Снимање и репродукција звука
Снимање и репродукција звука је електрични, механички, електронски или дигитални запис и поновно стварање звучних таласа, као што су говорни глас, певање, инструментална музика или звучни ефекти.[1] Две главне класе технологије за снимање звука су аналогно снимање и дигитално снимање.
Акустично аналогно снимање постиже се микрофонском дијафрагмом која региструје промене атмосферског притиска изазване акустичким звучним таласима и бележи их као механички приказ звучних таласа на медијуму попут фонографског снимка (у којем игла усеца бразде на снимку). Код снимања магнетном траком звучни таласи вибрирају дијафрагму микрофона и претварају се у променљиву електричну струју, која се електромагнетом претвара у променљиво магнетно поље, што омогућава приказ звука као магнетизованих подручја на пластичној траци са магнетним премазом на себи. Аналогна репродукција звука је обрнути процес, са већом мембраном звучника која узрокује промене атмосферског притиска ради формирања акустичних звучних таласа.
Дигитално снимање и репродукција претвара аналогни звучни сигнал који микрофон прихвата у дигитални облик процесом узорковања. Ово омогућава да се аудио подаци сачувају и преносе путем широког спектра медија. Дигитално снимање чува аудио као низ бинарних бројева (нула и јединица) који представљају узорке амплитуде аудио сигнала у једнаким временским интервалима, са довољном брзином узорковања да се пренесу сви звукови који се могу чути. Дигитални аудио сигнал мора бити претворен у аналогни облик током репродукције пре него што се појача и повеже са звучником за производњу звука.
Пре развоја звучних записа, постојали су механички системи, попут музичких кутија на навијање и касније, аутоматских клавирски свирачи, за кодирање и репродукцију инструменталне музике.
Рана историја
уредиДуго пре него што је звук први пут снимљен, музика је снимана — прво писаним нотним записом,[2] затим и механичким уређајима (нпр. музичке кутије на навијање, у којима механизам окреће вретено, које окида металне зупце, чиме се репродукује мелодија). Аутоматска репродукција музике сеже у 9. век, када су браћа Бану Муса измислила најранији познати механички музички инструмент, у овом случају, оргуље на хидропогон (на водени погон) које су свирале заменљивим цилиндрима. Према Чарлсу Б. Фаулеру, овај „...цилиндар са подигнутим иглицама на површини остао је основни уређај за механичку производњу и репродукцију музике све до друге половине деветнаестог века“. Браћа Бану Муса такође су измислила аутоматски свирач флауте, који је био прва програмабилна машина.[3][4]
Резбарије у капели Рослин из 1560-их могу представљати рани покушај да се сниме Хладнијеви обрасци произведени звуком у каменим приказима, иако ова теорија није поуздано доказана.[5][6]
Сајамске оргуље, развијене 1892. године, користиле су систем пресавијених хармоника бушених картонских књига. Механички пиано, који је први пут демонстриран 1876. године, користио је свитак од бушеног папира који је могао да чува дугачко музичко дело. Најсофистицираније ролне за клавир биле су „ручно свиране“, што значи да су биле дупликати мастер ролне која је направљена на специјалном клавиру, који је бушио рупе на мастеру док је извођач уживо свирао песму. Дакле, ролна је представљала снимак стварног наступа појединца, а не само чешћи метод бушења мастер ролне кроз транскрипцију нотног записа. Ова технологија за снимање живог наступа на клавирску ролну није развијена све до 1904. Клавирске ролне су биле у континуираној масовној производњи од 1896. до 2008. године.[7][8] У предмету Врховног суда САД из 1908. године наведено је да је само 1902. било произведено између 70.000 и 75.000 механичких клавира и између 1.000.000 и 1.500.000 ролни за клавир.[9]
Референце
уреди- ^ Миллард, Андре Ј., "Америца он рецорд : а хисторy оф рецордед соунд", Цамбридге ; Неw Yорк : Цамбридге Университy Пресс. . 1995. ИСБН 978-0-521-47544-0. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - ^ Адамс, Кyле (октобар 2009). „Он тхе Метрицал Тецхниqуес оф Флоw ин Рап Мусиц”. Мусиц Тхеорy Онлине. 5 (9). Приступљено 4. 4. 2014.
