Алат
Алат (тур. âlet) или оруђе су ручна средства за рад. Алате можемо дијелити према гранама индустрије на пољопривредне алатке, шумарске, браварске, електричарске, рударске, хируршке итд, али ту се између њих тешко може повући граница, јер иста алатка може да се користи у разним гранама индустрије.
Иако се термин алат лако може применити на многе ствари које су средство за постизање циља (нпр. виљушка),[1][2][3] строго говорећи, предмет је алат само ако је, осим што је конструисан за држање, такође направљен од материјала који омогућава кориснику да на њега примењује различите степене силе. Ако поновљена употреба истроши део алата (попут сечива ножа), могуће је да постоји могућност обнове тог дела; алтернативно истрошени или поломљени алат мора бити замењен. Алат спада у таксономску категорију оруђа, и налази се у истом таксономском рангу као инструмент, прибор, уређај или посуђе.
Сврсисходна је подјела према намјени. Према намјени алате дијелимо на :
- алати за стезање, (фиксирање), (кљешта, стега...)[4][5]
- алати за помјерење,
- алати за мјерење, (нонијус или шублер, метар (алат), лењир...)
- алати за резање (сјечење),
- алати за завртање (одвртање), (одвртка, француски кључ...)
- алати за ковање и савијање,
- алати за држање (придржавање), (хватаљке, машице...)
- алати за бушење, (бушилица, ренде, турпија...)
- специјални алати
Историја
уреди
Антрополози сматрају да је употреба алата био важан корак у људској еволуцији.[6] С обзиром на то да алате екстензивно користе људи и дивље шимпанзе, широко се претпоставља да се прва рутинска употреба алата догодила пре дивергенције између те две врсте.[7] Међутим, ови рани алати су вероватно били направљени од непостојаних материјала као што су штапиви или су се састојали од немодификованог камења које се не може разликовати од другог камења као алата.
Камени артефакти датирају од пре око 2,5 милиона година.[8] Међутим, једна студија из 2010. године сугерише да је врста хоминина Australopithecus afarensis јела месо касапећи лешеве животиња каменим оруђима. Ово откриће помера најранију познату употребу каменог оруђа међу хомининима на пре око 3,4 милиона година.[9][10][11][12][13]
До недавно је оружје пронађено у ископинама било једино оруђе „раног човека” које је проучавано и коме је придавана важност. Сада је више алата препознато као културно и историјски релевантно. Поред лова, за друге активности потребни су и алати као што су они за припремање хране, „... орашање, обраду коже, жетву и обраду дрвета ...” У ову групу су укључени и „алати од љускастог камена”.
Алати су најважнији предмети које су древни људи користили да се успну на врх ланца исхране; унапређивањем алата, они су могли да остваре задатке који превазилазе могућности људског тела, као што је копље или лук и стрела за убијање плена, јер њихови зуби нису били довољно оштри да пробију кожу многих животиња. „Човек ловац” као катализатор промене хоминина је доведен у питање. На основу трагова на костима на археолошким налазиштима, сада је очигледније да су праљуди лешинарили улове других предатор, уместо да убијају своју храну.[14]
Механички уређаји доживели су велику експанзију своје употребе у древној Грчкој и древном Риму систематским коришћењем нових извора енергије, посебно водених точкова. Њихова употреба проширила се током мрачног доба додавањем ветрењача.
Машински алати изазвали су нагли пораст у производњи нових алата током индустријске револуције.[15][16] Заговорници нанотехнологије очекују настанак сличног таласа са умањењем алата до микроскопске величине.[17][18]
Референце
уреди- ^ Цхаринг Wорх (2014), Тyпес оф Цутлерy ин тхе УК, Цхаринг Wортх, Архивирано из оригинала 24. 3. 2014. г., Приступљено 24. 3. 2014
- ^ боокрагс.цом. боокрагс.цом (2 Новембер 2010). Шаблон:Тертиарy
- ^ Анетте Расмссон. „популархисториа.се ат арцхиве.орг”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2010. г. Приступљено 2019-02-06.
- ^ Цолвин, Фред Х.; Хаас, Луциан L. (1938). Јигс анд Фиxтурес: А Референце Боок. Неw Yорк анд Лондон: МцГраw-Хилл Боок Цомпанy.
