Википедија

Историја Земље

Историја Земље описује развој планете Земље од њеног формирања до данашњице.[1][2] Скоро све гране природних наука су допринеле разумевању главних догађаја из Земљине прошлости, карактерисане константним геологишким променама и биолошком еволуцијом. Геолошка хронологија је хронологија коју користе геолози и други научници како би се описало време и односи између догађаја који су се догодили у историји Земље. Геолошки докази указују како је Земља стара око 4.570 милиона година. Геолошко или „дубоко” време Земљине прошлости организовано је у различите јединице према догађајима који се догодили у сваком раздобљу. Различити опсези времена обично су подељени по већим геолошким и палеонтолошким догађајима као што су масовна изумирања. На пример, граница између периода креде и палеогена дефинирана је у складу с догађајем масовног изумирања који је означио крај диносауруса и бројних морских врста.

Историја Земље са пропорционално приказаним временским распонима еона
Историја Земље са пропорционално приказаним временским распонима еона

Геолошка временска скала (ГТС), као што је дефинисана међународном конвенцијом,[3] приказује велике временске распоне од настанка Земље до садашнице, и њена подела садржи хронологију дефинитивних догађаја у Земљиној историји. (На графику: Ga означава „пре милијарду година”; Ma, „пре милион година”.) Земља је формирана пре око 4,54 милијарди година, што је приближно једна трећина старости универзума, путем акреције из соларне маглине.[4][5][6] Вулканско испуштање гасова вероватно је креирало примордијалну атмосферу и затим океан, мада рана атмосфера скоро да није садржала кисеоник. Већина Земље је била растопљена услед честих судара са другим телима што је доводило до екстремног вулканизма. Док је Земља била у својим најранијим ступљевима (Рана Земља), један гигантски судар са телом величине планете званим Теја је довео до формирања Месеца. Током времена, Земља се охладила, што је довело до формирања чврсте коре, и омогућено је течној води да се накупи на површини.

Хадејски еон представља временски период пре појаве поузданог (фосилног) записа живота; он је започео са формирањем планете и завршио се пре 4,0 милијарди година. Наредни архејски и протерозоични еони су произвели настанак живота на Земљи и његову најранију еволуцију. Следећи еон је фанерозоик који се дели у три ере: палеозоик, еру артропода, риба и првог живота на копну; мезозоик, који су обухвата успон, владавину и климаксно изумирање нептичјих диносауруса; и кенозоик, током кога је дошло до успона сисара. Препознатљиви људи појавили су се пре не више од 2 милиона година, што је занемарљиво кратко раздобље на геолошкој скали.

Најранија неоспорна евиденција живота на Земљи потиче од пре најмање 3,5 милијарди година,[7][8][9] током еоархаичне ере, кад је геолошка кора почела да се очвршћава након ранијег истопљеног стања током хадејског еона. Постоје фосили микробне простирке као што су строматолити присутни у 3,48 милијарди година старом пешчару, отривени у Западној Аустралији.[10][11][12] Друга рана физичка евиденција биогене супстанце је графит у 3,7 милијарди година старим метаседиментарним стенама откривеним у југозападном Гренланду[13] као и „ремаинс оф биотичког живота” нађени у 4,1 милијарди година старим стенама у Западној Аустралији.[14][15] Према једном од истраживача, „ако је живот настао релативно брзо на Земљи … онда би он могао бити уобичајен у свемиру.”[14]

Фотосинтетички организми су се појавили пре између 3,2 и 2,4 милијарде година и почели су да обогаћују атмосферу кисеоником. Животне форме су остале углавном мале и микроскопске до пре око 580 милиона година, кад је настао комплексан вишећелијски живот, који се постепено развио, и кулминирао у током Камбријумске експлозије пре око 541 милиона година. Ова изненадна диверзификација животних форми произвела је већину данас познатих главних редова, и одвојила је протерозоични еон од камбријског периода палеозоичне ере. Процењује се да је 99 процената свих врста које су икад живеле на Земљи, преко пет милијарди,[16] изумрло.[17][18] Процене броја врста које сада постоје на Земљи се крећу у опсегу од 10 до 14 милиона,[19] од којих је око 1,2 милиона документовано, док преко 86 процената до сада није описано.[20] Према неким изворима, на Земљи тренутно живи више од једног билиона врста, од чега је само један хиљадити део процента описан.[21]

