Снимање и репродукција звука

Снимање и репродукција звука је електрични, механички, електронски или дигитални запис и поновно стварање звучних таласа, као што су говорни глас, певање, инструментална музика или звучни ефекти.[1] Две главне класе технологије за снимање звука су аналогно снимање и дигитално снимање.

Френсес Денсмор снима блекфутског Планинског поглавицу на цилиндарском фонографу за Биро америчке етнологија (1916)

Акустично аналогно снимање постиже се микрофонском дијафрагмом која региструје промене атмосферског притиска изазване акустичким звучним таласима и бележи их као механички приказ звучних таласа на медијуму попут фонографског снимка (у којем игла усеца бразде на снимку). Код снимања магнетном траком звучни таласи вибрирају дијафрагму микрофона и претварају се у променљиву електричну струју, која се електромагнетом претвара у променљиво магнетно поље, што омогућава приказ звука као магнетизованих подручја на пластичној траци са магнетним премазом на себи. Аналогна репродукција звука је обрнути процес, са већом мембраном звучника која узрокује промене атмосферског притиска ради формирања акустичних звучних таласа.

Дигитално снимање и репродукција претвара аналогни звучни сигнал који микрофон прихвата у дигитални облик процесом узорковања. Ово омогућава да се аудио подаци сачувају и преносе путем широког спектра медија. Дигитално снимање чува аудио као низ бинарних бројева (нула и јединица) који представљају узорке амплитуде аудио сигнала у једнаким временским интервалима, са довољном брзином узорковања да се пренесу сви звукови који се могу чути. Дигитални аудио сигнал мора бити претворен у аналогни облик током репродукције пре него што се појача и повеже са звучником за производњу звука.

Пре развоја звучних записа, постојали су механички системи, попут музичких кутија на навијање и касније, аутоматских клавирски свирачи, за кодирање и репродукцију инструменталне музике.

Рана историја

уреди
 
Механичке оргуље, 1650

Дуго пре него што је звук први пут снимљен, музика је снимана — прво писаним нотним записом,[2] затим и механичким уређајима (нпр. музичке кутије на навијање, у којима механизам окреће вретено, које окида металне зупце, чиме се репродукује мелодија). Аутоматска репродукција музике сеже у 9. век, када су браћа Бану Муса измислила најранији познати механички музички инструмент, у овом случају, оргуље на хидропогон (на водени погон) које су свирале заменљивим цилиндрима. Према Чарлсу Б. Фаулеру, овај „...цилиндар са подигнутим иглицама на површини остао је основни уређај за механичку производњу и репродукцију музике све до друге половине деветнаестог века“. Браћа Бану Муса такође су измислила аутоматски свирач флауте, који је био прва програмабилна машина.[3][4]

Резбарије у капели Рослин из 1560-их могу представљати рани покушај да се сниме Хладнијеви обрасци произведени звуком у каменим приказима, иако ова теорија није поуздано доказана.[5][6]

Сајамске оргуље, развијене 1892. године, користиле су систем пресавијених хармоника бушених картонских књига. Механички пиано, који је први пут демонстриран 1876. године, користио је свитак од бушеног папира који је могао да чува дугачко музичко дело. Најсофистицираније ролне за клавир биле су „ручно свиране“, што значи да су биле дупликати мастер ролне која је направљена на специјалном клавиру, који је бушио рупе на мастеру док је извођач уживо свирао песму. Дакле, ролна је представљала снимак стварног наступа појединца, а не само чешћи метод бушења мастер ролне кроз транскрипцију нотног записа. Ова технологија за снимање живог наступа на клавирску ролну није развијена све до 1904. Клавирске ролне су биле у континуираној масовној производњи од 1896. до 2008. године.[7][8] У предмету Врховног суда САД из 1908. године наведено је да је само 1902. било произведено између 70.000 и 75.000 механичких клавира и између 1.000.000 и 1.500.000 ролни за клавир.[9]

Референце

уреди
  1. ^ Миллард, Андре Ј., "Америца он рецорд : а хисторy оф рецордед соунд", Цамбридге ; Неw Yорк : Цамбридге Университy Пресс. . 1995. ИСБН 978-0-521-47544-0.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Адамс, Кyле (октобар 2009). „Он тхе Метрицал Тецхниqуес оф Флоw ин Рап Мусиц”. Мусиц Тхеорy Онлине. 5 (9). Приступљено 4. 4. 2014. 
  3. ^ Фоwлер, Цхарлес Б. (октобар 1967), „Тхе Мусеум оф Мусиц: А Хисторy оф Мецханицал Инструментс”, Мусиц Едуцаторс Јоурнал, МЕНЦ_ Тхе Натионал Ассоциатион фор Мусиц Едуцатион, 54 (2): 45—49, ЈСТОР 3391092, С2ЦИД 190524140, дои:10.2307/3391092 
  4. ^ Коетсиер, Теун (2001). „Он тхе прехисторy оф программабле мацхинес: мусицал аутомата, лоомс, цалцулаторс”. Мецханисм анд Мацхине Тхеорy. Елсевиер. 36 (5): 589—603. дои:10.1016/С0094-114X(01)00005-2. 
  5. ^ Митцхелл, Тхомас (2006). Росслyн Цхапел: Тхе Мусиц оф тхе Цубес. Диверсионс Боокс. ИСБН 0-9554629-0-8. 
  6. ^ „Туне инто тхе Да Винци цода”. Тхе Сцотсман. 26. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011. 
  7. ^ „Тхе Пианола Институте - Хисторy оф тхе Пианола - Пиано Плаyерс”. Пианола.орг. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017. 
  8. ^ „Тхе даy тхе мусиц диед - Неwс - Тхе Буффало Неwс”. 10. 6. 2011. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2017. 
  9. ^ Wхите-Смитх Мусиц Пуб. Цо. в. Аполло Цо.

Литература

уреди

Spoljašnje veze

уреди