Неваде

насеље у Србији у Горњем Милановацу, у Моравичком округу
За чланак о средњовековној тврђави, погледајте чланак Тврђава Неваде.

Неваде је приградско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године било је 627 становника. Налази се на североисточној страни Горњег Милановца, поред пута за Крагујевац, на надморској висини од 330 до 600 м и површини од 1.047 ха.[1]

Неваде
Неваде, приградско насеље Горњег Милановца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 627
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.033333° С; 20.5° И / 44.033333; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина405 m
Неваде на карти Србије
Неваде
Неваде
Неваде на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Село је првобитно припадало општини и школи у суседном селу Сврачковци, а црквеној парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Бели петак.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Невадама (општина Горњи Милановац), Споменик-усамљеник у Невадама и Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама.

Историја

уреди

У овом селу има трагова из периода средњовековне Србије. Неваде је село које је први пут споменуто 1397. године. Тада је угарска војска упала у северне крајеве Србије и спалила две тврђаве у околини Рудника – Неваде и Честин. Тврђава Неваде је бранила важан пут који је спајао долине Груже и Деспотовице.[1]

У турском попису из 1525. године забележено је да је имало 19 домова. Нема тумачења о настанку имена села.[1] Најездом Турака село је исељено и опустело. У 18. веку населили су га досељеници из Црне Горе, Херцеговине и Сјеничке висоравни.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 105 ратника. Погинуло их је 53 а 52 је преживело.[1]

Познати становници

уреди

Демографија

уреди

У пописима село је 1910. године имало 613 становника, 1921. године 544, а 2002. године тај број се попео на 606.[1]

У насељу Неваде живи 440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,8 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 177 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 582
1953. 572
1961. 579
1971. 514
1981. 396
1991. 504 496
2002. 549 555
2011. 627
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
543 98,90%
Словенци
  
3 0,54%
Муслимани
  
1 0,18%
Југословени
  
1 0,18%
непознато
  
1 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди