Црква Светог Николе у Старом Сланкамену
Црква Светог Николе се налази у Старом Сланкамену, у општини Инђија, подигнута је 1468. године и представља споменик културе од изузетног значаја. Према предању, подигао ју је Вук Гргуровић, у народу познат као Змај Огњени Вук. Најстарији писани помен о цркви из 1501. године потиче са записа попа Ђорђа на четворојеванђељу пивског манастира. Свој данашњи изглед добила је у 18. веку, после многобројних обнова.[1]
| Црква Светог Николе | |
|---|---|
 Црква Светог Николе | |
| Опште информације | |
| Место | Стари Сланкамен |
| Општина | Инђија |
| Време настанка | 1468. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Изглед
уреди
Црква је изграђена као једнобродна издужена грађевина са основом у облику триконхоса. Конхе су споља и изнутра полукружне. Цртеж из 1739. године и остаци поткуполних стубаца сведоче о некадашњем постојању куполе. Првобитна припрата, одвојена од наоса зидом, замењена је новом која има трибину дрвене конструкције. Високом барокном звонику 1795. године преуређена је лимена капа. Вишеструко профилисан кровни венац и наглашена вертикална подела фасада потичу из времена барокизације цркве. Остаци архитектонске пластике, који су нађени током обимних истраживања започетих још 1954. године, указује на традицију моравске школе. Једина сачувана фреска са представом Три јерарха помаже датовању сланкаменске цркве на крај 15. или почетак 16. века.
Аутор иконостаса из 1764. године је непознат. Фигуре апостола у трећем и четвртом реду могле би припадати Стефану Тенецком, али за сада то је претпоставка која се заснива искључиво на компарацији. Четири престоне иконе са старијег иконостаса, из 1749. године, приписују се почетној стваралачкој фази Василија Остојића.
Види још
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- „Црква Св. Николе) — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Листа споменика
- Црква Св. Николе
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
