Ҷ (слово ћирилице)

Ћирилично слово Ҷ ҷ
Позиција у Уникоду
Велико: U+04B6
Мало: U+04B7
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Ҷ ҷ (Ҷ ҷ; укосо: Ҷ ҷ) је слово ћириличног писма.[1] Зове се Ч са силазницом. Његов облик је изведен од ћириличног слова Ч (Ч ч).

У систему романизације ISO 9, Ҷ се пресловљава латиничним словом C са седилом (Ç ç).

Коришћење

уреди

Ҷ се користи у писмима следећих језика:

Језик Изговор Романизација
Абхаски језик /t͡ʃʼ/ посталвеоларна избачајна африката č̢[2]
Таџички језик /d͡ʒ/ звучна посталвеоларна африката, попут изговора слова ⟨џ⟩ у "џемпер" ç, j[3]

Ч са силазницом одговара у другим ћириличним писмима диграфимадж⟩ или ⟨чж⟩, или следећим словима:

Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

Џ џ : Џ;

Ӌ ӌ : Какашко Џ;

Ӂ ӂ : Ж са бревом;

Ӝ ӝ : Ж са дијарезом;

Җ җ : Ж са силазницом.

Рачунарски кодови

уреди
Знак Ҷ ҷ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER
CHE WITH DESCENDER
CYRILLIC SMALL LETTER
CHE WITH DESCENDER
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1206 U+04B6 1207 U+04B7
UTF-8 210 182 D2 B6 210 183 D2 B7
Нумеричка референца знака Ҷ Ҷ ҷ ҷ

Слична слова

уреди

Ҹ ҹ : Ч са вертикалним потезом.

Џ џ : Ћириличко слово Џ.

Ӌ ӌ : Ћириличко слово Какашко Џ.

Ӂ ӂ : Ћириличко слово Ж са бревом.

Ӝ ӝ : Ћириличко слово Ж са дијарезом.

Җ җ : Ћириличко слово Ж са силазницом.

Ģ ģ : Латиничко слово Ģ.

Dž dž : Латиничко дијаграф D и Z са кароном.

Ч ч : Ћириличко слово Ч.

Ж ӝ : Ћириличко слово Ж.

Č č : Латиничко слово C са кароном.

Ž ž' : Латиничко слово Z са кароном.

Референце

уреди
  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). Приступљено 12. 09. 2023. 
  2. ^ Perry, J. R. (2005) A Tajik Persian Reference Grammar (Boston : Brill) p. 36
  3. ^ К. М., Мусаев (1993). Языки и письменности народов Евразии. Алматы: Гылым. стр. 101-242. ISBN 5-628-01418-4. 

Спољашње везе

уреди