Отров деобеног вретена
Отров деобеног вретена је отров који омета ћелијску деобу путем утицаја на протеинске нити које повезују центромерне регионе хромозома. Отрови деобеног вретена заустављају продукцију нових ћелија прекидањем митозне фазе ћелијске деобе на контролном месту вретенске конструкције. Нажалост, мада постоје бројни и разноврсни отрови овог типа, они нису 100% ефективни у елиминацији тумора.[1]
Иако нису 100% ефективни, они су у знатној мери терапеутски делотворни у више типова хемотерапеутких третмана. Деобно вретено се састоји од микротубула (полимеризованог тубулина) и регулаторних протеина. Вретено раздваја хромозоме током репликације. Поједина једињења која утичу на деобена вретена налазе примену у сузбијању чврстих тумора и хематолошких малигнитета. Две специфичне фамилије антимитотичких агенса, винка алкалоиди и таксани, ометају ћелијску деобу агитацијом динамике микротубула. Винка алкалоиди делују путем инхибиције полимеризације тубулина у микротубуле, што доводи до Г2/M заустављања током ћелијског циклуса и евентуално ћелијске смрти. У контрасту с тим, таксани заустављају митотички ћелијски циклус стабилизацијом микротубула, тако да не долази до деполимеризације. Мада постоје бројни други протеини вретена који потенцијално могу да буду мета хемотерапеутских лекова, агенси тубулинског везивања су једини тип који је у клиничкој употреби. Агенси који утичу на моторни протеин кинезин су у ступњу клиничких испитивања.[2]
Паклитаксел делује тако што напада тубулин унутар постојећих микротубула, и затим стабилизује полимер.
Референце
уреди- ^ Wood KW, Cornwell WD, Jackson JR. (2001) Past and future of the mitotic spindle as an oncology target. Curr Opin Pharmacol 1:370–377. [PubMed]
- ^ Noelle S. Williams, Anthony W. G. Burgett, Ashley S. Atkins, Xiaodong Wang, Patrick G. Harran, and Steven L. McKnight. Proc Natl Acad Sci U S A. 2007 February 13; 104(7): 2074–2079.