Бренди

Бренди је жестоко алкохолно пиће које се добија дестилацијом вина или ферментиране воћне каше.^[1]^[2]^[3]^[4] Бренди углавном садржи 35–60% алкохола по запремини и типично се користи као аперитив. Вињак и коњак су неке од варијација овог пића.

Име долази од холандског brandewijin, дестиловано вино.^[4]

Неке ракије се праве у дрвеној буради. Друге су обојене карамелном бојом^[4] како би имитирале ефекат старења, а неке се производе коришћењем комбинације старења и бојења. Варијетети винских ракија могу се наћи широм света винарства. Међу најпознатијима су коњак и армањак из југозападне Француске.^[3]^[5]

У ширем смислу, бренди такође означава ликаре добијене дестилацијом комине (која даје комовицу) или кашу од било којег другог воћа (воћна ракија).^[6] Ови производи се такође називају eau de vie (што у преводу значи „вода живота”).

Историја

Порекло брендија везује се за развој дестилације. Иако је процес био познат у класично доба, није коришћен за значајну производњу пића све до 15. века.^[7]^[8]^[9] Почетком 16. века француски бренди је помогао да се покрене трговина преко атлантског троугла када је преузела централну улогу португалског ојачаног вина због већег садржаја алкохола и лакоће транспорта. Кануисти и стражари на афричкој страни трговине углавном су плаћани брендијем. До касног XVII века, рум је заменио бренди као преферентни алкохол у размени у трговачком троуглу.^[10]

У почетку, вино је дестиловано као метода конзервирања и да би се трговцима олакшало транспорт. Такође се сматра да је вино првобитно дестиловано да би се смањио порез, који се процењивао по запремини. Намера је била да се вода уклоњена дестилацијом врати назад у бренди непосредно пре конзумирања. Откривено је да се након складиштења у дрвеним бачвама добијени производ побољшао у односу на оригинални дестиловани алкохол.^[3] Поред уклањања воде, процес дестилације је довео до стварања и разлагања бројних ароматичних једињења, суштински мењајући састав дестилата из његовог извора. Неиспарљиве супстанце као што су пигменти, шећери и соли остале су у мировању. Као резултат тога, укус дестилата је често био сасвим другачији од извора.

Како се већина брендија дестилује од грожђа, региони света који производе одличне брендије су отприлике били паралелни са онима у којима се производи грожђе за виноградарство. Крајем XIX века западноевропским тржиштима, укључујући и њихова прекоморска царства, доминирали су француски и шпански бренди, а источном Европом су доминирали брендији из региона Црног мора, укључујући Бугарску, Крим и Грузију. Дејвид Сараџишвили је 1884. године основао фабрику брендија у Тбилисију у Грузији, раскрсници турских, централноазијских и персијских трговачких путева и део тадашњег Руског царства.^[11]

Технологија

Осим неколико великих произвођача, производња и потрошња брендија имају тенденцију да поприме регионални карактер, те се начини производње значајно разликују. Вински бренди се производи од разних сорти грожђа. За висококвалитетни бренди користи се посебан избор сорти, које дају изразиту арому и карактер, док се јефтиније праве од вина које је доступно.^[12]

Бренди се прави од такозваног базног вина, које се знатно разликује од обичних стоних вина. Прави се од раног грожђа како би се постигла већа концентрација киселина и нижи нивои шећера. Основно вино генерално садржи мање количине (до 20 mg/L) сумпора од уобичајених вина, јер ствара нежељени бакар(II) сулфат у реакцији са бакром у лонцу. Талог квасца који настаје током ферментације може, али и не мора да се задржи у вину, у зависности од стила брендија.^[12]

Конзумација

Сервирање

Бренди се традиционално служи на собној температури (чист) из снифтера у винске чаше или чаше облика лале. Када се пије на собној температури, често се лагано загреје држањем чаше у длану или благим загревањем. Прекомерно загревање брендија може довести до тога да алкохолна пара постане прејака, због чега преовлада њена арома. Они који воле да пију загрејани бренди могу да затраже да се им се чаша загреје пре него што се бренди наточи.^[13]

Англо-индијска употреба обохвата „бранди-пони” (бренди са водом).^[14]^[15]

