Смитсоновски институт
Smitsonovski institut (/smɪθˈsoʊniən/ SMITH-soh-NEE-ən), такође познат једноставно као Смитсонијан, група је музеја и истраживачких центера под управом владе Сједињених Држава. Он је основан 10. августа 1846, „ради повећање и ширења знања”.[1] Институција је добила име по оснивачком донатору, британском научнику Џејмсу Смитсону.[2] Он је првобитно био организован као „Национални музеј Сједињених Држава”, али је то име престало да постоји као административни ентитет 1967.[3]
 Лого | |
 Застава Смитсоновског института | |
  Лоцатион wитхин Централ Wасхингтон, D.C.  Лоцатион wитхин Централ Wасхингтон, D.C. | |
| Успостављен | Аугуст 10, 1846 |
|---|---|
| Локација | Вашингтон; Шантили (Вирџинија); Њујорк |
| Координате | 38° 53′ 20″ С; 77° 01′ 34″ З / 38.889° С; 77.026° З |
| Директор | Лони Банч, секретар Смитсонијана |
| Бебсајт | www |
Назван „државним поткровљем”[4] због еклектичне грађе од 154 милиона предмета,[2] институтових 19 музеја, 21 библиотека, девет истраживачких центара и зоолошки врт садрже историјске и архитектонске знаменитости, углавном смештене у округу Колумбија.[5] Додатни објекти налазе се у Аризони, Мериленду, Масачусетсу, Њујорку, Питсбургу, Тексасу, Вирџинији и Панами. Више од 200 институција и музеја у 45 савезних држава,[ноте 1] Порторика и Панаме су Смитсоновске придружене установе.[6][7]
Институција има 30 милиона посетилаца годишње[8], које прима без накнаде. Њен годишњи буџет износи око 1,2 милијарде долара, а две трећине долази из годишњих федералних средстава.[9] Остала финансијска средства стижу из донације институту, приватних и корпоративних доприноса, чланарина и остварених прихода од малопродаје, концесије и лиценцирања.[2] Публикације института укључују часописе Смитсонијан и Air & Space.
Оснивање
уреди
Британски научник Џејмс Смитсон (1765–1829) оставио је већи део свог богатства свом нећаку Хенрију Џејмсу Хангерфорду. Кад је Хангерфорд умро без потомака 1835. године,[10] посед је прешао у власништво „Сједињених Америчких Држава, да се формира у Вашингтону, под именом Смитсоновски институ, установа за повећање и ширење знања међу људима”, у складу са Смитсоновом опоруком.[11] Конгрес је службено прихватио наслеђе које је препуштено нацији, и овавезао се на подршку Сједињених Држава овој добротворној институцији дана 1. јула 1836. године.[12] Америчког дипломату Ричарда Раша је послао у Енглеску председник Ендру Џексон ради преузимања оставштине. Раш се вратио у августу 1838. са 105 врећа са 104.960 златника (око 500.000 долара у то време, што је еквивалентно са 11.764.000 долара 2018. године).[13][14]
Девелопмент
уредиИако је први секретар Смитсонијана, Џозеф Хенри, желео да институт буде центар за научно истраживање,[15] он је такође постао отпремиште различитих збирки владе у Вашингтону и Сједињеним Државама.[16] Истраживачка експедиција Сједињених Држава Америчке морнарице опловила је глобус између 1838. и 1842. године.[17] Путовањем су прикупљене хиљаде узорака животиња, хербаријум од 50.000 узорака биљака и разнолике шкољке и минерали, тропске птице, тегле с морском водом и етнографски артефакти из Јужног Тихог океана.[17] Ови узорци и артефакти постали су део Смитсоновских колекција,[18] као и они прикупљени у неколико војних и цивилних истраживања Америчког запада, укључујући премеравање мексичке границе и премеравања Пацифичке железнице, током којих су прикушљени многи индијански артефакти и узорци природне историје.[19]
Године 1846, регенти су развили план за посматрање временских прилика; 1847. године додељен је новац за метеоролошка истраживања.[20] Институција је постала магнет за младе научнике од 1857. до 1866, који су формирали групу под називом Мегатеријум клуб.[21] Смитсонијан је одиграо критичну улогу као америчка партнерска институција у раним билатералним научним разменама са Академијом наука Кубе.[22]
Напомене
уреди- ^ Државе без Смитсонијевих подружница: Ајдахо, Њу Хемпшир, Њу Џерзи, Северна Дакота, Јута.
