Кросовер у популарној музици

Кросовер (енг. Цроссовер) у музици означава музичка остварења или музичке уметнике који прелазе из једног жанра у други жанр често близак мејнстрим (маинстреам) публици. Термин се првобитно доводио у везу са музиком афроамеричких извођача који су постизали значајнији успех на табелама мејнстрим музике.

Као термин кросовер се примењује и на музику која комбинује различите жанрове или се не може сврстати у једну жанровску категорију.

Успех

Током 1980-их година интернационални успех извођача попут Мајкла Џексона и Принса утицао је на појаву нове Биллбоард табеле Хот Цроссовер 30. Музика Мајкла Џексона сматра се парадигматичним примером кросовера на светској музичкој сцени.

Мајкл Џексон

На кросовер се често реферира као на музику која има потенцијал да допре до различите публике. Критика која се упућује овој музици односи се на изостанак аутентичности коју би препознала одређена врста публике и на хомогенизујући ефекат који је производила на радио станицама.

Класични кросовер

Класични кросовер представља примену класичних елемената попут оперског певања и оркестрације у домену популарне музике. Делатност музичке групе Ил Диво усмерена је на ову врсту кросовера.

Ил Диво

Италијански тенор Андреа Бочели сматра се водећим представником класичног кросовера. Такође, Сара Брајтмен (Сарах Бригхтман), британски сопран, посвећена је стварању музике у области класичног кросовера.

Заступљена је и обрнута врста трансфера у ком класична музика остварује успех и популарност у неком другом контексту. Паваротијево извођење арије „Нессун Дорма“ из Пучинејеве опере Турандот на Светском првенству у фудбалу 1990. године прославило је ову арију у сфери фудбала.

Лучано Павароти

Кросовер у Србији

Неки од примера кросовера на просторима Србије су нумере „Знаш ли ко те љуби силно“ (албум Маде Ин Сербиа, 2005) и „Христе Боже“ (албум За нацију и репрезентацију, 2005) групе 357 које песме религијске и националистичке тематике преносе у контекст хип-хоп, реп и хард рок музике.

Музика Марка Стојановића Луиса пример је кросовера у коме је традиционална песма измештена у ново жанровско окружење (нпр. „Цвеће цафнало“, албум Бескрај, 2017).

Поред многобројних обрада и извођења, композицију „Марш на Дрину“ Станислава Биничког обрадили су бендови Џокерси (Тхе Јокерс, 1963), Шедоузи (Тхе Схадоwс, 1966) и Спотникс (Тхе Спотницс, 1964), као и певачица Пети Пејџ (Патти Паге, 1964). Традиционални српски марш пронашао је место и на албуму Нато (1994) словеначког индустријал бенда Лајбах (Лаибацх).

Литература

1. Брацкетт, Давид, Цатегоризинг Соунд: Генре анд Тwентиетх-Центурy Популар Мусиц, Оакланд, Университy оф Цалифорниа Пресс, 2016.
2. Дујовић, Маријана, „Рецепција композиције Марш на Дрину Станислава Биничког“, Мокрањац, бр. 16, децембар 2014, 94–100.
3. „Wхат Ис Цлассицал Цроссовер?“, Цлассицал Мусиц Магазине, https://crossovermusicmagazine.com/whatisclassicalcrossover/
4. Схукер, Роy, Популар Мусиц: Тхе Кеy Цонцептс, Лондон анд Неw Yорк, Роутледге, 2005.
5. Wхите, Јим, „Нессун Дорма пут фоотбалл бацк он мап”, Тхе Телеграпх, 2007