Гама-аминобутерна киселина

Гама-аминобутерна киселина
Називи
	IUPAC назив 4-aminobutanoic acid
Идентификација
CAS број	56-12-2 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	116;
ECHA InfoCard	100.000.235
ИУПХАР/БПС	1067;
МеСХ	гамма-Аминобутyриц+Ацид
PubChem C ID	119;
УНИИ	2АЦЗ6ИПЦ6И ;
	SMILES C(CC(=O)O)CN; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H9NO2
Тачка топљења	2.037 °C (3.699 °F; 2.310 K)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

γ-Аминобутерна киселина (ГАБА) је главни инхибиторни неуротрансмитер у централном нервном систему сисара. Она учествује у регулацији побудљивости неурона. Код инсеката ГАБА дејствује само на побуђујуће нервне рецепторе. Код људи, ГАБА је између осталог директно одговорна за регулацију тонус мишића.^[3] Мада је ово једињење аминокиселина, ГАБА не улази у састав протеина.

Код људи оболелих од спастичке парализе ГАБА апсорпција постаје отежана, што доводи до хипертоније мишића. Баклофен, је лек који дејствује као замена за ГАБА-у. Он може да се веже за оштећене нерве, тако да се понекад користи за лечење спастичности узроковане недовољном ГАБА апсорпцијом.

Функција

Неуротрансмитер

Код кичмењака, ГАБА делује на инхибиторне синапсе у мозгу везивањем за специфичне трансмембранске рецепторе у мембрани плазме. Она утиче на пре- и постсинаптичке неуронске процесе. Ово везивање узрокује отварање јонских канала чиме се омогућава проток било негативно наелектрисаних хлоридних јона у ћелију или позитивно наелекрисаних јона калијум из ћелије. У зависности од тога који се јонски канали отворе, мембрана је било хиперполаризована или деполаризована. Ова акција резултује у негативној промени трансмембранског потенцијала, што обично изазива хиперполаризацију. Две опште класе ГАБА рецептора су познате: ГАБА_А код кога је рецептор део комплекса лиганд-контролисаног јонског канала, и ГАБА_Б метаботропски рецептори, који су Г протеин-спрегнути рецептори. Они отварају или затварају јонске канале путем интермедијара (Г протеина).

Развој

У хипокампусу и неокортексу мозга сисара, ГАБА има првенствено побуђивачку улогу у раном развоју. Она је значајан побуђивачки неуротрансмитер у многим регионима мозга пре него што дође до матурације глутаматних синапси.^[4]

У развојним ступњевима који претходе формирању синаптичких контакта, ГАБА је синтетизована од стране неуронима, и она дејствује као аутокрини (који дејствује на истој ћелији) и паракрини (који дејствује на оближње ћелије) сигнални медијатор.^[5]^[6]

ГАБА регулише пролиферацију неуралних прогениторских ћелија^[7]^[8], миграцију^[9] и диференцијацију^[10]^[11], елонгацију неурита^[12] и формацију синапси.^[13]

ГАБА такође регулише раст ембрионских и неуралних стем ћелија. ГАБА утиче на развој неуралних прогениторских ћелија путем БДНФ изражавања.^[14] ГАБА активира ГАБА_А рецептор, узрокујући заустављање ћелијског циклуса у С-фази, чиме се ограничава раст.^[15]

