Ратни слон

Ратни слон је слон који је трениран и вођен од стране људи. Њихова главна сврха била је пробијање ратних линија и плашење непријатеља.

Ратни слонови су били главни елемент великих борби у току средњег века али њихово коришћење је смањено током раног новог века услед ширења ватреног оружја. Али је њихово коришћење у борби настављено у неким деловима света попут Тајланда и Виетнама до 19. века.^[1]^[2]

Дресирање

Приказ из 17. века митолошког рата Ланке из древног индијског епа Рамајана, на коме се виде ратни слонови.

Јахач, дресер или чувар слонова се зове махаут.^[3]^[4] Махаути су одговорни за хватање и руковање слоновима. Да би то постигли, они користе металне ланце и специјализирану куку звану анкус или слоновски год. Према Чанакјевом запису у Арташастри, прво би махаут морао да навикне слона да буде вођен.^[5] Слон би морао да научи како да подигнесвоје ноге да би помогао јахачу да се попне. Затим се слонови уче да трче и маневришу око препрека и да се крећу у формацији.^[5] Ти слонови би били способни да науче како да систематски газе и нападају непријатеље.

Прва припитомљена слоновска врста је био азијски слон, који је кориштен за пољопривредне сврхе. Припитомљавање слонова – не потпуна доместикација, пошто су они још увек хватани у дивљини, уместо да се узгајају у заточеништву – се претпоставља да је започета на три различита места. Најстарија евиденција потиче из цивилизације долине Инда, из периода око 4500. п. н. е..^[6] Археолошка евиденција за присуство дивљих слонова у долини Жуте реке током периода династије Шанг (1600–1100. п. н. е.) указује на то да су слонови такође кориштени у ратовању.^[7] Популације дивљих слонова у Месопотамији и Кини су брзо опале услед дефорестације и раста љуске популације: до ц. 850. п. н. е. месопотамијски слонови су били изумрли, и до ц. 500. п. н. е. кинески слонови су имали озбиљно умањене популације и ограничени на области далеко на југ од Жуте реке.

Хватање слонова из дивљине и даље је био тежак задатак, али неопходан с обзиром на тешкоће узгоја у заточеништву и дуго време потребно да слон достигне довољну зрелост да се укључи у битку. Шездесетогодишњи ратни слонови увек су се сматрали најпогоднијим за борбену службу, а поклони слонова овог доба сматрали су се посебно издашним.^[8] У данашње време се сматра да је слон на свом врхунцу способности и снаге у старостном опсегу 25 до 40. Мада се, чак и слонови стари 80 година користе у лову на тигрове, јер су дисциплинованији и искуснији.^[8]^{‍:п. 81}

Средњи век

Романичка слика ратног слона. Шпанија, 11. век

Кушанско царство је освојило већи део северне Индије. Царство је усвојило ратне слонове када је регрутовало трупе док су се ширили на Индијски потконтинент. Вајавеј описује како је становништво источне Индије јахало слонове у битку, али тренутно пружају војну службу и порезе Јуџима (Кушанима). Хоу Ханшу додатно описује Кушане како стичу богатства укључујући слонове као део својих освајања. Цар Канишка је окупио велику војску од својих поданичких народа, укључујући слонове из Индије. Планирао је да нападне Таримска краљевства и послао је претходницу индијских трупа предвођених белим слоновима. Међутим, када су прешли Памирске планине, слонови и коњи у претходници нису били вољни да напредују. За Канишку се тада каже да је имао верско откривење и одбацио насиље.^[9]

Царство Гупта показало је широку употребу слонова у рату и значајно се проширило под владавином Самудрагупте. Локални одреди од којих се сваки састојао од једног слона, једне кочије, три наоружана коњаника и пет пешака штитили су гуптска села од препада и побуна. У време рата, одреди су се удруживали да би формирали моћну краљевску војску. Царство Гупта је запошљавало 'Махапилупатија', позицију официра задуженог за слонове. Цареви као што је Кумарагупта ковали су новчиће са приказаним јахачима слонова и ловаца на лавове.^[10]

