Lavandula

Лаванда
	Цвет лаванде
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Ламиалес
Породица:	Ламиацеае
Потпородица:	Непетоидеае
Племе:	Оцимеае
Род:	Лавандула; L.
Типска врста
	Lavandula spica; L.
Синоними
	Stoechas Mill.; Fabricia Adans.; Styphonia Medik.; Chaetostachys Benth.; Sabaudia Buscal. & Muschl.; Plectranthus mona lavender; Isinia Rech.f.;

Lavandula (уобичајено име лаванда) род је са 47 познатих врста цветајућих биљки у наниној породици, Lamiaceae. Овај род потиче из Старог света и расте се од Зеленортских Острва и Канарских Острва, Европе преко северне и источне Африке, Медитерана, југозападне Азије, Кине (Plectranthus mona lavender) до југоисточне Индије.^[2] Многи чланови овог рода се екстензивно култивирају у пределима умерене климе као украсне биљке за баштенску и пејзажну примену, за употребу као кулинарско биље, и исто тако комерцијално за екстракцију етеричних уља.^[3] Најшире култивирана врста, Lavandula angustifolia, се често назива лаванда, и постоји боја која је названа по нијанси цвета ове врсте.

Опис

Овај род обухвата једногодишње или кратковећне зељасте вишегодишње биљке, и грмасте вишегодишње, полужбунасте или мале жбунове.^[4] Облик листа се разликује широм рода. Они су једноставни код чешће култивираних врста; код других врста они су пернато назубљени, или перјасти, понекад вишеструко расцепкани и сецирани. Код већине врста листови су покривени финим длачицама или индументумом, који нормално садржи етерична уља.^[4]

Цветови су груписани у квргама, причвршћени на шибљикама које се издижу изнад лишћа, а које код појединих врста могу да буду разгранате. Неке врсте производе обојене листиће у творном ткиву. Цветови могу да буду плави, љубичасти или лила код дивљих врста, повремено тамно љубичасти или жућкасти. Чашица је цеваста. Круница је исто тако цеваста, обично са пет режњева (горња усна је често расцепљена, а доња усна има две пукотине).^[4]^[5]

Лавандино уље

Ова биљка се комерцијално узгаја углавном ради продукције етеричног уља од лаванде. Оно има антисептичка^[6]^[7] и антиинфламаторна^[8] својства, и може се користити као природни репелант комараца.^[9] Ови екстракти се исто тако користе као мириси за купке.

Енглеска лаванда (Lavandula angustifolia) даје етерично уље са слатким тоновима, и може се користити у балзамима, мелемима, парфемима, козметици, и топикалним применама. Lavandula × intermedia, такође позната као лавандин или холандска лаванда, даје слично етерично уље, али са високим нивоима терпена укључујући камфор, што додаје оштрији тон мирисима.

Лавандини Lavandula × intermedia су класа хибрида врста L. angustifolia и L. latifolia.^[10] Ови лавандини се широко користе за комерцијалне сврхе, јер су њихови цветови већи него код енглеске лаванде и ове биљке се лакше жању, мада неки сматрају да је лавандинско уље нижег квалита него уље енглеског лавендера, те да парфеми имау мање слатке тонове.^[11]

Истраживања

Гране лавендера у продаји, намењене одбијању инсеката.

Главни састојци лавандиног уља су линалоол (26%) и Кариофилен (8%).^[12] Ово етерично уље се користило у болницама током Првог светског рата.^[13]

Лавандино уље се изучава ради његове могуће примене у олакшавању анксиозности и поремећаја сна.^[14] Знатна клиничка истраживања генерално нису била спроведена, тако да се не може извести закључак о корисности лавандиног уља у третману анксиозности.^[15]

Хербализам

Немачки научни одбор за традиционалну медицину, Комисија Е, известио је о употреби цвета лаванде у траварској пракси, укључујући његову примену за ноћни немир или несаницу, гастрокардијални синдром, интестиналну нелагодност, и кардиоваскуларне болести, између осталих.^[16]