- ^ Хенриксен, Ерик К. (1973). Јиг анд Фиxтуре Десигн Мануал
. Неw Yорк, Н.Y.: Индустриал Пресс Инц.
- ^ Сам Лиллеy, Мен, Мацхинес анд Хисторy: Тхе Сторy оф Тоолс анд Мацхинес ин Релатион то Социал Прогресс, 1948 Цоббетт Пресс.
- ^ Wхитен, А., Ј. Гоодалл, W.C. МцГреw, Т. Нисхида, V. Реyнолдс, Y. Сугиyама, C.Е.Г. Тутин, Р.W. Wрангхам, анд C. Боесцх. 1999. Цултурес ин Цхимпанзеес. Натуре 399:682—85. Пангер, M.А., А.С. Броокс, Б.Г. Рицхмонд, анд Б. Wоод. 2002. Олдер тхан тхе Олдоwан? Ретхинкинг тхе емергенце оф хоминин тоол усе. Еволутионарy Антхропологy: Иссуес, Неwс, анд Ревиеwс 11:235–45.
- ^ Јонес, С.; Мартин, Р.; Пилбеам, D., ур. (1994). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Хуман Еволутион . Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-32370-3. Алсо ISBN 0-521-46786-1 (paperback)
- ^ McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Curtis W. Marean; Jonathan G. Wynn; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Hamdallah A. Bearat (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. S2CID 4356816. doi:10.1038/nature09248.
- ^ Corbey, Raymond; Jagich, Adam; Vaesen, Krist; Collard, Mark (2016). „The acheulean handaxe: More like a bird's song than a beatles' tune?”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 25 (1): 6—19. PMC 5066817
. PMID 26800014. doi:10.1002/evan.21467.
- ^ Frere, John (1800). „Account of Flint Weapons Discovered at Hoxne in Suffolk”. Archaeologia. Society of Antiquaries of London. 13: 204—205. doi:10.1017/s0261340900024267.
- ^ Key, Alastair J. M.; Lycett, Stephen J. (јун 2017). „Influence of Handaxe Size and Shape on Cutting Efficiency: A Large-Scale Experiment and Morphometric Analysis” (PDF). Journal of Archaeological Method and Theory. 24 (2): 514—541. S2CID 254609180. doi:10.1007/s10816-016-9276-0.
- ^ Wynn, Thomas; Gowlett, John (јануар 2018). „The handaxe reconsidered”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 27 (1): 21—29. PMID 29446559. S2CID 3678641. doi:10.1002/evan.21552 .
- ^ Holmes, Bob. „Man's early hunting role in doubt”. Newscientist.com. Приступљено 12. 11. 2012.
- ^ „Industrial History of European Countries”. European Route of Industrial Heritage. Council of Europe. Архивирано из оригинала 23. 6. 2021. г. Приступљено 2. 6. 2021.
- ^ Landes, David S. (1969). The Unbound Prometheus. Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4.
- ^ Nanotechnology: Big Potential In Tiny Particles, David Whelan. Retrieved on November 6, 2006
- ^ Will this Tiny Science Usher in the Next Industrial Revolution?, Katrina C. Arabe. Retrieved on November 6, 2006
Literatura
уреди- Paul, Akshoy; Roy, Pijush; Mukherjee, Sanchayan (2005), Mechanical sciences: engineering mechanics and strength of materials, Prentice Hall of India, ISBN 81-203-2611-3.
- Asimov, Isaac (1988), Understanding Physics, New York City: Barnes & Noble, ISBN 0-88029-251-2.
- Anderson, William Ballantyne (1914). Physics for Technical Students: Mechanics and Heat. New York City: McGraw Hill. Приступљено 2008-05-11.
- Archibugi, Daniele, and Mario Planta (1996). „Measuring technological change through patents and innovation surveys”. Technovation. 16 (9): 451—519. doi:10.1016/0166-4972(96)00031-4..
- Brush, S.G. (1988). The History of Modern Science: A Guide to the Second Scientific Revolution 1800–1950. Ames: Iowa State University Press.
- Bunch, Bryan and Hellemans, Alexander, (1993) The Timetables of Technology, New York, Simon & Schuster.
- Castro, J. Justin (2020). „History of technology in nineteenth and twentieth century Latin America”. History Compass. 18 (3). S2CID 212813609. doi:10.1111/hic3.12609.
