Америчко-мексички рат

Америчко-мексички рат 18461848. је био рат између САД и Мексика, чији су узроци били тежња САД да прошири границе до Пацифика и робовласника Југа за новим територијама.[1]

Америчко-мексички рат

Битка код Чапултепека
Време25. април 1846. — 2. фебруар 1848.
Место
УзрокСАД жели да заузме Тексас и да се шири на југ.
Исход САД побеђују и добијају Нови Мексико, Калифорнију и Тексас
Сукобљене стране

САД

Сједињене Мексичке Државе
Команданти и вође
Џејмс Нокс Полк
Закари Тејлор
Винфилд Скот
Стивен Карни
Антонио Лопез де Санта Ана
Мариано Ариста
Педро Ампудиа
Хосе Мариа Флорес
Јачина
78 800 40.000
Жртве и губици
1.700 погинулих и 11.300 војника умрло од болести. 6.000 војника и 4.000 цивила.

Позадина

уреди

Тексас је прогласио независност 1836, али анексију од стране САД децембра 1845. Мексико је сматрао директном објавом рата.[1]

Директни повод рата који је отпочео 25. априла 1846, био је спор око западних граница Тексаса. Рат је био сукоб неједнаких противника, САД су имале надмоћ у наоружању, опреми, организацији и обучености јединица.[1]

Ратне операције

уреди

Рат је вођен на 4 оперативна правца. Генерал Закари Тејлор је 18. маја 1846. заузео Матаморос, а 24. септембра, после четвородневног храброг отпора Мексиканаца, ушао је у Монтереј. Код Ангостуре 22./23. фебруара 1847. је одбио противнапад Мексиканаца под генералом Санта-Аном.[1]

Капетан Фримонт (енгл. John Charles Fremont) je уз помоћ флоте 1846. заузео целу Калифорнију. Пуковник Карни (енгл. Stephen Watts Kearny) je 18. августа 1846. заузeo Санта Фе а с њим и читав Нови Мексико.[1]

Међутим, да би се окончао рат, требало је напасти главни град Мексика најосетљивијим правцем. Генерал Скот се почетком марта 1847. искрцао јужно од Веракруза и освојио тврђаву Сан Хуан де Улуа 27. марта. Затим је кренуо у унутрашњост и 15. маја заузео Пуебло де Сарагосу, претходно савладавши отпор Санта-Ане који је дошао са севера.[1]

Америчка победа код Чапултепека 12/13. септембра означава пад главног града Мексико Ситија у који је генерал Скот ушао сутрадан са свега 6.000 људи.[1]

Последице

уреди

Потписаним миром у Гвадалупе Идалгу САД добијају Калифорнију и Нови Мексико, а Тексас дефинитивно припада САД.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва. pp. 125.

Литература

уреди

Референтни радови

уреди
  • Crawford, Mark; Heidler, Jeanne; Heidler, David Stephen (1999). Encyclopedia of the Mexican War. ISBN 978-1-57607-059-8. 
  • Frazier, Donald S. ed. (1998). The U.S. and Mexico at War. . 584; an encyclopedia with 600 articles by 200 scholars

Опште историје

уреди

Војска

уреди

Политика и дипломатија

уреди

Историографија, сећање и религија

уреди
  • Benjamin, Thomas. "Recent Historiography of the Origins of the Mexican War," New Mexico Historical Review, Summer 1979, Vol. 54 Issue 3, pp. 169–181
  • Connors, Thomas G. and Raúl Isaí Muñoz. „Looking for the North American Invasion in Mexico City.”. American Historical Review. 125 (2): 498—516. април 2020. .
  • Faulk, Odie B., Stout, Joseph A., Jr., eds. (1974). The Mexican War: Changing Interpretations. 
  • Johannsen, Robert (1985). To the Halls of Montezuma: The Mexican War in the American Imagination. New York: Oxford University Press. 
  • Pinheiro, John C (2014). Missionaries of Republicanism: A Religious History of the Mexican-American War. New York: Oxford University Press. 
  • Rodriguez, Jaime Javier. (2010). The Literatures of the U.S.-Mexican War: Narrative, Time, and Identity. University of Texas Press. . (; ) 306 pages. Covers works by Anglo, Mexican, and Mexican-American writers.
  • Van Wagenen, Michael. (2012). Remembering the Forgotten War: The Enduring Legacies of the U.S.-Mexican War. Amherst: University of Massachusetts Press. 
  • Vázquez, Josefina Zoraida. "La Historiografia Sobre la Guerra entre Mexico y los Estados Unidos," ["The historiography of the war between Mexico and the United States"] Histórica (02528894), 1999, Vol. 23 Issue 2, pp. 475–485

Примарни извори

уреди

Спољашње везе

уреди