Здравствене мере

Амерички Национални институти за здравље (НИХ) наводе да се лаванда сматра вероватно безбедним у прехрамбеним количинама и да је вероватно безбедна у медицинским количинама. НИХ не препоручује употребу лаванде током трудноће или дојења, због недовољног познавања ефеката. Они препоручују опрез при употреби лавандиног уља на дечацима због могућег хормонског учинка, што може да доведе до гинекомастије^[17]^[18], и наводе да лаванда може да узрокује иритацију коже и да буде отровна ако се конзумира путем уста.^[19]

Један преглед из 2005. године о лавандином уљу наводи: „Лаванда се традиционално сматрала 'безбедним' уљем и, мада је недавно објављено да су лавандино уље, и његов главни конституент линалил ацетат, токсични за ћелије људске коже ин витро, контактни дерматитис узрокван лавандиним уљем се веома ретко јавља.”^[20] Постоје два извештаја са укупно шест случајева гинекомастије код препубертетских дечака који су били топикално изложени лавандином етеричном уљу.^[21]^[22]

Једна студија из 2007. године је испитала однос између разних мириса и фотосензитивности. Они наводе да је познато да лаванда „изазива кожне фототоксичне реакције”, али да не индукује фотохемолизу.^[23]

Таксономска табела

Различити култивари лаванде на пољу у Сноусхилу, Котсводс.

Поље лавендера у Каршалтону, Лондонска општина Сатон.

Поље у Хичину, Енглеска, УК

Следећа табела је базирана на класификацији Апсона и Андруса, 2004.

I. Подрод Lavendula Upson & S.Andrews subgen. nov.

i. Секција Lavandula (3 врсте)

Lavandula angustifolia Mill.

subsp. angustifolia из Каталоније и Пиринеја.

subsp. pyrenaica из југоисточне Француске и суседних области Италије.

Lavandula latifolia Medik – пореклом из средишње и источне Шпаније, јужне Француске, северне Италије.
Lavandula lanata Boiss. – пореклом из јужне Шпаније.

Хибриди

Lavandula × chaytorae Upson & S. Andrews nothosp. nov. (L. angustifolia subsp. angustifolia × L. lanata )
Lavandula × intermedia Emeric ex Loisel. (L. angustifolia subsp. angustifolia × L. latifolia )

ii. Section Dentatae Suarez-Cerv. & Seoane-Camba (1 врста)

Лавандула дентата L. из источне Шпаније, северног Алжира и Марока, југозападног Марока.

var. dentata (rosea, albiflora), candicans (persicina) [Batt.]

iii. Section Stoechas Ging. (3 врсте)

Lavandula stoechas L.

subsp. stoechas претежно из обалских подручја источне Шпаније, јужне Француске, западне Италије, Грчке, Бугарске, Медитеранске Турске, Левантске обале и већине медитеранских острва.

subspp. luisieri пореклом из обалске и унутрашње Португалије и суседне Шпаније.

Lavandula pedunculata Mill.(Cav.)

subsp. pedunculata – Шпанија и Португалија.

subsp. cariensis – из западне Турске и јужне Бугарске.

subsp. atlantica – из планинског Марока.

subsp. lusitanica – јужна Португалија и југозападна Шпанија.

subsp. sampaiana – из Португалије и југозападне Шпаније.

Lavandula viridis L'Her. – пореклом из југозападне Шпаније, јужне Португалије, а вероватно и из Мадеире.

Интерсекциони хибриди (Dentatae и Lavendula)

Lavandula × heterophylla Viv. (L. dentata × L. latifolia )
Lavandula × allardii
Lavandula × ginginsii Upson & S. Andrews nothosp. nov. (L. dentata × L. lanata )

II. Подрод Fabricia (Adams.) Upson & S. Andrews, comb.nov.

iv. Section Pterostoechas Ging. (16 врста)

Lavandula multifida L. – потиче из широког опсега, укључујући Мароко, јужну Португалију и Шпанију, северни Алжир, Тунис, Триполитанију, Калабрију и Сицилију, са изолованом популацијом у долини Нила.
Lavandula canariensis Mill., са Канарских острва

subsp. palmensis – са Ла Палме.

subsp. hierrensis – са Јера.

subsp. canariensis – са Тенерифа.

subsp. canariae – са Гран Канарије.

subsp. fuerteventurae – са Фуертевентуре.

subsp. gomerensis – са Гомере.

subsp. lancerottensis – са Ланзарота.