Види још

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Wатанабе M, Маемура К, Канбара К, Тамаyама Т, Хаyасаки Х (2002). „ГАБА анд ГАБА рецепторс ин тхе централ нервоус сyстем анд отхер органс”. Инт. Рев. Цyтол. 213: 1—47. ПМИД 11837891. дои:10.1016/С0074-7696(02)13011-7.
^ Ли К, Xу Е (2008). „Тхе роле анд тхе мецханисм оф гамма-аминобутyриц ацид дуринг централ нервоус сyстем девелопмент”. Неуросци Булл. 24 (3): 195—200. ПМИД 18500393. дои:10.1007/с12264-008-0109-3.
^ Пурвес D, Фитзпатрицк D, Халл WЦ, Аугустине ГЈ, Ламантиа АС (2007). Неуросциенце (4тх изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. стр. 135, боx 6Д. ИСБН 0-87893-697-1.
^ Јелитаи M, Мадарасз Е (2005). „Тхе роле оф ГАБА ин тхе еарлy неуронал девелопмент”. Инт. Рев. Неуробиол. 71: 27—62. ПМИД 16512345.
^ ЛоТурцо ЈЈ, Оwенс ДФ, Хеатх МЈ, Давис МБ, Криегстеин АР (1995). „ГАБА анд глутамате деполаризе цортицал прогенитор целлс анд инхибит ДНА сyнтхесис”. Неурон. 15 (6): 1287—98. ПМИД 8845153. дои:10.1016/0896-6273(95)90008-X.
^ Хаyдар ТФ, Wанг Ф, Сцхwартз ML, Ракиц П (2000). „Дифферентиал модулатион оф пролифератион ин тхе неоцортицал вентрицулар анд субвентрицулар зонес”. Ј. Неуросци. 20 (15): 5764—74. ПМИД 10908617.
^ Бехар ТН, Сцхаффнер АЕ, Сцотт ЦА, О'Цоннелл C, Баркер ЈЛ (1998). „Дифферентиал респонсе оф цортицал плате анд вентрицулар зоне целлс то ГАБА ас а мигратион стимулус”. Ј. Неуросци. 18 (16): 6378—87. ПМИД 9698329.
^ Барбин Г, Поллард Х, Гаïарса ЈЛ, Бен-Ари Y (1993). „Инволвемент оф ГАБАА рецепторс ин тхе оутгроwтх оф цултуред хиппоцампал неуронс”. Неуросци. Летт. 152 (1-2): 150—4. ПМИД 8390627. дои:10.1016/0304-3940(93)90505-Ф.
^ Гангулy К, Сцхиндер АФ, Wонг СТ, Поо M (2001). „ГАБА итселф промотес тхе девелопментал сwитцх оф неуронал ГАБАергиц респонсес фром еxцитатион то инхибитион”. Целл. 105 (4): 521—32. ПМИД 11371348. дои:10.1016/С0092-8674(01)00341-5.
^ Мариц D, Лиу QY, Мариц I, Цхаудрy С, Цханг YХ, Смитх СВ, Сиегхарт W, Фритсцхy ЈМ, Баркер ЈЛ (2001). „ГАБА еxпрессион доминатес неуронал линеаге прогрессион ин тхе ембрyониц рат неоцортеx анд фацилитатес неурите оутгроwтх виа ГАБА(А) ауторецептор/Цл- цханнелс”. Ј. Неуросци. 21 (7): 2343—60. ПМИД 11264309.
^ Бен-Ари Y (2002). „Еxцитаторy ацтионс оф габа дуринг девелопмент: тхе натуре оф тхе нуртуре”. Нат. Рев. Неуросци. 3 (9): 728—39. ПМИД 12209121. дои:10.1038/нрн920.
^ Обриетан К, Гао XБ, Ван Ден Пол АН (2002). „Еxцитаторy ацтионс оф ГАБА инцреасе БДНФ еxпрессион виа а МАПК-ЦРЕБ-депендент мецханисм--а поситиве феедбацк цирцуит ин девелопинг неуронс”. Ј. Неуропхyсиол. 88 (2): 1005—15. ПМИД 12163549. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2015.
^ Wанг ДД, Криегстеин АР, Бен-Ари Y (2008). „ГАБА Регулатес Стем Целл Пролифератион бефоре Нервоус Сyстем Форматион”. Епилепсy цуррентс / Америцан Епилепсy Социетy. 8 (5): 137—9. ПМЦ 2566617  . ПМИД 18852839. дои:10.1111/ј.1535-7511.2008.00270.x.

Литература

Лyдиард Б, Поллацк МХ, Кеттер ТА, Кисцх Е, Хеттема ЈМ (26. 10. 2001). „ГАБА”. Цонтинуинг Медицал Едуцатион. Сцхоол оф Медицине, Виргиниа Цоммонwеалтх Университy, Медицал Цоллеге оф Виргиниа Цампус (ВЦУ), Рицхмонд, ВА. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. Приступљено 20. 6. 2008. „Тхе роле оф ГАБА ин тхе патхогенесис анд треатмент оф анxиетy анд отхер неуропсyцхиатриц дисордерс”
Пурвес D, Фитзпатрицк D, Халл WЦ, Аугустине ГЈ, Ламантиа АС (2007). Неуросциенце (4тх изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. стр. 135, боx 6Д.

Спољашње везе

Сцхоларпедиа чланак о ГАБА
Лист оф ГАБА неурони на НеуроЛеx.орг Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2021)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[pmid11837891-3] Wатанабе M, Маемура К, Канбара К, Тамаyама Т, Хаyасаки Х (2002). „ГАБА анд ГАБА рецепторс ин тхе централ нервоус сyстем анд отхер органс”. Инт. Рев. Цyтол. 213: 1—47. ПМИД 11837891. дои:10.1016/С0074-7696(02)13011-7.