- ^ Фоwлер, Цхарлес Б. (октобар 1967), „Тхе Мусеум оф Мусиц: А Хисторy оф Мецханицал Инструментс”, Мусиц Едуцаторс Јоурнал, МЕНЦ_ Тхе Натионал Ассоциатион фор Мусиц Едуцатион, 54 (2): 45—49, ЈСТОР 3391092, С2ЦИД 190524140, дои:10.2307/3391092
- ^ Коетсиер, Теун (2001). „Он тхе прехисторy оф программабле мацхинес: мусицал аутомата, лоомс, цалцулаторс”. Мецханисм анд Мацхине Тхеорy. Елсевиер. 36 (5): 589—603. дои:10.1016/С0094-114X(01)00005-2.
- ^ Митцхелл, Тхомас (2006). Росслyн Цхапел: Тхе Мусиц оф тхе Цубес. Диверсионс Боокс. ИСБН 0-9554629-0-8.
- ^ „Туне инто тхе Да Винци цода”. Тхе Сцотсман. 26. 4. 2006. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 5. 11. 2011.
- ^ „Тхе Пианола Институте - Хисторy оф тхе Пианола - Пиано Плаyерс”. Пианола.орг. Архивирано из оригинала 27. 5. 2017. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Тхе даy тхе мусиц диед - Неwс - Тхе Буффало Неwс”. 10. 6. 2011. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ Wхите-Смитх Мусиц Пуб. Цо. в. Аполло Цо.
Литература
уреди- Барлоw, Санна Моррисон. Моунтаин Сингинг: тхе Сторy оф Госпел Рецордингс ин тхе Пхилиппинес. Хонг Конг: Аллианце Пресс, 1952. 352 п.
- Царсон, Б. Х.; Бурт, А. D.; Реискинд, анд Х. I., "А Рецорд Цхангер Анд Рецорд Оф Цомплементарy Десигн", РЦА Ревиеw, Јуне 1949
- Цолеман, Марк, Плаyбацк: фром тхе Вицтрола то МП3, 100 yеарс оф мусиц, мацхинес, анд монеy, Да Цапо Пресс, 2003.
- Гаисберг, Фредерицк W., "Тхе Мусиц Гоес Роунд", [Андреw Фаркас, едитор.], Неw Хавен, Аyер, 1977.
- Гелатт, Роланд. Тхе Фабулоус Пхонограпх, 1877-1977. Сецонд рев. ед., [беинг алсо тхе] Фирст Цоллиер Боокс ед., ин сериес, Соундс оф тхе Центурy. Неw Yорк: Цоллиер, 1977. 349 п., илл. . ИСБН 978-0-02-032680-9. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - Гроноw, Пекка, Фритх, Симон (2004). „Тхе Рецорд Индустрy: Тхе Гроwтх оф а Масс Медиум”. Популар Мусиц: Цритицал Цонцептс ин Медиа анд Цултурал Студиес. Псyцхологy Пресс. ИСБН 9780415299053., Популар Мусиц, Вол. 3, Продуцерс анд Маркетс (1983), пп. 53–75, Цамбридге Университy Пресс.
- Гроноw, Пекка, анд Саунио, Илпо, "Ан Интернатионал Хисторy оф тхе Рецординг Индустрy", [транслатед фром тхе Финнисх бy Цхристопхер Моселеy], Лондон ; Неw Yорк : Цасселл. . 1998. ИСБН 978-0-304-70173-5. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - Липман, Самуел,"Тхе Хоусе оф Мусиц: Арт ин ан Ера оф Институтионс", 1984. Сее тхе цхаптер он "Геттинг он Рецорд", пп. 62–75, абоут тхе еарлy рецорд индустрy анд Фред Гаисберг анд Wалтер Легге анд ФФРР (Фулл Фреqуенцy Ранге Рецординг).