Референце
уреди- ^ Барлоw, Wиллиам (1847). Тхе Смитхсониан Институтион, "фор тхе Инцреасе анд Диффусион оф Кноwледге Амонг Мен": Ан Аддресс он тхе Дутиес оф Говернмент, ин Референце Цхиефлy то Публиц Инструцтион : wитх тхе Оутлинес оф а План фор тхе Апплицатион оф тхе Смитхсониан Фунд то тхат Објецт. Б.Р. Барлоw.
- ^ а б в „Абоут Ус”. Смитхсониан. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Смитхсониан Хисторy > Натионал Мусеум оф Америцан Хисторy”. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 23. 6. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2013.
- ^ Кернан, Мицхаел (новембар 1997). „А Реал Натион'с Аттиц”. Смитхсониан. Смитхсониан Институтион.
- ^ Леаф, Јессе (13. 3. 2007). Тхе Еверyтхинг Фамилy Гуиде То Wасхингтон D.C.: Алл тхе Бест Хотелс, Рестаурантс, Ситес, анд Аттрацтионс. Еверyтхинг Боокс. ИСБН 978-1-4405-2411-0.:57
- ^ Курин, Рицхард (29. 10. 2013). Тхе Смитхсониан'с Хисторy оф Америца ин 101 Објецтс Делуxе. Пенгуин. ИСБН 978-0-698-15520-6.
- ^ „Смитхсониан Аффилиатионс”. Смитхсониан Аффилиатионс. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ „Виситор Статистицс”. Неwсдеск: Неwсроом оф тхе Смитхсониан. Смитхсониан Институтион. 31. 5. 2013. Архивирано из оригинала 08. 02. 2014. г. Приступљено 26. 7. 2014.
- ^ „Будгет / Федерал Аппроприатионс”. Смитхсониан Дасхбоард. Смитхсониан Институтион. 2015. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 8. 3. 2017.
- ^ Гооде, Георге Броwн (1897). Тхе Смитхсониан Институтион, 1846–1896, Тхе Хисторy оф Итс Фирст Халф Центурy. Wасхингтон, D.C.: Де Винне Пресс. стр. 25. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г.
- ^ „Јамес Смитхсон – Фоундер оф тхе Смитхсониан, Ласт Wилл анд Тестамент”. Смитхсониан Сцрапбоок: Леттерс, Диариес анд Пхотограпхс фром тхе Смитхсониан Арцхивес. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ „Фоундинг оф тхе Смитхсониан Институтион”. Фацт Схеетс, Смитхсониан Неwсдеск. Смитхсониан Институтион. Архивирано из оригинала 1. 9. 2012. г. Приступљено 4. 10. 2012.
- ^ Хеатхер Еwинг, Тхе Лост Wорлд оф Јамес Смитхсон: Сциенце, Револутион, анд тхе Биртх оф тхе Смитхсониан, пп. 323–24, 330, 409. Еwинг нотес тхат ит wоулд бе тхе еqуивалент оф овер $10 миллион тодаy, усинг оне индеx, бут усинг а пер-цапита схаре оф ГДП, ит wоулд бе тхе еqуивалент оф овер $220 миллион. Ит wас цлосе то тхе тотал оф Харвард Университy'с ендоwмент ат тхат поинт, wхицх хад аццумулатед фор неарлy 200 yеарс бy тхе 1830с анд wас нот тхе ресулт оф а сингле гифт, ас Смитхсон'с wас.
- ^ Оттесен, Цароле (2011). А Гуиде то Смитхсониан Гарденс
. Смитхсониан Боокс. стр. 13. ИСБН 978-1-58834-300-0.