Харша је успоставио хегемонију над већим делом северне Индије. Харшачарита коју је саставио Банабату описује војску под Харшином влашћу. Слично Гупта царству, његова војска се састојала од пешадије, коњице и слонова. Харша је добио ратне слонове као данак и поклоне од вазала. Неке слонове су такође набавили шумари из џунгле. Слонови су додатно узимани из поражених војски. Бана додатно описује исхрану слонова, бележећи да је сваки конзумирао по 600 фунти сточне хране која се састојала од дрвећа са мангом и шећерном трском.^[11]

Династија Чола и Западно царство Чалукја одржавали су велики број ратних слонова у 11. и 12. веку.^[12] Ратни слонови из династије Чола носили су на својим леђима борбене куле које су биле испуњене војницима који су пуцали на велике удаљености.^[13] Војска царства Пала је била позната по свом огромном корпусу слонова, са проценама у распону од 5.000 до 50.000.^[14]

Газнавиди су били први међу исламским династијама који су укључили ратне слонове у своје тактичке теорије. Такође су користили велики број слонова у својим биткама. Газнавиди су своје слонове стекли као данак од хиндуистичких принчева и као ратну пљачку. Извори обично наводе број ухваћених звери, а они су често били на стотине, као што је 350 из Кануја и 185 из Махабана 409/1018-19, и 580 из Ража Ганд у 410/1019-20. Утби бележи да је експедиција Танесар 405/1014-15 била изазвана Махмадовом жељом да добије неке од специјалне расе слонова Шри Ланке који су одлични у ратним дејствима.^[15]

Краљ Раџасинг I је опседао португалску тврђаву у Коломбу, Шри Ланка, 1558. године са војском која је имала 2.200 слонова, коришћених за логистику и опсаде.^[16] Шриланчани су наставили своју поносну традицију у хватању и обуци слонова из давнина. Службеник задужен за краљевске штале, укључујући хватање слонова, звао се Гаџанајаки Нилам,^[16] док је положај Куруве Лекам контролисао Куруве или слоновско особље.^[16] Обука ратних слонова била је дужност клана Куруве који је дошао под свој Мухандирам, административно место Шри Ланке.

Референце

^ Цхакрварти, П. Тхе Арт оф Wар ин Анциент Индиа, (2003).
^ Цхарлес, Мицхаел Б. "Тхе Рисе оф тхе Сассаниан Елепхант Цорпс: Елепхантс анд тхе Латер Роман Емпире", Ираница Антиqуа 42 (2007) 301-346.
^ Цхинноцк, Е. Ј. Тхе Анабасис оф Алеxандер: Тхе Баттле оф Гаугамела бy Арриан (транс).
^ Махоут". Абсолуте Елепхант Информатион Енцyцлопедиа. http://www.elephant.se/mahout.php Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2016)
^ ^а ^б Kenoyer, Jonathan M.; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195222432.
^ „History Of The Domestication Of Animal”. Historyworld.net. Приступљено 21. 05. 2018.
^ Schafer 1957, стр. 289-290.
^ ^а ^б Singh, Sarva Daman (1989). Ancient Indian Warfare: With Special Reference to the Vedic Period (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. стр. 80. ISBN 9788120804869.
^ McLaughlin, Raoul (11. 11. 2016). The Roman Empire and the Silk Routes: The Ancient World Economy and the Empires of Parthia, Central Asia and Han China. Pen and Sword. стр. 80—. ISBN 978-1-4738-8982-8.
^ Mookerji, Radhakumud (1973). The Gupta Empire (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120800892.
^ Roy, Kaushik (2012). Hinduism and the Ethics of Warfare in South Asia: From Antiquity to the Present (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-57684-0.
^ Barua, Pradeep. The State at War in South Asia. стр. 18.
^ Barua, Pradeep. The State at War in South Asia. стр. 18.
^ „Elephants In Ancient Indian Warfare”. World History Encyclopedia. Приступљено 2018-10-13.
^ Bosworth, C E, ур. (1963). War Elephants. The Ghaznivids:Their Empire in Afghanistan and Iran. Edinburgh University Press. стр. 115—116.
^ ^а ^б ^в „Elephants in Sri Lankan History and Culture”. Artsrilanka.org. Архивирано из оригинала 27. 08. 2012. г. Приступљено 2012-08-13.