Lavandula minutolii Bolle – Канарска Острва

subsp. minutolii

subsp. tenuipinna

Lavandula bramwellii Upson & S. Andrews – са Гран Канарије.
Lavandula pinnata L. – са Канарских Острва и Мадеире.
Lavandula buchii Webb & Berthel. – Тенерифе.
Lavandula rotundifolia Benth. – Зеленортска Острва.
Lavandula maroccana Murb. – Атлас планине Марока.
Lavandula tenuisecta Coss. ex Ball – Атлас планине Марока.
Lavandula rejdalii Upson & Jury – Мороко.
Lavandula mairei Humbert – Мороко.
Lavandula coronopifoliaPoir. – има широку дистрибуцију, од Зеленортских Острва широм Северне Африке, североистока тропске Африке, Арабије до источног Ирана.
Lavandula saharica Upson & Jury – јужни Алжир и оближњи региони.
Lavandula antineae Maire – регион централне Сахаре.

подврста antinae

подврста marrana

подврста tibestica

Lavandula pubescens Decne. – из Египта и Еритреје, Синајског полуострва, Израела и Палестине, Јордана, западног Арабијског полуострва до Јемена.
Lavandula citriodora A.G. Mill. – југозападно Арабијско полуострво.

Хибриди

Lavandula × christiana Gattef. & Maire (L. pinnata × L. canariensis)

v. Секција Subnudae Chaytor (10 врста)

Lavandula subnuda Benth. – са планина Омана и Уједињених Арапских Емирата.
Lavandula macra Baker – јужно Арапско полуострво и северна Сомалија.
Lavandula dhofarensis A.G. Mill. – из Дофара у јужном Оману.

подврста dhofarensis

подврста ayunensis

Lavandula samhanensis Upson & S. Andrews sp. nov. – Дофар, Оман.
Lavandula setifera T. Anderson – из приобалских региона Јемена и Сомалије.
Lavandula qishnensis Upson & S. Andrews sp. nov. – јужни Јемен.
Lavandula nimmoi Benth. – са Сокотре.
Lavandula galgalloensis A.G. Mill. – северна Сомалија.
Lavandula aristibracteata A.G. Mill. – северна Сомалија.
Lavandula somaliensis Chaytor – северна Сомалија.

vi. Секција Chaetostachys Benth. (2 врсте)

Lavandula bipinnata (Roth) Kuntze – са висоравни Декан и централне северне Индије.
Lavandula gibsonii J. Graham – Западни Гати, Индија.

vii. Секција Hasikenses Upson & S. Andrews, sect. nov. (2 врсте)

Lavandula hasikensis A.G. Mill. – Оман.
Lavandula sublepidota Rech. f. – Фар, у јужном Ирану.

III. Подрод Sabaudia (Buscal. & Muschl.) Upson & S. Andrews, comb. et stat. nov.

viii. Секција Sabaudia (Buscal. & Muschl.) Upson & S. Andrews, comb. et stat. nov. (2 врсте)

Lavandula atriplicifolia Benth. – западно Арабијско полустрво, Египат.
Lavandula erythraeae (Chiov.) Cufod. – из Еритреје.

Галерија

Цвет лаванде
Цвет култивираног лавендера; Lavandula stoechas
Лавандска башта у Индији
Поље лаванде у Француској
Поље лаванде у Енглеској
Лаванда и медоносна пчела, Француска
Лавандула
Лавандула
Лавандула
Лавандула
Лавандула
Лавандула
Лавандула