- Миллард, Андре Ј., " Фром Едисон то тхе иПод", УАБ Репортер, 2005, Университy оф Алабама ат Бирмингхам.
- Милнер, Грег, Фабер & Фабер; 1 едитион (Јуне 9). Милнер, Грег (2009). "Перфецтинг Соунд Форевер: Ан Аурал Хисторy оф Рецордед Мусиц". Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-571-21165-4.. Цф. пп. 14 он Х. Ститх Беннетт анд "рецординг цонсциоуснесс".
- Моогк, Едwард Балтхасар. Ролл Бацк тхе Yеарс: Хисторy оф Цанадиан Рецордед Соунд анд Итс Легацy, Генесис то 1930. Оттаwа, Онт.: Натионал Либрарy оф Цанада, 1975. Н.Б.: Ин парт, алсо, а био-дисцограпхy; тхе хардбацк ед. цомес wитх а "пхонодисц оф хисторицал Цанадиан рецордингс" (33 1/3 р.п.м., моно., 17 цм.) тхат тхе 1980 пбк. репринт лацкс. . ИСБН 978-0-660-01382-4. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) (пбк.) - Моогк, Едитх Катхрyн. Титле Индеx то Цанадиан Wоркс Листед ин Едwард Б. Моогк'с "Ролл Бацк тхе Yеарс, Хисторy оф Цанадиан Рецордед Соунд, Генесис то 1930", ин сериес, C.А.M.L. Оццасионал Паперс, но. 1. Оттаwа, Онт.: Цанадиан Ассоциатион оф Мусиц Либрариес, 1988. Н.Б.: Титле анд форе-маттер алсо ин Френцх; супплементс тхе индеx wитхин Е. Б. Моогк'с боок. . ИСБН 978-0-9690583-3-5. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - Реад, Оливер, анд Wалтер L. Wелцх, Фром Тин Фоил то Стерео: Еволутион оф тхе Пхонограпх, Сецонд ед., Индианаполис, Инд.: Х.W. Саме & Цо., 1976. Н.Б.: Тхис ис ан хисторицал аццоунт оф тхе девелопмент оф соунд рецординг тецхнологy. . ИСБН 978-0-672-21205-5. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) пбк. - Реад, Оливер, Тхе Рецординг анд Репродуцтион оф Соунд, Индианаполис, Инд.: Х.W. Самс & Цо., 1952. Н.Б.: Тхис ис а пионееринг енгинееринг аццоунт оф соунд рецординг тецхнологy.
- "Рецординг Тецхнологy Хисторy: нотес ревисед Јулy 6, 2005, бy Стевен Сцхоенхерр" на сајту Wayback Machine (архивирано 2010-03-12), San Diego University
- St-Laurent, Gilles, "Notes on the Degradation of Sound Recordings", National Library [of Canada] News, vol. 13, no. 1 (Jan. 1991), pp. 1, 3-4.
- Weir, Bob, et al. Century of Sound: 100 Years of Recorded Sound, 1877-1977. Executive writer, Bob Weir; project staff writers, Brian Gorman, Jim Simons, Marty Melhuish. [Toronto?]: Produced by Studio 123, cop. 1977. N.B.: Published on the occasion of an exhibition commemorating the centennial of recorded sound, held at the fairground of the annual Canadian National Exhibition, Toronto, Ont., as one of the C.N.E.'s 1977 events. Without ISBN
- McWilliams, Jerry. The Preservation and Restoration of Sound Recordings. Nashville, Tenn.: American Association for State and Local History. . 1979. ISBN 978-0-910050-41-8. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Encyclopedia of Recorded Sound (2 Vols.) (2nd изд.). Routledge. 2005.
- Bennett, H. Stith, On Becoming a Rock Musician, Amherst : University of Massachusetts Press. . 1980. ISBN 0-87023-311-4. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Middleton, Richard (1990/2002). . Studying Popular Music. Philadelphia: Open University Press. 1990. ISBN 0-335-15275-9.
