Отон II, цар Светог римског царства
Отон II или Отон Црвени (нем. Otto II.; 955—7. децембар 983) је био краљ Немачке (961—983) и цар Светог римског царства (967—983). Он је трећи владар Отонске династије, а син је Отона I Великог.[1][2]
Отон II | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 955. |
Место рођења | Рим, Свето римско царство |
Датум смрти | 7. децембар 983. |
Место смрти | Рим, Свето римско царство/Папска држава |
Породица | |
Супружник | Теофанија |
Потомство | Софија I, опатица Гундерсхајма, Аделаида I, опатица Кведлинбурга, Матилда од Немачке, грофица Лотарингије, Отон III |
Родитељи | Отон I Аделаида од Италије |
Династија | Отонска династија |
Претходник | Отон I, цар Светог римског царства |
Наследник | Отон III, цар Светог римског царства |
Постаје цар
уредиОтац Отон I именовао га је савладаром у Италији и Немачкој 961, а савладар Светог римског царства постао је 967. године. Кад је умро Отон I, постао је цар без икаквог отпора. Следио је политику Отона Великог и ојачавао је царску власт у Немачкој, а ширио се и у Италији.[3]
Рат три Хенрика
уредиДок је Отон II ратовао против Болеслава II у Бохемији, то користе три Хенрика и буне се 977. против Отона. Та три завереника су:
- Хенрик I Аугсбуршки, бискуп од Аугсбурга
- Хенрик II Баварски, војвода Баварске, који је био свргнут
- Хенрик III Баварски, војвода Корушке, који је имао подршку цркве.
Отон II је кренуо против побуњеника заједно са Отоном I Швапским. Отон је кренуо на Пасау, који су држали завереници. Град се предао након опсаде, која је изведена специјалном тактиком мостова од бродова. На ускрс 978, на суду у Магдебургу вође побуњеника су кажњене губљењем војводстава. Баварска је после ове побуне потпуно покорена и постала је највећа од кључних војводстава.
Бохемија, Пољска и Лорена
уредиЧешка (Бохемија) и Пољска су 978. признале Отонову врховну власт.
Те исте године Лотар Француски покушава да поврати Лорену. Напао је у пролеће и скоро је заробио Отона II у Ахену. Отон је на то кренуо у инвазију Француске у јесен 978. и дошао до Париза. Харао је подручјем, којим би прошао. Заузео је Монтматр, али није успевао да заузме Париз, па се повукао уз поприличне жртве. Склопљен је мир 980. са Французима, а Лорена по том споразуму и даље припада Немачкој.
Камапање у Италији и Словенски напад
уредиКад је осигурао Немачку Отон креће у Италију, где није био много успешан, јер су Арапи успели 982. да одбију његове нападе. У Италији је сазвао састанак, да би његов син Отон III био прихваћен као краљ Немачке. Умро је у рату против Млечана. Док је Отон био у Италији Словени су успели да поврате територије источно од Лабе. Ипак, Отоново царство је било доста јако.
Породично стабло
уреди8. Отон I, војвода Саксоније | ||||||||||||||||
4. Хенрик I Птичар | ||||||||||||||||
9. Хедвиг од Франконије | ||||||||||||||||
2. Отон I | ||||||||||||||||
10. Дитрих од Рингелхајма | ||||||||||||||||
5. Матилда од Рингелхајма | ||||||||||||||||
11. Reinhild | ||||||||||||||||
1. Отон II | ||||||||||||||||
12. Рудолф I од Бургундије | ||||||||||||||||
6. Рудолф II од Бургундије | ||||||||||||||||
13. Guilla of Provence | ||||||||||||||||
3. Аделаида од Италије | ||||||||||||||||
14. Бурхард II, војвода Швабије | ||||||||||||||||
7. Берта Швапска | ||||||||||||||||
15. Regelinda of Zürich | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ „Otto II Holy Roman emperor”. Britannica. Приступљено 1. 2. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Otto II (Holy Roman emperor)”. Encyclopedia. Приступљено 1. 2. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Otto I, Holy Roman Emperor”. British Museum. Приступљено 1. 2. 2021.(језик: енглески)
Спољашње везе
уреди