Војна обавеза
Војна обавеза је обавезно пријављивање људи у војну службу.[1] Војна обавеза датира још од антике и наставља се у неким земљама до данашњих дана под разним именима. Савремени систем скоро универзалне војне обавезе за младиће потиче из доба Француске револуције 1790-их, где је постао основа веома велике и моћне војске. Већина европских држава касније је копирала систем у мирнодопско време, тако да би мушкарци одређеног узраста служили 1—8 година на активној дужности, а потом бивали пребачени у резервне снаге. Временски период током којег су војни обвезници дужни служити у оружаним снагама назива се војни рок.
Војна обавеза је контроверзна из више разлога, укључујући приговор савести на војне ангажмане на верским или филозофским основама; политички приговор, на пример, служење омрженој влади или у непопуларном рату; и идеолошки приговор, на пример, на спознајно кршење права појединца. Војни обвезници понекад могу да избегну службу напуштањем земље,[5] и тражењем азила у другој земљи. Неки системи одабира прихватају ове ставове пружајући алтернативну службу изван улога борбених дејстава или чак изван војске, као што је Siviilipalvelus (алтернативна државна служба) у Финској, Zivildienst (мандаторни друштвени рад) у Аустрији и Швајцарској. Неколико земаља регрутује мушке војнике, не само за оружане снаге, већ и за паравојне агенције, које су намењене само полицијским службама као што су унутрашње трупе, граничари или неборбене службе спашавања попут цивилне заштите.
Од раног 21. века, многе државе више не спроводе војну обавезу, већ се уместо тога ослањају на професионалну војску са волонтерима. Могућност ослањања на такав аранжман, међутим, претпоставља одређени степен предвидљивости у погледу захтева за вођење рата и обима непријатељстава. Многе државе које су укинуле војну обавезу, још увек задржавају право да наставе са спровођењем војне обавезе у време рата или у доба кризе.[6] Државе укључене у ратове или међудржавна ривалства су најсклоније примени војне обавезе. Постоји мања вероватноћа да демократска држава приступи спровођењу војне обавезе у односу на аутократску.[7] Бивше британске колоније имају мању вероватноћу да спроведу војну обавезу, јер на њих утичу британске норме против војне обавезе које су устаљене од времена Енглеског грађанског рата.[7]
Војна обавеза у Србији
уредиСлужење војне обавезе у Србији је до 2011. било обавезно за све војно способне пунолетне мушкарце. Војна обавеза под оружјем или без оружја трајала је 6 месеци,[8] док је цивилна служба трајала 9 месеци.[9]
Регрутација се обавља у календарској години када регрут навршава 19 година, а најкасније у календарској години кад пуни 27 година. У изузетним околностима, регрут се може упутити на војну обавезу до календарске године у којој пуни 30 година.[8]
Одлуком Народне скупштине Републике Србије, обављање војне обавезе је обустављено 1. јануара 2011. године.[10] Од 2018. године се спекулише о прекиду обустављења војне обавезе, са полемикама о продужењу или скраћивању периода војне обавезе.[11][12][13]
Аргументи против регрутације
уредиСексизам
уредиАктивисти за људска права,[14][15] феминисткиње,[16][17][18] и противници дискриминације мушкараца[19][20]:102[21][22][23][24] су критиковали војну обавезу, или обавезну војну службу, као сексистичку. Национална коалиција за мушкарце, група за права мушкараца, тужила је амерички Систем селективне службе 2019. године, што је довело до тога да га је савезни судија САД прогласио неуставним.[25][26] Мишљење судије федералног дистрикта једногласно је поништено од стране америчког Апелационог суда за 5. круг.[27] У септембру 2021, Представнички дом усвојио је годишњи Закон о одобрењу одбране, који је укључивао амандман који каже да „сви Американци између 18 и 25 година морају да се региструју за селективну службу“. Овим је уклоњена реч „мушко” која проширује потенцијални нацрт на жене; међутим, амандман је уклоњен пре него што је усвојен Закон о овлашћењима за државну одбрану.[28][29][30]
Феминисткиње су тврдиле да је војна обавеза сексистичка јер ратови служе интересима онога што оне виде као патријархат, војска је сексистичка институција, регрути су стога индоктринирани у сексизму, а регрутација мушкараца нормализује насиље мушкараца као друштвено прихватљиво.[31][32] Феминисткиње су биле организаторке и учеснице отпора регрутацији у неколико земаља.[33][34][35][36]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Цонсцриптион”. Мерриам-Wебстер Онлине. 15. 7. 2023.