- ^ Оросз, Јоел Ј. (28. 6. 2002). Цураторс анд Цултуре: Тхе Мусеум Мовемент ин Америца, 1740-1870. Университy оф Алабама Пресс. ИСБН 978-0-8173-1204-6.:155
- ^ Оросз, Јоел Ј. (28. 6. 2002). Цураторс анд Цултуре: Тхе Мусеум Мовемент ин Америца, 1740-1870. Университy оф Алабама Пресс. ИСБН 978-0-8173-1204-6.:157
- ^ а б Бенсон, Кеитх Роднеy; Рехбоцк, Пхилип Ф. (2002). Оцеанограпхиц Хисторy: Тхе Пацифиц анд Беyонд. Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 978-0-295-98239-7.:532
- ^ Адлер, Антонy (1. 5. 2011). „Фром тхе Пацифиц то тхе Патент Оффице: Тхе УС Еxплоринг Еxпедитион анд тхе оригинс оф Америца'с фирст натионал мусеум”. Јоурнал оф тхе Хисторy оф Цоллецтионс. 23 (1): 49—74. ИССН 0954-6650. дои:10.1093/јхц/фхq002.
- ^ Баирд, С.Ф.; Еморy, W.Х. Репорт он тхе Унитед Статес анд Меxицан боундарy сурвеy. Рипол Классик. ИСБН 978-5-88160-802-6.:13
- ^ Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Смитхсониан Институтион”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Меррилл, Марлене Деахл (1999). Yеллоwстоне анд тхе Греат Wест: Јоурналс, Леттерс, анд Имагес фром тхе 1871 Хаyден Еxпедитион. Линцолн: Университy оф Небраска Пресс. стр. 220. ИСБН 9780803231481. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2016.
- ^ Пастрана, Сергио Јорге. „Буилдинг а Ластинг Цуба-У.С. Бридге тхроугх Сциенце”. Сциенце & Дипломацy. Сциенце & Дипломацy. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 23. 12. 2019.
Литература
уреди- Нина Бурлеигх, Странгер анд тхе Статесман: Јамес Смитхсон, Јохн Qуинцy Адамс, анд тхе Макинг оф Америца'с Греатест Мусеум, Тхе Смитхсониан. Неw Yорк: ХарперЦоллинс, 2003.
- Хеатхер Еwинг, Тхе Лост Wорлд оф Јамес Смитхсон: Сциенце, Револутион, анд тхе Биртх оф тхе Смитхсониан. Блоомсбурy, 2007.
- Унитед Статес. Цонгресс. Хоусе оф Репресентативес. Цоллецтионс Стеwардсхип ат тхе Смитхсониан: Хеаринг бефоре тхе Цоммиттее он Хоусе Администратион, Хоусе оф Репресентативес, Оне Хундред Тхиртеентх Цонгресс, Фирст Сессион. Wасхингтон, D.C.: У.С. Говернмент Принтинг Оффице, 2013.
- Wиллиам С. Wалкер, А Ливинг Еxхибитион: Тхе Смитхсониан анд тхе Трансформатион оф тхе Универсал Мусеум. Амхерст, МА: Университy оф Массацхусеттс Пресс, 2013.
- Гунтер, Анн Цлyбурн (2002). А Цоллецтор'с Јоурнеy: Цхарлес Ланг Фреер анд Егyпт. Фреер Галлерy оф Арт, Смитхсониан Институтион, Артхур M. Сацклер Галлерy. ИСБН 978-1-85759-297-9.:96
- Фортиер, Алисон (6. 5. 2014). А Хисторy Ловер'с Гуиде то Wасхингтон, D.C.: Десигнед фор Демоцрацy. Тхе Хисторy Пресс. ИСБН 978-1-62585-064-5.:110
- Моеллер, Герард Мартин; Фелдблyум, Борис (2012). АИА Гуиде то тхе Арцхитецтуре оф Wасхингтон, D.C. Балтиморе, Мд.: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 78. ИСБН 9781421402697.
- Басс, Холлy (2006). „Цамилле Акеју: Неw Дирецтор Сеекс то Рејувенате Анацостиа Мусеум”. Црисис: 37—39. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- Оехсер, Паул Х. (1970). Тхе Смитхсониан Институтион. Неw Yорк: Праегер Публисхерс. стр. 10. ИСБН 9788989456582. Архивирано из оригинала 03. 01. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- A brief history of the U.S. National Museum/National Museum of Natural History Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2016)
- „Анацостиа Цоммунитy Мусеум”. Смитхсониан Мусеумс. Смитхсониан Институтион Арцхивес. Архивирано из оригинала 18. 04. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- Yардлеy, Wиллиам. „Ренwицк Галлерy оф тхе Смитхсониан Америцан Арт Мусеум”. Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала 12. 2. 2011. г. Приступљено 18. 7. 2013.