Референце

^ „Šta znači Brendi”. staznaci.com.
^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 101.
^ ^а ^б ^в Бренди на сајту Енциклопедија Британика
^ ^а ^б ^в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 176. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Brandy”. BBC.
^ Kirk-Othmer Food and Feed Technology. John Wiley & Sons. 2007-12-14. стр. 151. ISBN 9780470174487.
^ British Nutrition Foundation's Task Force (2008). Gail Goldberg, ур. Plants: Diet and Health. John Wiley & Sons. стр. 174. ISBN 9781405147729.
^ Faith, Nicholas (2013). Cognac: The story of the world's greatest brandy. Infinite Ideas. ISBN 9781906821791.
^ L. M. Cullen (2002). The Brandy Trade Under the Ancien Régime. Cambridge University Press. ISBN 9780521890984.
^ Standage, Tom (2006). A History of the World in 6 Glasses . New York, New York: Walker Publishing Company. ISBN 9780802715524.
^ „Sarajishvili Brandy Made in Georgia”. International Wine Tourism Conference. 5. 4. 2014.
^ ^а ^б Charles W. Bamforth, Robert E. Ward, ур. (2014). „5.2. Brandy”. The Oxford Handbook of Food Fermentations. стр. 249—252. ISBN 9780199742707.
^ Charles Dubow (14. 3. 1998). „Cognac Q&A”. Forbes magazine.
^ „brandy-pawnee”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ Barrère, Albert; Leland, Charles Godfrey, ур. (1889). A Dictionary of Slang, Jargon & Cant: Embracing English, American, and Anglo-Indian Slang, Pidgin English, Tinkers' Jargon and Other Irregular Phraseology. 1. Ballantyne Press. стр. 176. Приступљено 4. 5. 2022. „Brandy pawnee (Anglo-Indian and English gypsy), brandy and water. From pāni, Hindu and Romany, for water. In England: "parny” is a common slang word for water.”

Литература

„Puolustuslaitos Leikattua tekee 75 vuoden jälkeen paluun Mannerheimin 150-vuotissyntymäpäiville | Wolfcom”.
„Puolustuslaitos Leikattua”.
Consumer Goods Europe. Corporate Intelligence on Retailing. 2002. стр. 28—31.
Hayes, Annie (2016-06-28). „The World's Best-Selling Cognac and Brandy Brands”. www.thespiritsbusiness.com/. The Spirits Business. Приступљено 2017-03-19.
Smith, Hamish (2015-02-20). „The Brandy Report (2/12): The Philippines”. Drinks International. Приступљено 2017-03-20.
„Philippines – Taxes on Distilled Spirits” (PDF). Office of the United States Trade Representative. 2010-11-24. Приступљено 2017-03-20.
„Vieux Informatie Merken Ingredienten Soorten Herkomst en Alcoholpercentage”. Zoekenvindalles.nl. Приступљено 2012-10-22.
„Commissie Gedistilleerd”. Pdcg.nl. Архивирано из оригинала (pdf) 2012-04-17. г. Приступљено 2012-10-22.
Juridische Aspecten van Geografische Aanduidingen, Barbara M. Vroom-Cramer, Kluwer BV, 2002, ISBN 90-268-4135-3
„Vieux - wenneker”. Wenneker.nl. Архивирано из оригинала 2013-08-09. г. Приступљено 2012-10-22.
„History of Vieux”. Pdcg.nl. Архивирано из оригинала 2012-04-17. г. Приступљено 2012-10-22.
Lichine, Alexis (1987). Alexis Lichine's New Encyclopedia of Wines & Spirits (5th изд.). New York: Alfred A. Knopf. стр. 236. ISBN 0-394-56262-3.
DuBose, Fred; Spingarn, Evan (2004). The Ultimate Wine Lover's Guide 2005. Barnes & Noble. стр. 202. ISBN 9780760758328. Приступљено 6. 6. 2020. „Exactly when stronger wines or spirits began to be added to wine to preserve it is lost to history, but it worked — and fortified wine was born. History does record how the fortified wines Port and Madeira came to be.”
Robinson, Jancis, ур. (2006). The Oxford Companion to Wine (3rd изд.). New York: Oxford University Press. стр. 279. ISBN 0-19-860990-6.
„Types of Fortified Wines You Might Enjoy Before or After Dinner”. The Spruce Eats. Приступљено 23. 12. 2018.
Antonello, Biancalana. „DiWineTaste Report: Tasting Fortified Wines”. DiWineTaste. Приступљено 23. 12. 2018.
„26 U.S. Code §5382 b(2)”. Legal Information Institute, Cornell Law School. Приступљено 10. 2. 2022.
Hailman, John R. (2006). Thomas Jefferson on Wine . Univ. Press of Mississippi. стр. 306. ISBN 978-1-57806-841-8. Приступљено 4. 4. 2009. „Marsala wine.”
Halley, Ned (2005). The Wordsworth Dictionary of Drink: An A–Z of Alcoholic Beverages. Wordsworth Editions. стр. 384. ISBN 978-1-84022-302-6. Приступљено 4. 4. 2009.
Robinson, Jancis, ур. (1999). „Mistela”. The Oxford companion to wine. (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-866236-X. OCLC 41660699.
„mistelle Definition in the Wine Dictionary at Epicurious.com”. epicurious.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 5. 4. 2009.
Biancalana, Antonello. „Production of Fortified Wines”. DiWineTaste. Приступљено 5. 4. 2009.
Porter, Darwin; Price, Danforth (2000). Frommer's Portugal (16th изд.). IDG Books Worldwide. ISBN 0-02-863601-5.
„Spanish law”. Архивирано из оригинала 10. 9. 2013. г. Приступљено 4. 4. 2009.
Foley, Ray (2006). Bartending For Dummies. John Wiley & Sons. стр. 112. ISBN 978-0-470-10752-2. Приступљено 5. 4. 2009.
Baxevanis, John J. (1987). The Wines of Champagne, Burgundy, Eastern and Southern France. Rowman & Littlefield. стр. 268. ISBN 978-0-8476-7534-0. Приступљено 5. 4. 2009.
„thewinedoctor.com”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2009. г. Приступљено 4. 4. 2009.
Zraly, Kevin (2006). Kevin Zraly's American Wine Guide. New York: Sterling. стр. 238. ISBN 1-4027-2585-X.
Jorgensen, Janice (1993). Encyclopedia of Consumer Brands: Consumable Products . Detroit: St. James Press. стр. 492. ISBN 1-55862-336-1.
„BAN - Public Safety - Alcohol Impact Areas”. 1. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 1. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2023.
Yu, Tae-jong. „Gwaha-ju”. Encyclopedia of Korean Culture (на језику: корејски). Academy of Korean Studies. Приступљено 12. 3. 2018.
Park, Rock Darm (12. 4. 2012). „Gwaha-ju”. Naver (на језику: корејски). Приступљено 12. 3. 2018.
Sullivan, Charles L. (1998). A Companion to California Wine: An Encyclopedia of Wine and Winemaking from the Mission Period to the Present. University of California Press. стр. 120. ISBN 978-0-520-92087-3. Приступљено 5. 4. 2009.
Joseph, Robert (2006). Wine Travel Guide to the World. Footprint Handbooks. стр. 36. ISBN 978-1-904777-85-4. Приступљено 5. 4. 2009.
„Council Regulation (EC) No 479/2008; Annex IV, §3 (European Union document”. стр. 46.