Референце

^ „Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес: Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw”. кеw.орг.
^ „Оутдоор флоwеринг плантс - мона лавендер”. www.хгтв.цом. ХГТВ. Приступљено 19. 10. 2018.
^ „Плант финдер - Плецтрантхус мона лавендер”. www.миссоуриботаницалгарден.орг. Миссоури ботаницал гарден. Приступљено 19. 10. 2018.
^ ^а ^б ^в Упсон Т, Андреwс С (2004). Тхе Генус Лавандула. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw 2004. ИСБН 9780881926422. Приступљено 30. 3. 2012.
^ Баилеy, L. Х. (1949). Мануал оф Цултиватед Плантс. МацМиллан Публисхинг Цомпанy.
^ Моон, Т; Wилкинсон, ЈМ; Цаванагх, ХМ (2006). „Антипараситиц ацтивитy оф тwо Лавандула ессентиал оилс агаинст Гиардиа дуоденалис, Трицхомонас вагиналис анд Хеxамита инфлата”. Параситологy Ресеарцх. 99 (6): 722—8. ПМИД 16741725. дои:10.1007/с00436-006-0234-8.
^ Иноуyе, С.; Такизаwа, Т.; Yамагуцхи, Х. (2001). „Антибацтериал ацтивитy оф ессентиал оилс анд тхеир мајор цонституентс агаинст респираторy трацт патхогенс бy гасеоус цонтацт”. Јоурнал оф Антимицробиал Цхемотхерапy. 47 (5): 565—73. ПМИД 11328766. дои:10.1093/јац/47.5.565.
^ Хајхасхеми, V; Гханнади, А; Схариф, Б (2003). „Анти-инфламматорy анд аналгесиц пропертиес оф тхе леаф еxтрацтс анд ессентиал оил оф Лавандула ангустифолиа Милл”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 89 (1): 67—71. ПМИД 14522434. дои:10.1016/С0378-8741(03)00234-4.
^ Натурал Мосqуито Репеллентс ин тхе Wилд
^ Марк Гриффитхс, Индеx оф Гарден Плантс (Портланд, Орегон: Тимбер Пресс. 1994. ISBN 978-0-333-59149-9..)
^ National Non-Food Crops Centre. "Lavender" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2009). Приступљено 2009-04-23.
^ Умезу, Тоyосхи; Нагано, Кимиyо; Ито, Хироyасу; Косакаи, Киyоми; Саканиwа, Мисао; Морита, Масатосхи (1. 12. 2006). „Антицонфлицт еффецтс оф лавендер оил анд идентифицатион оф итс ацтиве цонституентс”. Пхармацологy Биоцхемистрy анд Бехавиор. 85 (4): 713—721. ПМИД 17173962. дои:10.1016/ј.пбб.2006.10.026. Приступљено 20. 2. 2017.
^ Гриеве, Мрс. M (1971). А Модерн Хербал. Вол. II, Неw Yорк: Довер Публицатионс, Инц. ИСБН 978-0-486-22799-3. )
^ Каспер, С; Гастпар, M; Мüллер, WЕ; Волз, ХП; Мöллер, ХЈ; Диенел, А; Сцхлäфке, С (2010). „Силеxан, ан ораллy администеред Лавандула оил препаратион, ис еффецтиве ин тхе треатмент оф 'субсyндромал' анxиетy дисордер: а рандомизед, доубле-блинд, плацебо цонтроллед триал”. Интернатионал Цлиницал Псyцхопхармацологy. 25 (5): 277—87. ПМИД 20512042. дои:10.1097/YИЦ.0б013е32833б3242.
^ Перрy, Р; Террy, Р; Wатсон, L. К.; Ернст, Е (2012). „Ис лавендер ан анxиолyтиц друг? А сyстематиц ревиеw оф рандомисед цлиницал триалс”. Пхyтомедицине. 19 (8–9): 825—35. ПМИД 22464012. дои:10.1016/ј.пхyмед.2012.02.013.
^ „Еxпандед Цоммиссион Е монограпх: Лавендер флоwер”. цмс.хербалграм.орг. Интегративе Медицине Цоммуницатионс, Германy; фром тхе Америцан Ботаницал Цоунцил. 2000. Приступљено 18. 10. 2018. ^{[мртва веза]}
^ „Оилс 'маке мале бреастс девелоп'”. Бритисх Броадцастинг Цорпоратион. фебруар 2007. Приступљено 17. 3. 2018.
^ „Море евиденце ессентиал оилс 'маке мале бреастс девелоп'”. Бритисх Броадцастинг Цорпоратион. март 2018. Приступљено 17. 3. 2018.
^ „Лавендер: Сциенце анд Сафетy”. Натионал Центер фор Цомплементарy анд Интегративе Хеалтх. март 2007. Приступљено 5. 11. 2013.
^ Цаванагх, Хеатхер МА; Wилкинсон, Јеннy M (март 2005). „Лавендер ессентиал оил: а ревиеw” (ПДФ). Аустралиан Инфецтион Цонтрол. ЦСИРО Публисхинг. Приступљено 6. 11. 2013.
^ Хенлеy DV, Липсон Н, Корацх КС, Блоцх ЦА (2007). „Препубертал гyнецомастиа линкед то лавендер анд теа трее оилс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 356 (5): 479—485. ПМИД 17267908. дои:10.1056/НЕЈМоа064725.
^ Диаз А, Луqуе L, Бадар З, Корниц С, Данон M (2016). „Препубертал гyнецомастиа анд цхрониц лавендер еxпосуре: репорт оф тхрее цасес”. Ј. Педиатр. Ендоцринол. Метаб. 29 (1): 103—107. ПМИД 26353172. дои:10.1515/јпем-2015-0248.
^ Плацзек, M; Фрöмел, W; Еберлеин, Б; Гилбертз, КП; Прзyбилла, Б (2007). „Евалуатион оф пхототоxиц пропертиес оф фрагранцес.”. Ацта Дермато-венереологица. 87 (4): 312—6. ПМИД 17598033. дои:10.2340/00015555-0251.