Терминологија

уреди

Највећа дефинирана временска јединица је еон. Еони су подељени у ере, које се пак деле у раздобља, епохе и доба. У исто време палеонтолози дефинишу систем фауналних стадијума које имају различито трајање и темеље се на променама у саставу фосила. У бројним су случајевима такви фаунални стадијуми прихваћени као део геолошке номенклатуре, иако постоји више признатих фауналних стадијума него геолошких временских јединица.

Геолози често говорите о горњим/касним, доњим/раним и средњим деловима неких раздобља или јединица, нпр. „горња јура” и „средњи камбријум”. Пошто се геолошке јединице одвијају у исто време, али у различитим деловима могу изгледати друкчије те садржавати друкчије фосиле, постоје многи примери када је једно те исто раздобље добило различита имена на различитим локацијама. На пример, у Северној Америци се за рани камбријум користи назив ваукобанска серија која је раздвојена у зоне засноване на трилобитима. Исти је временски распон подељен на томотијанску, атдабанијанску и ботомијанску фазу у Источној Азији и Сибиру. Кључно поље рада Међународне комисије за стратиграфију је управо стандардизација те често противречне терминологије, те стварање универзалних назива који се могу користити широм света.

Историја хронологије

уреди

Начела на којима се темеље геолошке хронологије су била установљена по замисли Николаса Стена у касном 17. веку. Стено је тврдио да су наслаге стена (strata) наталожене једна на другу и да свака представља „комад” времена. Он је такође формулисао закон суперпозиције, који тврди да је сваки слој (stratum) веројатно старији од онога изнад њега и млађи од оног испод њега. Стенова начела била су једноставна; њихова примена на стварне стене била је сложена. Кроз 18. век геолози су схватили да: 1) низови страта су често били еродирани, помешани, изобличени и понекад чак и измењених места након таложења; 2) слојеви наталожени у исто време у различитим подручјима могу имати сасвим различити изглед; 3) слојеви на било којем подручју представљају само део дуге Земљине историје.

Први озбиљни покушаји формулације геолошке хронологије која би се могла применити на сва подручја Земље збили су се крајем 18. века. Најутицајнији од тих раних покушаја (поспешен између осталих доприносом Абрахама Вернера) поделио је стене Земљине коре у четири типа: примарне, секундарне, терцијарне и квартарне. Сваки тип стена, према теорији, формирао се током специфичног периода у Земљиној геолошкој историји. Тако је било могуће говорити о „терцијарном раздобљу” као и о „терцијарним стијенама”. Изрази „терцијар” и „квартар” одржали су се као имена геолошких раздобља до 20. века.

Идентификација слојева према фосилима које су садржавали, започета од Вилијама Смита, Жоржа Кивјеа и Александра Брогнијарта у раном 19. веку омогућила је геолозима да поделе Земљину историју још финије и прецизније. Омогућила им је такође да упоређују слојеве преко националних (или чак континенталних) граница. Уколико су два слоја (ма колико удаљена у простору и различита по саставу) садржавала исте фосиле, постојала је велика вероватноћа да су била наталожена у исто време. Детаљно проучавање слојева и фосила у Европи је између 1820. и 1850. године произвело низ геолошких раздобља, која се и данас користе.

Британски су геолози доминирали тим процесом па се то очитује и у раздобљима. Раздобља звана као „камбријум”, „ордовицијум” и „силур” названа су по древним британским племенима (и дефинисани на темељу стратиграфских низова из Велса). „Девон” је назван по британској грофовији Девон, док је „карбон” једноставна адаптација „угљених мера” старог британског геолошког појма за истовјетни низ слојева. „Перм”, иако дефинисан на темељу слојева из Русије, означио је и именовао британски геолог Родерик Мурчисон. Британски су геолози такође одговорни за груписање раздобља у ере и поделу терцијарног и квартарног периода у епохе.