- Derry, Thomas Kingston and Williams, Trevor I., (1993) A Short History of Technology: From the Earliest Times to A.D. 1900 New York: Dover Publications.
- Greenwood, Jeremy (1997) The Third Industrial Revolution: Technology, Productivity and Income Inequality AEI Press.
- Kranzberg, Melvin and Pursell, Carroll W. Jr., eds. (1967) Technology in Western Civilization: Technology in the Twentieth Century New York: Oxford University Press.
- Landa, Manuel de, War in the Age of Intelligent Machines, 2001.
- McNeil, Ian (1990). An Encyclopedia of the History of Technology . London: Routledge. ISBN 978-0-415-14792-7.
- Olby, R.C. et al., eds. (1996). Companion to the History of Modern Science. New York, Routledge.
- Pacey, Arnold, (1974, 2ed 1994), The Maze of Ingenuity, The MIT Press, Cambridge, Mass,
- Singer, C., Holmyard, E.J., Hall, A.R. and Williams, T.I. (eds.), (1954–59 and 1978) A History of Technology, 7 vols., Oxford, Clarendon Press. (Vols 6 and 7, 1978, ed. T. I. Williams)
- Wilson, George (1855). What is Technology?: an inaugural lecture delivered in the University of Edinburgh on November 7, 1855 (1 изд.). Edinburgh: Sutherland and Knox.
- Heinzelin, Jean de; Clark, JD; White, T; Hart, W; Renne, P; Woldegabriel, G; Beyene, Y; Vrba, E (април 1999). „Environment and Behavior of 2.5-Million-Year-Old Bouri Hominids”. Science. 284 (5414): 625—629. Bibcode:1999Sci...284..625D. PMID 10213682. doi:10.1126/science.284.5414.625.
- Plummer, Thomas (2004). „Flaked Stones and Old Bones: Biological and Cultural Evolution at the Dawn of Technology”. American Journal of Physical Anthropology. Yearbook of Physical Anthropology. Suppl 39 (47): 118—64. PMID 15605391. doi:10.1002/ajpa.20157.
- Haviland, William A. (2004). Cultural Anthropology: The Human Challenge. The Thomson Corporation. ISBN 978-0-534-62487-3.
- Tóth, Zsuzsanna (2012). „The First Neolithic Sites in Central/South-East European Transect, Volume III: The Körös Culture in Eastern Hungary”. Ур.: Anders, Alexandra; Siklósi, Zsuzsanna. Bone, Antler, and Tusk tools of the Early Neolithic Körös Culture. Oxford: BAR International Series 2334.
- Paine, Lincoln (2013). The Sea and Civilization: A Maritime History of the World. New York: Random House, LLC.
- Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence. Eisenbrauns. ISBN 9781575060422.
- D.T. Potts (2012). A Companion to the Archaeology of the Ancient Near East. стр. 285.
- Attema, P. A. J.; Los-Weijns, Ma; Pers, N. D. Maring-Van der (децембар 2006). „Bronocice, Flintbek, Uruk, JEbel Aruda and Arslantepe: The Earliest Evidence Of Wheeled Vehicles In Europe And The Near East”. Palaeohistoria. University of Groningen. 47/48: 10—28 (11).
- Paipetis, S. A.; Ceccarelli, Marco (2010). The Genius of Archimedes -- 23 Centuries of Influence on Mathematics, Science and Engineering: Proceedings of an International Conference held at Syracuse, Italy, June 8-10, 2010. Springer Science & Business Media. стр. 416. ISBN 9789048190911.
- Faiella, Graham (2006). The Technology of Mesopotamia. The Rosen Publishing Group. стр. 27. ISBN 9781404205604.
- Moorey, Peter Roger Stuart (1999). Ancient Mesopotamian Materials and Industries: The Archaeological Evidence . Eisenbrauns. стр. 4. ISBN 9781575060422.
- Woods, Michael; Mary B. Woods (2000). Ancient Machines: From Wedges to Waterwheels. USA: Twenty-First Century Books. стр. 58. ISBN 0-8225-2994-7.
- Selin, Helaine (2013). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. стр. 282. ISBN 9789401714167.
- Wood, Michael (2000). Ancient Machines: From Grunts to Graffiti. Minneapolis, MN: Runestone Press. стр. 35, 36. ISBN 0-8225-2996-3.