Literatura

Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
Chakrvarti, P. (2003). The Art of War in Ancient India. .
Charles, Michael B. "The Rise of the Sassanian Elephant Corps: Elephants and the Later Roman Empire", Iranica Antiqua 42 (2007) 301-346.
Chinnock, E. J. (1884). The Anabasis of Alexander: The Battle of Gaugamela by Arrian. . (trans).
Davis, Paul K. 100 Decisive Battles from Ancient Times to the Present: The World's Major Battles and How They Shaped History. (1999)
Ebrey, Patricia Buckley, Anne Walthall, James Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History. ISBN 978-0-618-13384-0. . Boston: Houghton Mifflin Company. .
Fox, Robin L. Alexander the Great, Penguin. 2004. ISBN 978-0-14-102076-1..
Голдwортхy, Адриан Тхе Фалл оф Цартхаге: Тхе Пуниц Wарс 265-146 БЦ, Орион. 2003. ISBN 978-0-304-36642-2..
Gowers, William "The African Elephant in Warfare," African Affairs, Vol. 46 No. 182.
Jayawardhene, Jayantha (1994). Elephant in Sri Lanka. .
Joregensen, Christer, Eric Niderost and Rob S. Rice. Fighting Techniques of the Oriental World. . Amber Books (2008).
Keegan, John A History of Warfare, Pimlico. 1993. ISBN 978-0-679-73082-8..
Кистлер, Јохн M. (2006). Wар Елепхантс. Wестпорт, ЦТ: Праегер. .
Носсов, Константин (2008). Wар Елепхантс. ИСБН 978-1-84603-268-4. .
Пеерс, C.Ј. (2006), Солдиерс оф тхе Драгон: Цхинесе Армиес 1500 БЦ - АД 1840, Оспреy Публисхинг Лтд
Ранце, Пхилип, "Елепхантс ин Wарфаре ин Лате Антиqуитy", Ацта Антиqуа Ацадемиае Сциентиарум Хунгарицае 43 (2003) 355-384.
Ранце, Пхилип, "Ханнибал, Елепхантс анд Турретс ин Суда Θ 438 [Полyбиус Фр. 162Б] – Ан Унидентифиед Фрагмент оф Диодорус", Цлассицал Qуартерлy 59.1 (2009) 91-111.
Раwлинсон, Георге. Тхе Севен Греат Монарцхиес оф тхе Анциент Еастерн Wорлд: Тхе Севентх Монарцхy: Хисторy оф тхе Сассаниан ор Неw Персиан Емпире. ИСБН 978-1-4286-4792-3. . (1885; репринт 2007). .
Саид, Едwард Ориенталисм. 1978. ISBN 978-0-394-74067-6..
Sankalia, H.D., (1991). Ramayana: Myth or Reality. . New Delhi (1963).
Schafer, Edward H. "War Elephants in Ancient and Medieval China," Oriens (Volume 10, Number 2, 1957): 289–291.
Scullard, H., "Hannibal's elephants", Numismatic Chronicle (ser. 6) 8 (1948) 158-68
Scullard, H. H (1974). The Elephant in the Greek and Roman World. London. ISBN 978-0-500-40025-8. .
Sun, Laichen. "Chinese Military Technology and Dai Viet: c. 1390-1497", Asia Research Institute Working Paper Series No. 11, Asia Research Institute, Singapore (2003).
White, Horace (ed) Appian, The Foreign Wars (1899).
Mus, Paul (1929). „Etudes indiennes et indochinoises, III. Les balistes du Bàyon”. Bulletin de l'École française d'Extrême-Orient. 29 (1): 331—341. doi:10.3406/befeo.1929.3243.
Jacq-Hergoualc'h, Michel (2007). The Armies of Angkor: Military Structure and Weaponry of the Khmers (на језику: енглески). Orchid Press. ISBN 978-974-524-096-4.
Mus, Paul (1929). „Etudes indiennes et indochinoises, III. Les balistes du Bàyon”. Bulletin de l'École française d'Extrême-Orient. 29 (1): 333. doi:10.3406/befeo.1929.3243.
Groslier, George (1921). Recherches sur les Cambodgiens d'aprés les textes et les monuments depuis les premiers siècles de notre ére;. Duke University Libraries. Paris, A. Challamel. стр. 90.
Jacq-Hergoualc'h, Michel (2007). The Armies of Angkor: Military Structure and Weaponry of the Khmers (на језику: енглески). Orchid Press. стр. 27. ISBN 978-974-524-096-4.
Maspero, Georges (1910). „Le royaume de Champa”. T'oung Pao. 11 (1): 125—136. ISSN 0082-5433. JSTOR 4526131. doi:10.1163/156853210X00036.
Nicolle, David (1996). Sassanian Armies : the Iranian empire early 3rd to mid-7th centuries AD. Montvert. ISBN 1-874101-08-6.
Rance, Philip (2003). „Elephants in Warfare in Late Antiquity”. Acta Antiqua Academiae Scientiarum Hungaricae. 43 (3–4): 355—384. doi:10.1556/aant.43.2003.3-4.10.
Wilcox, Peter (2001). Rome's Enemies 3: Parthians and Sassanid Persians. Osprey. ISBN 0-85045-688-6.