Када су Вилијам Смит и Чарлс Лајел први открили да наслаге стена представљају различита временска раздобља, није постојао начин да се открије време које представљају. Креационисти су предлагали времена од само неколико хиљада година, док су други предлагали већа (и чак бесконачна) доба. Старост Земље и наслаге стена су стотину година биле предмет оштрих расправа све док у другој половини 20. века напредак на пољу радиоактивног датирања није дао релативно чврсте оквире за геолошка времена. У претходних век и по, геолози и палеонтолози стварали су хронологију једино на темељу различитих слојева и фосила.

Године 1977. Глобална комисија за стратиграфију (данас Међународна комисија) започела је напоре за дефиницију глобалних тачки (Глобалних стратотипских граница и тачки - енг.: Global Boundary Stratotype Section and Point - GSSP) за геолошка раздобља и фауналне стадије. Њено је најновије издање описана у геолошкој хронологији Градстајна ет ал. ISBN 978-0-521-78673-7..

Референце

уреди
  1. ^ Станлеy 2005
  2. ^ Градстеин, Огг & Смитх 2004
  3. ^ "Интернатионал Стратиграпхиц Цхарт". Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy
  4. ^ „Аге оф тхе Еартх”. У.С. Геологицал Сурвеy. 1997. Архивирано из оригинала 23. 12. 2005. г. Приступљено 10. 1. 2006. 
  5. ^ Далрyмпле, Г. Брент (2001). „Тхе аге оф тхе Еартх ин тхе тwентиетх центурy: а проблем (мостлy) солвед”. Специал Публицатионс, Геологицал Социетy оф Лондон. 190 (1): 205—221. Бибцоде:2001ГСЛСП.190..205Д. дои:10.1144/ГСЛ.СП.2001.190.01.14. 
  6. ^ Манхеса, Гéрард; Аллèгре, Цлауде Ј.; Дупрéа, Бернард & Хамелин, Бруно (1980). „Леад исотопе студy оф басиц-ултрабасиц лаyеред цомплеxес: Спецулатионс абоут тхе аге оф тхе еартх анд примитиве мантле цхарацтеристицс”. Еартх анд Планетарy Сциенце Леттерс. 47 (3): 370—382. Бибцоде:1980Е&ПСЛ..47..370М. дои:10.1016/0012-821X(80)90024-2. 
  7. ^ Сцхопф, Ј. Wиллиам; Кудрyавтсев, Анатолиy Б.; Цзаја, Андреw D.; Трипатхи, Абхисхек Б. (5. 10. 2007). „Евиденце оф Арцхеан лифе: Строматолитес анд мицрофоссилс”. Прецамбриан Ресеарцх. Амстердам: Елсевиер. 158 (3–4): 141—155. Бибцоде:2007ПреР..158..141С. ИССН 0301-9268. дои:10.1016/ј.прецамрес.2007.04.009. 
  8. ^ Сцхопф, Ј. Wиллиам (29. 6. 2006). „Фоссил евиденце оф Арцхаеан лифе”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy Б. Лондон: Роyал Социетy. 361 (1470): 869—885. ИССН 0962-8436. ПМЦ 1578735  . ПМИД 16754604. дои:10.1098/рстб.2006.1834. 
  9. ^ Равен & Јохнсон 2002, стр. 68
  10. ^ Боренстеин, Сетх (13. 11. 2013). „Олдест фоссил фоунд: Меет yоур мицробиал мом”. Еxците. Yонкерс, НY: Миндспарк Интерацтиве Нетwорк. Ассоциатед Пресс. Приступљено 2. 6. 2015. 
  11. ^ Пеарлман, Јонатхан (13. 11. 2013). „'Олдест сигнс оф лифе он Еартх фоунд'”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон: Телеграпх Медиа Гроуп. Приступљено 15. 12. 2014. 
