Турбе џамија
Турбе џамија (раније Хабил ефендије џамија) се налазила у Београду у блоку садашњих улица: Симине, Француске, Господар Јевремове и Доситејеве.[1][2][3]
| Турбе џамија | |
|---|---|
 Некадашња Турбе џамија у Београду | |
  Турбе џамија Локација на мапи Града Београда | |
| Основне информације | |
| Локација | Београд, Србија |
| Координате | 44° 49′ 06″ С; 20° 27′ 46″ И / 44.818230° С; 20.462894° И |
| Религија | ислам |
| Завршетак изградње | 17. век |
| Спецификације | |
| Дужина | 11 m |
| Ширина | 11 m |
| Висина (макс.) | 16 m |
Историја
уредиХабил ефендије џамија је саграђена почетком 17. века и постала је центар истоимене махале. Налазила се преко пута везировог сараја. Хабил ефендија је био познати београдски муфтија. У дворишту џамије покопано је тело Кара Мустафа-паше, после катастрофалног неуспеха турског похода на Беч и његовог погубљења 1683. године по налогу султана. Саграђено је и турбе на мезару, па је вероватно од тог времена Хабил ефендије џамија и прозвана „Турбе џамија“ чији је назив трајао до краја 19. века.
Ова џамија је у периоду аустријске окупације (1717–1739) била претворена у војну болницу. После поновног доласка турске војске 1739. године, након аустријског пораза код Гроцке, џамију је обновио дефтердар Ахмед ефендија за душу свог оца.[1]
Турбе џамија је након отварања Београдског позоришта служила за смјештај позоришних ствари.
Архитектура
уредиТурбе џамија је имала у основи 11,00 x 11,00 m, а висину до врха кубета 16,00 m. Објекат је припадао једнопросторној поткуполној џамији, са неуобичајеним решењем завршног дела грађевине, где су се изнад пандантифа налазиле куполице на угловима са доста високим тамбуром, шестоугаоног пресека.
Грађевина на видљивим фасадама има по два отвора који се завршавају шиљатим луцима. Постављен је подесни венац, а затим се зид без отвора доста високо диже до кровног венца, где прелази у осмоугаону основу тамбура. Како четири стране тамбура заклањају куполице, прозори су постављени само на остале четири стране у равни фасадних зидова. И ови прозори су били завршени шиљатим луцима. Купола је била ниска и покривена оловом, као и угаоне куполице.[1]
Референце
уреди- ^ а б в Абдулах Тулунџић, Турбе џамија у Београду Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2009), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић.
- ^ „Đe su 273 džamije u Beogradu?”. Muhabet Magazin (на језику: бошњачки). фебруар 2020. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди- Абдулах Тулунџић, Турбе џамија у Београду (часопис Мост)