Литература

Упсон Т, Андреwс С (2004). Тхе Генус Лавандула. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw 2004. ИСБН 9780881926422. Приступљено 30. 3. 2012.
Упсон Т, Андреwс С. Тхе Генус Лавандула. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw 2004
Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре ГРИН: Лавандула

Спољашње везе

Лавандула на сајту Curlie (језик: енглески)

[1] „Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес: Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw”. кеw.орг.

[2] „Оутдоор флоwеринг плантс - мона лавендер”. www.хгтв.цом. ХГТВ. Приступљено 19. 10. 2018.

[3] „Плант финдер - Плецтрантхус мона лавендер”. www.миссоуриботаницалгарден.орг. Миссоури ботаницал гарден. Приступљено 19. 10. 2018.

[upsonandrews-4] а ^б ^в Упсон Т, Андреwс С (2004). Тхе Генус Лавандула. Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw 2004. ИСБН 9780881926422. Приступљено 30. 3. 2012.

[5] Баилеy, L. Х. (1949). Мануал оф Цултиватед Плантс. МацМиллан Публисхинг Цомпанy.

[6] Моон, Т; Wилкинсон, ЈМ; Цаванагх, ХМ (2006). „Антипараситиц ацтивитy оф тwо Лавандула ессентиал оилс агаинст Гиардиа дуоденалис, Трицхомонас вагиналис анд Хеxамита инфлата”. Параситологy Ресеарцх. 99 (6): 722—8. ПМИД 16741725. дои:10.1007/с00436-006-0234-8.

[7] Иноуyе, С.; Такизаwа, Т.; Yамагуцхи, Х. (2001). „Антибацтериал ацтивитy оф ессентиал оилс анд тхеир мајор цонституентс агаинст респираторy трацт патхогенс бy гасеоус цонтацт”. Јоурнал оф Антимицробиал Цхемотхерапy. 47 (5): 565—73. ПМИД 11328766. дои:10.1093/јац/47.5.565.

[8] Хајхасхеми, V; Гханнади, А; Схариф, Б (2003). „Анти-инфламматорy анд аналгесиц пропертиес оф тхе леаф еxтрацтс анд ессентиал оил оф Лавандула ангустифолиа Милл”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 89 (1): 67—71. ПМИД 14522434. дои:10.1016/С0378-8741(03)00234-4.

[9] Натурал Мосqуито Репеллентс ин тхе Wилд

[10] Марк Гриффитхс, Индеx оф Гарден Плантс (Портланд, Орегон: Тимбер Пресс. 1994. ISBN 978-0-333-59149-9..)