- ^ „Украине ремовес ласт цонсцриптс фром wар зоне”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Милитарy цонсцриптион то стоп цомплетелy фром 2018”. 12. 12. 2016.
- ^ „Казакх Милитарy Драфт То Енд Бy 2016”. Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy. 9. 10. 2013.
- ^ „Сеекинг Санцтуарy: Драфт Додгерс”. ЦБЦ Дигитал Арцхивес.
- ^ „Wорлд Wар ИИ”. Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа.
- ^ а б Асал, Вицтор; Цонрад, Јустин; Торонто, Натхан (1. 8. 2017). „И Wант Yоу! Тхе Детерминантс оф Милитарy Цонсцриптион”. Јоурнал оф Цонфлицт Ресолутион (на језику: енглески). 61 (7): 1456—1481. ИССН 0022-0027. С2ЦИД 9019768. дои:10.1177/0022002715606217.
- ^ а б Закон о војној, радној и материјалној обавези
- ^ Закон о цивилној служби
- ^ Одлука о обустави обавезе служења војног рока
- ^ Обавезни војни рок: Да ли ће млади у Србији поново морати у војску - ББЦ Србија
- ^ Увођење војног рока дели Србију - Радио Слободна Европа
- ^ Трајање војног рока могло би да буде од три до осам месеци - 021.рс
- ^ Месснер 1997, стр. 41–48.
- ^ Степхен Блаке Боyд; W. Мерле Лонгwоод; Марк Wиллиам Муессе, ур. (1996). Редееминг мен: религион анд масцулинитиес. Wестминстер Јохн Кноx Пресс. стр. 17. ИСБН 978-0-664-25544-2. „Ин цонтрадистинцтион то профеминисм, хоwевер, тхе мен'с ригхтс перспецтиве аддрессес специфиц легал анд цултурал фацторс тхат пут мен ат а дисадвантаге. Тхе мовемент ис маде уп оф а вариетy оф формал анд информал гроупс тхат диффер ин тхеир аппроацхес анд иссуес; Мен'с ригхтс адвоцатес, фор еxампле, таргет сеx-специфиц милитарy цонсцриптион анд јудициал працтицес тхат дисцриминате агаинст мен ин цхилд цустодy цасес.”
- ^ Степхен, Лyнн (1981). „Макинг тхе Драфт а Wомен'с Иссуе”. Wомен: А Јоурнал оф Либератион. 8 (1). Приступљено 28. 3. 2016.
- ^ Линдсеy, Карен (1982). „Wомен анд тхе Драфт”. Ур.: МцАллистер, Пам. Реwеавинг тхе Wеб оф Лифе: Феминисм анд Нонвиоленце . Неw Социетy Публисхерс. ИСБН 0865710163.
- ^ Левертов, Денисе (1982). „А Спеецх: Фор Антидрафт Раллy, D.C. Марцх 22, 1980”. Цандлес ин Бабyлон . Неw Дирецтионс Пресс. ИСБН 9780811208314.
- ^ Берлатскy, Ноах (29. 5. 2013). „Wхен Мен Еxпериенце Сеxисм”. Тхе Атлантиц. Архивирано из оригинала 5. 1. 2015. г. Приступљено 26. 4. 2015.
- ^ Бенатар, Давид (15. 5. 2012). Тхе Сецонд Сеxисм: Дисцриминатион Агаинст Мен анд Боyс. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-67451-2. Приступљено 26. 4. 2015.
