Ренински инхибитор
Ренински инхибитори су група лекова који се првенствено користе у третману есенцијалне хипертензије (високог крвног притиска).
| Ренински инхибитор | |
|---|---|
| Класа лека | |
 | |
| Идентификатори класе | |
| Употреба | Хипертензија |
| АТЦ код | Ц09XА |
| Биолошки циљ | Ренин |
| Клинички подаци | |
| Другс.цом | инхибитори.хтмл Класе лекова |
| На Википодацима | |
Ови лекови инхибирају први корак, који ограничава брзину хемијске реакције, ренин-ангиотензин-алдостеронског система (РААС), конверзију ангиотензиногена у ангиотензин I. Од 1970-тих, научници покушавају да развију потентне инхибиторе са добром оралном биорасположивошћу.[2][3] Тај процес је био тегобан и трајао је око три деценије. Прва и друга генерација лекова су имале проблема са слабом биорасположивошћу и недовољном потенцијом. Трећа генерација једињења су непептидни ренински инхибитори који имају добру оралну биорасположивост и довољну потентност за клиничку примену. Први лек ове класе је био алискирен, који је одобрен за употребу 2007.[2]
Референце
уреди- ^ Градман АХ, Сцхмиедер РЕ, Линс РЛ, Нуссбергер Ј, Цхианг Y, Бедигиан МП (2005). „Алискирен, а новел ораллy еффецтиве ренин инхибитор, провидес досе-депендент антихyпертенсиве еффицацy анд плацебо-лике толерабилитy ин хyпертенсиве патиентс”. Цирцулатион. 111 (8): 1012—8. ПМИД 15723979. дои:10.1161/01.ЦИР.0000156466.02908.ЕД.
- ^ а б Јенсен, C.; Херолд, П.; Бруннер, Х. Р. (2008). „Алискирен: Тхе фирст ренин инхибитор фор цлиницал треатмент”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy. 7 (5): 399—410. ПМИД 18340340. дои:10.1038/нрд2550.
- ^ Гросс, Ф.; Лазар, Ј.; Ортх, Х. (1972). „Инхибитион оф тхе ренин-ангиотенсиноген реацтион бy пепстатин”. Сциенце. 175 (22): 656. ПМИД 4109853. дои:10.1126/сциенце.175.4022.656.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди
- Renin inhibitor aliskiren leads to dose-dependent blood pressure reductions Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2011)