Spoljašnje veze

Elephants in Sri Lankan History and Culture
Audio interview with John Kistler on war elephants
Elephant mystery at ancient Syrian battle solved
25 Things You Might Not Know About Elephants Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2022)
War Elephants: The Military ‘Tanks’ of the Ancient World

[1] Цхакрварти, П. Тхе Арт оф Wар ин Анциент Индиа, (2003).

[2] Цхарлес, Мицхаел Б. "Тхе Рисе оф тхе Сассаниан Елепхант Цорпс: Елепхантс анд тхе Латер Роман Емпире", Ираница Антиqуа 42 (2007) 301-346.

[3] Цхинноцк, Е. Ј. Тхе Анабасис оф Алеxандер: Тхе Баттле оф Гаугамела бy Арриан (транс).

[4] Махоут". Абсолуте Елепхант Информатион Енцyцлопедиа. http://www.elephant.se/mahout.php Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2016)

[:1-5] а ^б Kenoyer, Jonathan M.; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195222432.

[6] „History Of The Domestication Of Animal”. Historyworld.net. Приступљено 21. 05. 2018.

[FOOTNOTESchafer1957289-290-7] Schafer 1957, стр. 289-290.

[:2-8] а ^б Singh, Sarva Daman (1989). Ancient Indian Warfare: With Special Reference to the Vedic Period (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. стр. 80. ISBN 9788120804869.

[McLaughlin2016-9] McLaughlin, Raoul (11. 11. 2016). The Roman Empire and the Silk Routes: The Ancient World Economy and the Empires of Parthia, Central Asia and Han China. Pen and Sword. стр. 80—. ISBN 978-1-4738-8982-8.

[10] Mookerji, Radhakumud (1973). The Gupta Empire (на језику: енглески). Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120800892.

[11] Roy, Kaushik (2012). Hinduism and the Ethics of Warfare in South Asia: From Antiquity to the Present (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-57684-0.

[12] Barua, Pradeep. The State at War in South Asia. стр. 18.

[13] Barua, Pradeep. The State at War in South Asia. стр. 18.

[14] „Elephants In Ancient Indian Warfare”. World History Encyclopedia. Приступљено 2018-10-13.

[15] Bosworth, C E, ур. (1963). War Elephants. The Ghaznivids:Their Empire in Afghanistan and Iran. Edinburgh University Press. стр. 115—116.

[artsrilanka.org2-16] а ^б ^в „Elephants in Sri Lankan History and Culture”. Artsrilanka.org. Архивирано из оригинала 27. 08. 2012. г. Приступљено 2012-08-13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]