Спољашње везе

„Brandy”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
„Brandy”. Encyclopedia Americana. 1920.

Овај чланак везан за храну или кулинарство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] „Šta znači Brendi”. staznaci.com.

[2] Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 101.

[eb-3] а ^б ^в Бренди на сајту Енциклопедија Британика

[британика_1-4] а ^б ^в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 176. ISBN 86-331-2075-5.

[BBC-5] „Brandy”. BBC.

[kirk-6] Kirk-Othmer Food and Feed Technology. John Wiley & Sons. 2007-12-14. стр. 151. ISBN 9780470174487.

[bnf-7] British Nutrition Foundation's Task Force (2008). Gail Goldberg, ур. Plants: Diet and Health. John Wiley & Sons. стр. 174. ISBN 9781405147729.

[faith-8] Faith, Nicholas (2013). Cognac: The story of the world's greatest brandy. Infinite Ideas. ISBN 9781906821791.

[9] L. M. Cullen (2002). The Brandy Trade Under the Ancien Régime. Cambridge University Press. ISBN 9780521890984.

[Standage_2006-10] Standage, Tom (2006). A History of the World in 6 Glasses . New York, New York: Walker Publishing Company. ISBN 9780802715524.

[11] „Sarajishvili Brandy Made in Georgia”. International Wine Tourism Conference. 5. 4. 2014.

[Oxford-12] а ^б Charles W. Bamforth, Robert E. Ward, ур. (2014). „5.2. Brandy”. The Oxford Handbook of Food Fermentations. стр. 249—252. ISBN 9780199742707.

[13] Charles Dubow (14. 3. 1998). „Cognac Q&A”. Forbes magazine.

[14] „brandy-pawnee”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

[15] Barrère, Albert; Leland, Charles Godfrey, ур. (1889). A Dictionary of Slang, Jargon & Cant: Embracing English, American, and Anglo-Indian Slang, Pidgin English, Tinkers' Jargon and Other Irregular Phraseology. 1. Ballantyne Press. стр. 176. Приступљено 4. 5. 2022. „Brandy pawnee (Anglo-Indian and English gypsy), brandy and water. From pāni, Hindu and Romany, for water. In England: "parny” is a common slang word for water.”

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]