  12. ^ Ноффке, Нора; Цхристиан, Даниел; Wацеy, Давид; Хазен, Роберт M. (16. 11. 2013). „Мицробиаллy Индуцед Седиментарy Струцтурес Рецординг ан Анциент Ецосyстем ин тхе ца. 3.48 Биллион-Yеар-Олд Дрессер Форматион, Пилбара, Wестерн Аустралиа”. Астробиологy. Неw Роцхелле, НY: Марy Анн Лиеберт, Инц. 13 (12): 1103—1124. Бибцоде:2013АсБио..13.1103Н. ИССН 1531-1074. ПМЦ 3870916  . ПМИД 24205812. дои:10.1089/аст.2013.1030. 
  13. ^ Охтомо, Yоко; Какегаwа, Такесхи; Исхида, Акизуми; et al. (јануар 2014). „Евиденце фор биогениц грапхите ин еарлy Арцхаеан Исуа метаседиментарy роцкс”. Натуре Геосциенце. Лондон: Натуре Публисхинг Гроуп. 7 (1): 25—28. Бибцоде:2014НатГе...7...25О. ИССН 1752-0894. дои:10.1038/нгео2025. 
  14. ^ а б Боренстеин, Сетх (19. 10. 2015). „Хинтс оф лифе он wхат wас тхоугхт то бе десолате еарлy Еартх”. Еxците. Yонкерс, НY: Миндспарк Интерацтиве Нетwорк. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 23. 10. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2018. 
  15. ^ Белл, Елизабетх А.; Боехнике, Патрицк; Харрисон, Т. Марк; et al. (19. 10. 2015). „Потентиаллy биогениц царбон пресервед ин а 4.1 биллион-yеар-олд зирцон” (ПДФ). Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. Wасхингтон, DC: Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 112: 201517557. Бибцоде:2015ПНАС..11214518Б. ИССН 1091-6490. ПМЦ 4664351  . ПМИД 26483481. дои:10.1073/пнас.1517557112. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 11. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2015.  Еарлy едитион, публисхед онлине бефоре принт.
  16. ^ Кунин, W. Е.; Гастон, Кевин, ур. (1996). Тхе Биологy оф Раритy: Цаусес анд цонсеqуенцес оф раре–цоммон дифференцес. ИСБН 978-0-412-63380-5. Приступљено 26. 5. 2015. 
  17. ^ Стеарнс, Беверлy Петерсон; Стеарнс, С.C.; Стеарнс, Степхен C. (2000). Wатцхинг, фром тхе Едге оф Еxтинцтион. Yале Университy Пресс. стр. префаце x. ИСБН 978-0-300-08469-6. Приступљено 30. 5. 2017. 
  18. ^ Новацек, Мицхаел Ј. (8. 11. 2014). „Прехисторy'с Бриллиант Футуре”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 25. 12. 2014. 
  19. ^ Миллер, Г.; Споолман, Сцотт (2012). Енвиронментал Сциенце – Биодиверситy Ис а Цруциал Парт оф тхе Еартх'с Натурал Цапитал. Ценгаге Леарнинг. стр. 62. ИСБН 978-1-133-70787-5. Приступљено 27. 12. 2014. 
  20. ^ Мора, C.; Титтенсор, D.П.; Адл, С.; Симпсон, А.Г.; Wорм, Б. (23. 8. 2011). „Хоw манy специес аре тхере он Еартх анд ин тхе оцеан?”. ПЛОС Биологy. 9: е1001127. ПМЦ 3160336  . ПМИД 21886479. дои:10.1371/јоурнал.пбио.1001127. 
  21. ^ Стафф (2. 5. 2016). „Ресеарцхерс финд тхат Еартх маy бе хоме то 1 триллион специес”. Натионал Сциенце Фоундатион. Приступљено 6. 5. 2016. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Историја Земље на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Istorija_Zemlje&oldid=28521441”