanje budućnosti.^[1]

Uvod

Ji đing predstavlja neverovatnu kombinaciju matematičke pronicljivosti i psihološke intuicije i među velikim knjigama sveta Ji đing zauzima jedinstveno mesto. On nije samo jedna od najstarijih knjiga koje su ikada napisane, već predstavlja i poimanje sveta koji se znatno razlikuje od svih drugih sistema mišljenja na Istoku i onih koji su izloženi u raznim zapisima čovečanstva, a ne protivureči im.

Razlog treba tražiti u tome što se Ji đing ne zasniva na verskom učenju, božanskom otkrovenju ili plemenskom zakonu i folkloru, već na posmatranju prirode i čovekovog života, međusobnog delovanja univerzalnih zakona i ponašanja ljudske jedinke, slobodne volje i sudbine.

Tvorci Ji đinga, koji nije delo jednog autora — mada ima autora koji navode da je to delo 伏羲 Fú Xī (Fu Hsi) 2852. p. n. e. do 2738. p. n. e. — već sabrana mudrost mnogih generacija, koja je uspešno primenjivana i upotrebljavana u rasponu od najmanje 3000 godina, prihvatili su promene kao prirodan red stvari, pravu prirodu života.

Filozofija

Ji đing spada u jedinu knjige drevnih mudrosti koje ne potenciraju nepromenljivo i večno, koja ne smatra da je postojanost nešto što je najviši ideal čoveka i njegov konačni cilj, već nasuprot tome, u samo središte svog posmatranja i tumačenja stavlja promene kao nešto što je bit u razvoju čoveka, vreme usvaja kao sastavni deo svih promena.

Vreme, za Ji đing nije ni razorna, a ni negativna sila. Vreme nije nešto zbog čega bi trebalo strepeti i od čega bi se trebalo bojati, vreme je samo bit i suština života i ono se ne suprotstavlja večnom. Vreme je tu da se i večno — ono što je bilo i ono što će biti — kroz samo vreme neprestano otkriva.

Ji đing nam otkriva i pokazuje da promene nisu uzrok nesreća koje nas okružuju, da promene nisu uzrokom patnji i da promene nisu samo prolaznost i nepostojanost. Promene su, za razliku od onih koji u stabilnom, i večnom traže i vide jedini princip, nešto što je suštinski smisao života, da one u sebi sadrže sve elemente postojanosti, onaj duboki smisao življenja i večni princip koji čovek pokušava da otkrije izvan ovog sveta — u sferi transcendentalne stvarnosti.

Ko u tome uspe i ko shvati prave principe i značenja promena, ko shvati zakone preobražaja, postaje gospodar svoje sudbine.

Da bi se u tome uspelo mora se iz sebe izvući sve ono vekovima zaboravljeno, duboko potisnuto u svesti današnjeg modernog čoveka. Mora se, kao nekada u davna vremena, biti u stanju koje je slično nekoj vrsti transa, meditacije. U stanju u kome se dubinska svest oslobađa svih spoljnih uticaja, prolaznih želja i svega onoga što nam dolazi iz svakodnevnog života. Samo tako mi smo svesni svega onoga što može da odredi našu budućnost. Samo tako mi smo u stanju da pravilno protumačimo sve simbole i sve arhetipove.

Svi ti simboli se menjaju i zavise od kulturnih, rasnih istorijskih i svih drugih nasleđa koje svaki pojedinac nosi u sebi, sem ako oni, bez obzira na kulturu, rasu i društvene uslove ne pripadaju onim univerzalnim arhetipovima koji vrede za sve kulture, prostore i za sva ljudska bića. Tumačenje tih simbola, pre svega zavisi od sveukupnog poznavanja značenja simbola, kao i o sposobnosti shvatanja kako da ih primenimo i kojeg su oni porekla.

Nekada, u davna vremena, tumačenja i značenja simbola i njihovih međusobnih odnosa su tumačili razni sveštenici, vidovnjaci i proroci, a danas, ako želimo da se koristimo svim tim starim iskustvima i znanjima koja su sačuvana u knjigama kakva je i knjiga Ji đing, prvo moramo vrlo pažljivo proučiti jezik simbola kojim su se oni služili, i tek tada da pokušamo da sve to, pre svega prilagodimo, pa tada protumačimo današnjim psihološkim jezikom. Da uzmemo u obzir sve razlike u kulturi, jeziku i istorijskim okolnostima našeg vremena.

