Хемокински рецептор

Хемокински рецептори су цитокински рецептори нађени на површини појединих ћелија, који интерагују са типом цитокина који се назива хемокин.^[1]^[2] Код сисара је познато је 19 дистинктних хемокинских рецептора. Сваки од њих има 7 трансмембранску (7ТМ) структуру и спрегнут је са Г-протеином за пренос сигнала унутар ћелије, што их чини члановима фамилије Г протеин-спрегнутих рецептора. Након интеракције са њиховим специфичним хемокинским лигандом, хемокински рецептори иницирају флукс јона Интрацелуларног калцијума (Ca²⁺) (калцијумска сигнализација). То узрокује ћелијске респонсе, који обухватају почетак процеса познатог као хемотакса којим се размењују ћелије до жељене локације унутар организма. Хемокински рецептори се деле у различите фамилије, CXC хемокински рецептори, CC хемокински рецептори, CX3C хемокински рецептори и XC хемокински рецептори које одговарају дистинктним фамилијама хемокина које они везују.

Структурне карактеристике

Хемокински рецептори су Г протеин-спрегнути рецептори који садрже 7 трансмембранских домена. Они су предоминантно нађени на површини леукоцита. До сад је описано 19 различитих хемокинских рецептора. Они поседују заједничке структурне особине. Они садрже око 350 аминокиселина које се деле у кратки и кисели N-терминални крај, седам хеликсних трансмембранских домена са три интрацелуларне и три екстрацелуларне хидрофилне петље, и интрацелуларним C-терминусом који садржи остатке серина и треонина који служе као места за фосфорилацију током регулације рецептора. Прве две екстрацелуларне петље хемокинских рецептора су повезане дисулфидним мостом између два очувана остатка цистеина. Н-терминус хемокинског рецептора се везује за хемокине и важан је за лигандску специфичност. Г-протеини се спрежу са C-терминалним крајем, који је важан за рецепторски пренос сигнала након везивања лиганда. Мада хемокински рецептори имају знатан заједнички аминокиселински идентитет, они типично везују ограничен број лиганда.^[3]

Фамилије

CXC хемокински рецептори (седам чланова)
CC хемокински рецептори (десет чланова)
C хемокински рецептор (један члан, XCR1)
CX₃C хемокински рецептори (један члан, CX3CR1)

Литература

^ Мурпхy ПМ, Баггиолини M, Цхаро ИФ, Хéберт ЦА, Хорук Р, Матсусхима К, Миллер ЛХ, Оппенхеим ЈЈ, Поwер ЦА (2000). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XXII. Номенцлатуре фор цхемокине рецепторс”. Пхармацол. Рев. 52 (1): 145—76. ПМИД 10699158. Архивирано из оригинала (абстрацт паге) 09. 08. 2009. г. Приступљено 14. 03. 2011.
^ Мурпхy ПМ (2002). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XXX. Упдате он цхемокине рецептор номенцлатуре”. Пхармацол. Рев. 54 (2): 227—9. ПМИД 12037138. дои:10.1124/пр.54.2.227.
^ Мурдоцх C, Финн А (2000). „Цхемокине рецепторс анд тхеир роле ин инфламматион анд инфецтиоус дисеасес”. Блоод. 95 (10): 3032—43. ПМИД 10807766.

Спољашње везе

„Цхемокине Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
База података цитокинских рецептора

[pmid10699158-1] Мурпхy ПМ, Баггиолини M, Цхаро ИФ, Хéберт ЦА, Хорук Р, Матсусхима К, Миллер ЛХ, Оппенхеим ЈЈ, Поwер ЦА (2000). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XXII. Номенцлатуре фор цхемокине рецепторс”. Пхармацол. Рев. 52 (1): 145—76. ПМИД 10699158. Архивирано из оригинала (абстрацт паге) 09. 08. 2009. г. Приступљено 14. 03. 2011.

[pmid12037138-2] Мурпхy ПМ (2002). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XXX. Упдате он цхемокине рецептор номенцлатуре”. Пхармацол. Рев. 54 (2): 227—9. ПМИД 12037138. дои:10.1124/пр.54.2.227.

[Murdoch_2000-3] Мурдоцх C, Финн А (2000). „Цхемокине рецепторс анд тхеир роле ин инфламматион анд инфецтиоус дисеасес”. Блоод. 95 (10): 3032—43. ПМИД 10807766.

[1]

[2]

[3]