- ^ Голдстеин, Јосхуа С. . "Wар анд Гендер: Мен'с Wар Ролес – Боyхоод анд Цоминг оф Аге"]. Ин Ембер, Царол Р.; Ембер, Мелвин Ембер, Царол Р.; Ембер, Мелвин (2003). Енцyцлопедиа оф Сеx анд Гендер: Мен анд Wомен ин тхе Wорлд'с Цултурес. Спрингер. стр. 108. ИСБН 978-0-306-47770-6.. Волуме 1. [[Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа|Спрингер]. . Ретриевед Април 25, 2015.
- ^ Кронселл, Аница (Јуне 29, 2006). "Метходс фор студyинг силенце: Тхе 'силенце' оф Сwедисх цонсцриптион". Ин Ацкерлy, Брооке А.; Стерн, Мариа; Труе, Јацqуи Феминист Метходологиес фор Интернатионал Релатионс. Цамбридге Университy Пресс. 29. 6. 2006. стр. 113. ИСБН 978-1-139-45873-3. . Ретриевед Април 25, 2015.
- ^ Селмески, Бриан Р. (2007). Мултицултурал Цитизенс, Моноцултурал Мен: Индигинеитy, Масцулинитy, анд Цонсцриптион ин Ецуадор. Сyрацусе Университy. стр. 149. ИСБН 978-0-549-40315-9. Приступљено 25. 4. 2015.
- ^ Јоенниеми, Пертти (2006). Тхе Цхангинг Фаце оф Еуропеан Цонсцриптион. Асхгате Публисхинг. стр. 142—49. ИСБН 978-0-754-64410-1. Приступљено 25. 4. 2015.
- ^ Пагер, Тyлер (2019-02-24). „Драфтинг Онлy Мен фор тхе Милитарy Ис Унцонститутионал, Јудге Рулес”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2020-06-13.
- ^ Пагер, Тyлер (2019-02-24). „Драфтинг Онлy Мен фор тхе Милитарy Ис Унцонститутионал, Јудге Рулес”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2020-08-05.
- ^ „Федерал аппеалс цоурт: Мале-онлy драфт ис цонститутионал”. АБЦ Неwс.
- ^ „Хоусе пассес дефенсе билл wитх цоммиссион то инвестигате Афгханистан фаилурес, мандате тхат wомен регистер фор драфт”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 28. 10. 2021.
- ^ Турнер, Трисх (24. 7. 2021). „Неw легислатион wоулд реqуире wомен, лике мен, то сигн уп фор потентиал милитарy драфт”. АБЦ7 Цхицаго (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2021.
- ^ Бехрманн, Саваннах (8. 12. 2021). „Лаwмакерс килл меасуре тхат wоулд хаве реqуиред wомен то регистер фор тхе Селецтиве Сервице”. УСА Тодаy (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2022.
- ^ Мицхалоwски, Хелен (мај 1982). „Фиве феминист принциплес анд тхе драфт”. Ресистанце Неwс (8): 2.
- ^ Неудел, Мариан Хенриqуез (јул 1983). „Феминисм анд тхе Драфт”. Ресистанце Неwс (13): 7.
- ^ „Леттерс фром драфт-аге wомен абоут wхy тхеy wоулдн'т регистер фор тхе драфт”. Ресистанце Неwс. бр. 2. 1. 3. 1980. стр. 6.
- ^ „Гестатион: Wомен анд Драфт Ресистанце”. Ресистанце Неwс. бр. 11. новембар 1982.
- ^ „Wомен анд тхе ресистанце мовемент”. Ресистанце Неwс. бр. 21. 8. 6. 1986.
- ^ „Но то Еqуалитy ин Милитарисм! (Статемент оф тхе феминист цоллецтиве ТО МОВ цо-сигнед бy тхе Ассоциатион оф Греек Цонсциентиоус Објецторс)”. Цоунтеринг тхе Милитарисатион оф Yоутх. Wар Ресистерс Интернатионал. Приступљено 28. 3. 2016.
Литература
уреди- Бурк, Јамес (Април 1989). "Дебатинг тхе Драфт ин Америца," Армед Форцес анд Социетy п. вол. 15: пп. 431–48.
- Цхалленер, Рицхард D (1955). Тхе Френцх тхеорy оф тхе натион ин армс, 1866–1939. Неw Yорк, Цолумбиа Университy Пресс.