Pored toga što je Ji đing, pre svega drevna knjiga proricanja, on je u toku vekova poprimio još jedan, možda i značajniji aspekt — preobrazio se u knjigu koja nam pomaže da pojmimo jedan novi filozofski pogled na život. Sam ritualni deo i tumačenja koja su data u knjizi mogu nam pomoći da predvidimo i odgonetnemo ono što je sakriveno u našoj podsvesti, ali pravilnim odgonetanjem i poznavanjem zakona preobražaja — zakona promena, omogućiće nam da predvidimo neki verovatni tok budućih dešavanja i zbivanja u našem životu, jer znamo odakle polazimo i gde nam je cilj.

Tako tumačeći Ji đing mi nismo samo sledbenici predskazanog, već slobodnom voljom odlučujemo o onome šta nam je činiti. Ji đing, tada nije knjiga koja nas potčinjava, već on postaje samo još jedan, u nizu instrumenata naše slobodne volje. On nam omogućava da kombinujemo naše iskustvo i našu intiuciju sa logikom i razumom i da sve to primenimo na date situacije, a ne da nešto priželjkujemo ili da se prepustimo emocionalnom rasuđivanju. Mi sami preuzimamo odgovornost za naše konačne odluke. To je ono što Ji đing izdvaja i uzdiže na jedan drugi nivo — nivo duhovnosti i filozofije života, jer on nije prost sistem predskazivanja ili proricanja sudbine u kojoj smo mi lišeni odlučivanja i gde čekamo na to šta će nam se i kada dogoditi.

Ji đing se ne služi proricanjem samo da bi nam ukazao na to šta je to što nas čeka u budućnosti, on nam pomaže da na svetlost dana iznesemo, u nama već prisutne, ali prikrivene tendencije uma i to na svetlost svesnog poimanja, kako bismo sami odlučili i svesno izabrali najbolji tok delanja, a koji je u potpunom skladu sa životnim okolnostima. Na takav način čovek u najboljoj i najvećoj meri koristi i sarađuje sa okolnostima koje ga okružuju i čini ih svojim saradnicima u kreiranju svoje budućnosti.

„Moreplovac nije u stanju da kontroliše udare vetra i njegovu snagu, i nije u stanju da kontroliše vodene struje, ali može da iskoristi te sile veštom saradnjom sa njima”.

Struktura

Predanje kaže da je legendarni Fu Si prvi izumeo linijske celine knjige. Predanje dalje prikazuje da je sadašnja knjiga nastala posle revizije dve ranije knjige, takođe zasnovane na heksagramima, ali različite od današnje knjige po redosledu i imenima pojedinih heksagrama. Prva se zvala Lien San (uptrebljavala se u periodu od 2205. do 1766. godine pre nove ere), a druga je imala naziv Kvej c`ang (upotrebljavala se u periodu od 1766. do 1150. godine pre nove ere).

Sastav današnje Knjige Promena pripisuje se kralju Venu, ocu dinastije Džou (od 1150. do 249. godine pre nove ere). Priča se da je on odredio sadašnji redosled. Velikog majstora Sung konfučijanizma, Sao Junga, njegova matematička tačnost navela je da izradi novu tabelu Ji đinga, u kojoj postavlja heksagrame u jedan prirodan sistem.
Sao Jung polazi od dve osnovne linije, svetle i tamne, cele i prekinute.

Svakoj liniji ponaosob dodaje se jedna cela i jedna prekinuta linija i tako se dobijaju četiri dvolinijske celine:

Iznad svakog simbola se ponovo dodaje cela i prekinuta linija tako da osam trigrama imaju sledeći raspored:

卦名 Ime	卦像 Trigram	自然 Značenje
乾 Qian		天 Nebo
兌 Dui		泽 Jezero
離 Li		火 Vatra
巽 Xun		風 Vetar
震 Zhen		雷 Oluja
坎 Kan		水 Voda
艮 Gen		山 Planina
坤 Kun		地 Zemlja

Nastavljajući na isti način dobijaju se celine od četiri linije, zatim celine od pet linija. Istim postupkom dodavanja cele i prekinute linije konačno se dobija šest linija, to jest 64 heksagrama.

