Квантитативни однос структуре и активности
Модели квантитативног односа структуре и активности (енгл. Quantitative structure–activity relationship) (QSAR модели) су регресиони или класификациони модели који се користе у хемијским и биолошким наукама и инжењерству. Попут других регресионих модела, QSAR регресиони модели повезују сет предиктивних променљивих (X) са потентношћу, зависном променљивом (Y). Класификациони QСАР модели дефинишу релацију између предиктивних променљивих и категоријске вредности зависне променљиве. У QSAR моделима, предиктори се састоје од физико-хемијских својстава или теоретских молекулских параметара хемикалија, док QSAR ренспонсна променљива може да буде биолошка активност хемикалија. QSAR модели сумирају однос између хемијских структура и биолошке активности и омогућавају предвиђање активности нових хемикалија. Сродан термин је квантитативни однос структуре и својства (QСПР), у ком случају је хемијска особина зависна променљива. Укратко, QSAR и QSPR садрже однос између молекулских параметара којим се описују јединствена физико-хемијска својства сета једињења у контексту њихових биолошких активности или хемијских особина.[1][2]
На пример, биолошка активност се може квантитативно изразити као концентрација супстанце неопходна да се произведе дати биолошки респонс. Додатно, кад су физикохемијска својства или структуре нумерички изражене, могуће је утврдити математичку релацију, или квантитативни однос структуре и активност, између њих. Математички израз се, ако је пажљиво тестиран,[3][4][5] може затим користити за предвиђање моделованог респонса других хемијских структура, уз пажљиву проверу домена применљивости.
QSAR има форму математичког модела:
Грешка садржи грешку модела (бајас) и експерименталну варијабилност, другим речима, варијабилност мерења независну од исправности модела.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Нантасенамат C, Исаранкура-На-Аyудхyа C, Наенна Т, Працхаyаситтикул V (2009). „А працтицал овервиеw оф qуантитативе струцтуре-ацтивитy релатионсхип”. Еxцли Ј. 8: 74—88.
- ^ Нантасенамат C, Исаранкура-На-Аyудхyа C, Працхаyаситтикул V (2010). „Адванцес ин цомпутатионал метходс то предицт тхе биологицал ацтивитy оф цомпоундс”. Еxперт Опин. Друг Дисцов. 5: 633—54. дои:10.1517/17460441.2010.492827.
- ^ Тропсха А, Граматица П, Гомбар ВЈ (2003). „Тхе Импортанце оф Беинг Еарнест: Валидатион ис тхе Абсолуте Ессентиал фор Суццессфул Апплицатион анд Интерпретатион оф QСПР Моделс”. QСАР &Цомб. Сци. 22: 69—77. дои:10.1002/qсар.200390007.
- ^ П, Граматица (2007). „Принциплес оф QСАР моделс валидатион: интернал анд еxтернал”. QСАР &Цомб. Сци. 26: 694—701. дои:10.1002/qсар.200610151.
- ^ Цхирицо Н, Граматица П (2012). „Реал еxтернал предицтивитy оф QСАР моделс. Парт 2. Неw интерцомпарабле тхресхолдс фор дифферент валидатион цритериа анд тхе неед фор сцаттер плот инспецтион”. Ј Цхем Инф Модел. 52 (8): 2044—58. ПМИД 22721530. дои:10.1021/ци300084ј.
Литература
уреди- Селассие CD (2003). Абрахам ДЈ, ур. Бургер'с медицинал Цхемистрy анд Друг Дисцоверy. 1 (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy. стр. 1—48.
Спољашње везе
уреди
- „Тхе Цхеминформатицс анд QСАР Социетy”. Приступљено 11. 5. 2009.
- „Тхе 3Д QСАР Сервер”. Приступљено 18. 6. 2011.
- „Натуре Протоцолс: Девелопмент оф QСАР моделс усинг C-QСАР програм”. Натуре Протоцолс. дои:10.1038/нпрот.2007.125. Архивирано из оригинала 01. 05. 2007. г. Приступљено 11. 5. 2009. „А регрессион програм тхат хас дуал датабасес оф овер 21,000 QСАР моделс”
- „QСАР Wорлд”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2009. „А цомпрехенсиве wеб ресоурце фор QСАР моделерс”