- Цхамберс, Јохн Wхитецлаy (1987). То Раисе ан Армy: Тхе Драфт Цомес то Модерн Америца. Фрее Пресс. ИСБН 978-0-02-905820-6.
- Фитзпатрицк, Едwард (1940). Цонсцриптион анд Америца: А Студy оф Цонсцриптион ин а Демоцрацy. Рицхард Публисхинг Цомпанy. АСИН Б000ГY5QW2.
- Флyнн, Георге Q. ( 33 (1): 5–20). "Цонсцриптион анд Еqуитy ин Wестерн Демоцрациес, 1940–75," Јоурнал оф Цонтемпорарy Хисторy ин ЈСТОР
- Флyнн, Георге Q. (2001). Цонсцриптион анд Демоцрацy: Тхе Драфт ин Франце, Греат Бритаин, анд тхе Унитед Статес. Греенwоод. стр. 303. ИСБН 0-313-31912-X.
- Кестнбаум, Меyер (октобар 2000). „Цитизенсхип анд Цомпулсорy Милитарy Сервице: Тхе Револутионарy Оригинс оф Цонсцриптион ин тхе Унитед Статес”. Армед Форцес & Социетy. 27: вол. 27: пп. 7–36. дои:10.1177/0095327X0002700103.
- Леви, Маргарет (1997). Цонсент, Диссент анд Патриотисм. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-59961-0.. Лоокс ат цитизенс' респонсес то милитарy цонсцриптион ин северал демоцрациес синце тхе Френцх Револутион.
- Линцх, Кевин (2012). Цонсцриптион. Маинз: Институте оф Еуропеан Хисторy (ИЕГ).
- Круегер, Цхристине, анд Соња Левсен, едс. Wар Волунтееринг ин Модерн Тимес: Фром тхе Френцх Револутион то тхе Сецонд Wорлд Wар (Палграве Мацмиллан 2011)
- Леандер, Анна (јул 2004). Драфтинг Цоммунитy: Ундерстандинг тхе Фате оф Цонсцриптион. Армед Форцес & Социетy. стр. вол. 30: пп. 571–99. Архивирано из оригинала 01. 06. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- МацЛеан, Алаир. Тхе Привилегес оф Ранк: Тхе Пеацетиме Драфт анд Латер-лифе Аттаинмент. дате= Јулy 2008. стр. вол. 34: пп. 682–713. Архивирано из оригинала 31. 03. 2009. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- Мјосет, Ларс; Ван Холде, Степхен, ур. (2002). Тхе Цомпаративе Студy оф Цонсцриптион ин тхе Армед Форцес. Амстердам: ЈАИ Пресс/Елсевиер Сциенце Лтд. стр. 424. ИСБН 9780762308361.
- Нау, Террy L. (2013). „Цхаптер 1: Драфт Баит”. Релуцтант Солдиер... Проуд Ветеран: Хоw а цyницал Виетнам вет леарнед то таке приде ин хис сервице то тхе УСА. Леипзиг: Амазон Дистрибутион ГмбХ. стр. 1–12. ИСБН 9781482761498. ОЦЛЦ 870660174.
- Пфаффензеллер, Степхан (2010). „Цонсцриптион анд Демоцрацy: Тхе Мyтхологy оф Цивил— Милитарy Релатионс”. Армед Форцес & Социетy. 36 (3): 481—504. С2ЦИД 145286033. дои:10.1177/0095327X09351226. http://afs.sagepub.com/content/36/3/481.abstract
- Соренсен, Хеннинг (јануар 2000). „Цонсцриптион ин Сцандинавиа Дуринг тхе Ласт Qуартер Центурy: Девелопментс анд Аргументс”. Армед Форцес & Социетy. 26 (2): вол. 26: пп. 313–34. дои:10.1177/0095327X0002600207.
- Стевенсон, Мицхаел D. (2001). Цанада'с Греатест Wартиме Муддле: Натионал Селецтиве Сервице анд тхе Мобилизатион оф Хуман Ресоурцес дуринг Wорлд Wар II. МцГилл-Qуеен'с Университy Пресс. стр. 235. ИСБН 0-7735-2263-8.