Ovaj, takozvani „prirodni redosled”, postavlja se tradicionalno u kvadrat 8x8 heksagrama, u kojem brojanje počinje u donjem desnom uglu i nastavlja se do donjeg levog ugla, zatim ponovo započinje sa desne strane ali u drugom redu i nastavlja se do leve strane i tako dalje.

Linije

Postoje dve vrste linija: „Čvrsta” ili cela i „Prekinuta” ili propustljiva.

Čvrsta ili cela linija
Prekinuta ili propustljiva linija

Linija čini sastavni deo trigrama (tri linije = jedan trigram), a dva trigrama čine jedan heksagram, tako da je svaki od šezdeset četiri heksagrama (Simbola na kojima se zasniva predskazanje) sastavljen je od dva trigrama, odnosno od šest linija.

Trigrami

Od dve vrste linija, čvrste i propustljive moguće je oformiti samo osam trigrama. Svaki heksagram se sastoji od dva trigrama, a oni se nalaze u međusobnom promenljivom skladu i neskladu, i tim međusobnim odnosom oni sačinjavaju simbol i značenje heksagrama. Ako se dva trigrama nalaze u harmoničnom, prisnom odnosu, heksagram će biti simbol prijatnog ili simbol sreće, a ako između njih postoji nesklad, onda on simbolizuje nešto neprijatno i nesrećno.

Svi drugi međusobni odnosi dva trigrama tvore mnoštvo među simbola.

Postoje četiri važna ili glavna heksagrama, i oni imaju izuzetan značaj i tumačenje.

Prvi 乾 Qian koji je sastavljen od dva trigrama Qian ili od šest čvrstih linija.

Drugi 坤 Kun koji je sastavljen od dva trigrama Kun ili od šest popustljivih linija.

Jedanaesti 泰 Tai koji čini trigram Kun iznad trigrama Qian ili tri uzastopne propustljive linije iznad tri uzastopne čvrste linije.

Dvanaesti 否 Pi, koji čini trigram Qian iznad trigrama Kun ili tri uzastopno čvrste linije iznad tri uzastopno propustljive linije.

Ovi četiri heksagrama imaju izuzetan značaj.

Prvi Qian, je sastavljen samo od janga, i samim tim izuzetno pozitivan i kreativan.
Drugi Kun, sastavljen je samo od jina, i predstavlja vrhunac pasivnog prihvatanja.
Treći i četvrti su sastavljeni od jednakih delova janga i jina, i to ne izmešanih već u neposrednom dodiru.
Tai, normalno ima najčvršću moguću osnovu za izdržavanje tri propustljive linije, i samim tim ima pozitivno značenje.
Pi, nasuprot Tai-u ima tri čvrste, jake linije koje pritiskaju tri propustljive linije, i veoma je nepovoljanog značenja.

Ovaj primer međusobnih odnosa dva trigrama u heksagramu jasno nam pokazuje jedan od metoda tumačenja heksagrama. Heksagrami se uvek čitaju odozdo ka gore, ili od dna prema vrhu, tako da je na linija dnu linija broj 1, a linija na vrhu linija broj 6.

Smatra se da je donji, niži trigram prvi, a da mu viši sledi. Pored donjeg, prvog i gornjeg drugog trigrama, svaki heksagram sadrži i još dva središnja isprepletena trigrama, od kojih je prvi sastavljen od linija 2, 3 i 4, a drugi od linija 3, 4 i 5.

Heksagrami

Ji đing heksagrami

Kombinovanjem osam trigrama dobija se tabela sa 64 heksagrama od kojih svaki ima svoje ime, broj, značenje i tumačenje.

Na tabeli su, sleva nadesno, u prvom vodoravnom redu, i odozgo nadole u prvom horizontalnom redu poređani trigrami:

乾 Qian — Nebo 震 Zhen — Grmljavina 坎 Kan — Voda 艮 Gen — Planina 坤 Kun — Zemlja 巽 Xun — Vetar 離 Li — Vatra 兌 Dui — Jezero
乾 Qian — Nebo
震 Zhen — Grmljavina
坎 Kan — Voda
艮 Gen — Planina
坤 Kun — Zemlja
巽 Xun — Vetar
離 Li — Vatra
兌 Dui — Jezero

Reference

^ John Blofeld (1991). I Ching The Book of Change. Penguin USA. ISBN 978-0-14-019335-0.