- Milner, Greg, Milner, Greg (9. 6. 2009). „Perfecting Sound Forever: An Aural History of Recorded Music”. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 9780571211654 https://books.google.com/books?id=KuPkMAsPDQQC. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) , Faber & Faber; 1 edition (June 9, 2009). ISBN 978-0-571-21165-4. Cf. p. 14 on H. Stith Bennett and "recording consciousness". - "Recording Technology History: notes revised July 6, 2005, by Steven Schoenherr", San Diego University (archived 2010)
- Apel, Willi (1961). The Notation of Polyphonic Music, 900–1600. Publications of the Mediaeval Academy of America, no. 38 (5th revised and with commentary изд.). Cambridge, Mass.: Mediaeval Academy of America.
- Bagley, Robert (26. 10. 2004). The Prehistory of Chinese Music Theory (Говор). Elsley Zeitlyn Lecture on Chinese Archaeology and Culture. British Academy's Autumn 2004 Lecture Programme. London: British Academy. Архивирано из оригинала 9. 6. 2008. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- Bhandarkar, D. R. (1913—1914). „28. Kudimiyamalai inscription on music”. Ур.: Konow, Sten. Epigraphia Indica. 12. стр. 226—237.
- Christensen, Thomas (2002). The Cambridge History of Western Music Theory. Cambridge and New York: Cambridge University Press.
- Chrysanthos of Madytos (1832). Theoritikón méga tís Mousikís Θεωρητικὸν μέγα τῆς Μουσικῆς [Great Theory of Music]. Tergeste: Michele Weis. Приступљено 11. 4. 2012.
- Cogan, Robert (1976). Sonic Design The Nature of Sound and Music. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13822726-8.
- Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC . foreword by Kool G. Rap. Chicago: Chicago Review Press.
- Edwards, Paul (2013). How to Rap 2: Advanced Flow and Delivery Techniques. foreword by Gift of Gab. Chicago: Chicago Review Press.
- Floros, Constantin; Moran, Neil K. (2009). The Origins of Russian Music: Introduction to the Kondakarian Notation. Frankfurt am Main etc.: Peter Lang. ISBN 9783631595534.
- Gnanadesikan, Amalia E. (2011). The Writing Revolution: Cuneiform to the Internet. John Wiley & Sons. ISBN 9781444359855. Приступљено 20. 9. 2016.
- Hall, John; Neitz, Mary Jo; Battani, Marshall (2003). Sociology on Culture. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28484-4.
- Isidore of Seville (2006). The Etymologies of Isidore of Seville (PDF). Translated with introduction and notes by Stephen A. Barney, W. J. Lewis, J. A. Beach, and Oliver Berghof, with the collaboration of Muriel Hall. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83749-1.
Spoljašnje veze
уреди- Audio Engineering Society
- Oral history of recorded sound Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2012) Interviews with practitioners in all areas of the recording industry. British Library
- History of Recorded Sound. New York Public Library
- Noise in the Groove – A podcast about the history of the phonograph, gramophone, and sound recording/reproduction.
- Audio Engineering online course Архивирано на сајту Wayback Machine (21. новембар 2008) under Creative Commons Licence
- Archival Sound Recordings Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2014) – tens of thousands of recordings showcasing audio history from 19th century wax cylinders to the present day. British Library
- International Association of Sound and Audiovisual Archives (IASA)
- Recorded Music at A History of Central Florida Podcast
- Millard, Andre, "Edison's Tone Tests and the Ideal of Perfect Reproduction", Lost and Found Sound, interview on National Public Radio.
- Sound recording needs a microphone Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2020), keep the voice low to record good voice
- Страw, Wилл; Каллманн, Хелмут; Едwард Б. Моогк. „Рецордед соунд продуцтион”. Енцyцлопедиа оф Мусиц ин Цанада. Приступљено 19. 8. 2019.