[11] National Non-Food Crops Centre. "Lavender" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2009). Приступљено 2009-04-23.

[12] Умезу, Тоyосхи; Нагано, Кимиyо; Ито, Хироyасу; Косакаи, Киyоми; Саканиwа, Мисао; Морита, Масатосхи (1. 12. 2006). „Антицонфлицт еффецтс оф лавендер оил анд идентифицатион оф итс ацтиве цонституентс”. Пхармацологy Биоцхемистрy анд Бехавиор. 85 (4): 713—721. ПМИД 17173962. дои:10.1016/ј.пбб.2006.10.026. Приступљено 20. 2. 2017.

[Grieve-13] Гриеве, Мрс. M (1971). А Модерн Хербал. Вол. II, Неw Yорк: Довер Публицатионс, Инц. ИСБН 978-0-486-22799-3. )

[14] Каспер, С; Гастпар, M; Мüллер, WЕ; Волз, ХП; Мöллер, ХЈ; Диенел, А; Сцхлäфке, С (2010). „Силеxан, ан ораллy администеред Лавандула оил препаратион, ис еффецтиве ин тхе треатмент оф 'субсyндромал' анxиетy дисордер: а рандомизед, доубле-блинд, плацебо цонтроллед триал”. Интернатионал Цлиницал Псyцхопхармацологy. 25 (5): 277—87. ПМИД 20512042. дои:10.1097/YИЦ.0б013е32833б3242.

[15] Перрy, Р; Террy, Р; Wатсон, L. К.; Ернст, Е (2012). „Ис лавендер ан анxиолyтиц друг? А сyстематиц ревиеw оф рандомисед цлиницал триалс”. Пхyтомедицине. 19 (8–9): 825—35. ПМИД 22464012. дои:10.1016/ј.пхyмед.2012.02.013.

[16] „Еxпандед Цоммиссион Е монограпх: Лавендер флоwер”. цмс.хербалграм.орг. Интегративе Медицине Цоммуницатионс, Германy; фром тхе Америцан Ботаницал Цоунцил. 2000. Приступљено 18. 10. 2018. ^{[мртва веза]}

[Oils_'make_male_breasts_develop'-17] „Оилс 'маке мале бреастс девелоп'”. Бритисх Броадцастинг Цорпоратион. фебруар 2007. Приступљено 17. 3. 2018.

[More_evidence_essential_oils_'make_male_breasts_develop'-18] „Море евиденце ессентиал оилс 'маке мале бреастс девелоп'”. Бритисх Броадцастинг Цорпоратион. март 2018. Приступљено 17. 3. 2018.

[NIH_lavender_ataglance-19] „Лавендер: Сциенце анд Сафетy”. Натионал Центер фор Цомплементарy анд Интегративе Хеалтх. март 2007. Приступљено 5. 11. 2013.

[cavanaghwilkinson2005-20] Цаванагх, Хеатхер МА; Wилкинсон, Јеннy M (март 2005). „Лавендер ессентиал оил: а ревиеw” (ПДФ). Аустралиан Инфецтион Цонтрол. ЦСИРО Публисхинг. Приступљено 6. 11. 2013.

[21] Хенлеy DV, Липсон Н, Корацх КС, Блоцх ЦА (2007). „Препубертал гyнецомастиа линкед то лавендер анд теа трее оилс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 356 (5): 479—485. ПМИД 17267908. дои:10.1056/НЕЈМоа064725.

[22] Диаз А, Луqуе L, Бадар З, Корниц С, Данон M (2016). „Препубертал гyнецомастиа анд цхрониц лавендер еxпосуре: репорт оф тхрее цасес”. Ј. Педиатр. Ендоцринол. Метаб. 29 (1): 103—107. ПМИД 26353172. дои:10.1515/јпем-2015-0248.

[Placzek-2007-23] Плацзек, M; Фрöмел, W; Еберлеин, Б; Гилбертз, КП; Прзyбилла, Б (2007). „Евалуатион оф пхототоxиц пропертиес оф фрагранцес.”. Ацта Дермато-венереологица. 87 (4): 312—6. ПМИД 17598033. дои:10.2340/00015555-0251.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]