Literatura

Adler, Joseph A. (2002). Introduction to the Study of the Classic of Change (I-hsüeh ch'i-meng). Provo, Utah: Global Scholarly Publications. ISBN 978-1-59267-334-6.
Hon, Tze-ki 韓子奇 (2005). The Yijing and Chinese Politics: Classical Commentary and Literati Activism in the Northern Song Period, 960–1127. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-6311-6.
Kern, Martin (2010). „Early Chinese literature, Beginnings through Western Han”. Ur.: Owen, Stephen. The Cambridge History of Chinese Literature, Volume 1: To 1375. Cambridge, England: Cambridge University Press. str. 1—115. ISBN 978-0-521-11677-0.
Knechtges, David R. (2014). „Yi jing 易經 (Classic of changes)”. Ur.: Knechtges, David R.; Chang, Taiping. Ancient and Early Medieval Chinese Literature: A Reference Guide. 3. Leiden: Brill Academic Pub. str. 1877—1896. ISBN 978-90-04-27216-3.
Nelson, Eric S. (2011). „The Yijing and Philosophy: From Leibniz to Derrida”. Journal of Chinese Philosophy. 38 (3): 377—396. doi:10.1111/j.1540-6253.2011.01661.x.
Ng, Wai-ming 吳偉明 (2000a). The I Ching in Tokugawa Thought and Culture. Honolulu, HI: Association for Asian Studies and University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-2242-2.
——— (2000b). „The I Ching in Late-Choson Thought”. Korean Studies. 24 (1): 53—68. doi:10.1353/ks.2000.0013.
Nielsen, Bent (2003). A Companion to Yi Jing Numerology and Cosmology : Chinese Studies of Images and Numbers from Han (202 BCE–220 CE) to Song (960–1279 CE). London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1608-1.
Nylan, Michael (2001). The Five „Confucian” Classics. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13033-1.
Peterson, Willard J. (1982). „Making Connections: 'Commentary on the Attached Verbalizations' of the Book of Change”. Harvard Journal of Asiatic Studies. 42: 67—116. JSTOR 2719121.
Raphals, Lisa (2013). Divination and Prediction in Early China and Ancient Greece. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01075-8.
Redmond, Geoffrey; Hon, Tze-Ki (2014). Teaching the I Ching. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-976681-9.
Rutt, Richard (1996). The Book of Changes (Zhouyi): A Bronze Age Document. Richmond: Curzon. ISBN 978-0-7007-0467-5.
Schuessler, Axel (2007). ABC Etymological Dictionary of Old Chinese. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-1-4356-6587-3.
Shaughnessy, Edward (1983). The composition of the Zhouyi (Teza). Stanford University.
——— (1993). „I Ching 易經 (Chou I 周易)”. Ur.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley, CA: Society for the Study of Early China; Institute for East Asian Studies, University of California, Berkeley. str. 216—228. ISBN 978-1-55729-043-4.
——— (1999). „Western Zhou History”. Ur.: Loewe, Michael; Shaughnessy, Edward. The Cambridge History of Ancient China: From the Origins of Civilization to 221 B.C. Cambridge: Cambridge University Press. str. 292—351. ISBN 978-0-521-47030-8.
——— (2014). Unearthing the Changes: Recently Discovered Manuscripts of the Yi Jing (I Ching) and Related Texts. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-16184-8.
Shchutskii, Julian (1979). Researches on the I Ching. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09939-2.
Smith, Richard J. (2008). Fathoming the Cosmos and Ordering the World: the Yijing (I Ching, or Classic of Changes) and its Evolution in China. Charlottesville: University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-2705-3.
——— (2012). The I Ching: A Biography. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14509-9.
Yuasa, Yasuo (2008). Overcoming Modernity: Synchronicity and Image-thinking. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-1-4356-5870-7.

Spoljašnje veze

Ji Đing - Knjiga Promena https://jidjing.iz.rs
Excel i Ji đing — Pojednostavljeno Generisanje šestorki
The texts of Confucianism, Part II: The Yî king (The Sacred books of China 16), translated by James Legge, 1882.
Yi Jing at the Chinese Text Project: original text and Legge's translation

[1] John Blofeld (1991). I Ching The Book of Change. Penguin USA. ISBN 978-0-14-019335-0.

[1]