[pmid18500393-4] Ли К, Xу Е (2008). „Тхе роле анд тхе мецханисм оф гамма-аминобутyриц ацид дуринг централ нервоус сyстем девелопмент”. Неуросци Булл. 24 (3): 195—200. ПМИД 18500393. дои:10.1007/с12264-008-0109-3.

[isbn0-87893-697-1-5] Пурвес D, Фитзпатрицк D, Халл WЦ, Аугустине ГЈ, Ламантиа АС (2007). Неуросциенце (4тх изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. стр. 135, боx 6Д. ИСБН 0-87893-697-1.

[pmid16512345-6] Јелитаи M, Мадарасз Е (2005). „Тхе роле оф ГАБА ин тхе еарлy неуронал девелопмент”. Инт. Рев. Неуробиол. 71: 27—62. ПМИД 16512345.

[pmid8845153-7] ЛоТурцо ЈЈ, Оwенс ДФ, Хеатх МЈ, Давис МБ, Криегстеин АР (1995). „ГАБА анд глутамате деполаризе цортицал прогенитор целлс анд инхибит ДНА сyнтхесис”. Неурон. 15 (6): 1287—98. ПМИД 8845153. дои:10.1016/0896-6273(95)90008-X.

[pmid10908617-8] Хаyдар ТФ, Wанг Ф, Сцхwартз ML, Ракиц П (2000). „Дифферентиал модулатион оф пролифератион ин тхе неоцортицал вентрицулар анд субвентрицулар зонес”. Ј. Неуросци. 20 (15): 5764—74. ПМИД 10908617.

[pmid9698329-9] Бехар ТН, Сцхаффнер АЕ, Сцотт ЦА, О'Цоннелл C, Баркер ЈЛ (1998). „Дифферентиал респонсе оф цортицал плате анд вентрицулар зоне целлс то ГАБА ас а мигратион стимулус”. Ј. Неуросци. 18 (16): 6378—87. ПМИД 9698329.

[pmid8390627-10] Барбин Г, Поллард Х, Гаïарса ЈЛ, Бен-Ари Y (1993). „Инволвемент оф ГАБАА рецепторс ин тхе оутгроwтх оф цултуред хиппоцампал неуронс”. Неуросци. Летт. 152 (1-2): 150—4. ПМИД 8390627. дои:10.1016/0304-3940(93)90505-Ф.

[pmid11371348-11] Гангулy К, Сцхиндер АФ, Wонг СТ, Поо M (2001). „ГАБА итселф промотес тхе девелопментал сwитцх оф неуронал ГАБАергиц респонсес фром еxцитатион то инхибитион”. Целл. 105 (4): 521—32. ПМИД 11371348. дои:10.1016/С0092-8674(01)00341-5.

[pmid11264309-12] Мариц D, Лиу QY, Мариц I, Цхаудрy С, Цханг YХ, Смитх СВ, Сиегхарт W, Фритсцхy ЈМ, Баркер ЈЛ (2001). „ГАБА еxпрессион доминатес неуронал линеаге прогрессион ин тхе ембрyониц рат неоцортеx анд фацилитатес неурите оутгроwтх виа ГАБА(А) ауторецептор/Цл- цханнелс”. Ј. Неуросци. 21 (7): 2343—60. ПМИД 11264309.

[pmid12209121-13] Бен-Ари Y (2002). „Еxцитаторy ацтионс оф габа дуринг девелопмент: тхе натуре оф тхе нуртуре”. Нат. Рев. Неуросци. 3 (9): 728—39. ПМИД 12209121. дои:10.1038/нрн920.

[pmid12163549-14] Обриетан К, Гао XБ, Ван Ден Пол АН (2002). „Еxцитаторy ацтионс оф ГАБА инцреасе БДНФ еxпрессион виа а МАПК-ЦРЕБ-депендент мецханисм--а поситиве феедбацк цирцуит ин девелопинг неуронс”. Ј. Неуропхyсиол. 88 (2): 1005—15. ПМИД 12163549. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 20. 04. 2015.

[15] Wанг ДД, Криегстеин АР, Бен-Ари Y (2008). „ГАБА Регулатес Стем Целл Пролифератион бефоре Нервоус Сyстем Форматион”. Епилепсy цуррентс / Америцан Епилепсy Социетy. 8 (5): 137—9. ПМЦ 2566617  . ПМИД 18852839. дои:10.1111/ј.1535-7511.2008.00270.x.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]